Trampov put od diplomatije do rata: Kako su SAD i Izrael odložili napad na Iran za nedelju dana

Sjedinjene Američke Države i Izrael prvobitno su planirali da napadnu Iran sedam dana ranije nego što je to na kraju učinjeno, ali je početni udar odložen zbog operativnih i obaveštajnih razloga, potvrdili su visoki američki i izraelski zvaničnici za "Aksios".

Tako je odlaganje Donaldu Trampu dalo još nedelju dana da bira između dva paralelna puta kojima je išao gotovo dva meseca: nastavka diplomatije ili ulaska u rat. Taj vremenski prostor učinio je i poslednju rundu indirektnih nuklearnih pregovora u Ženevi daleko značajnijom, dajući Iranu, kako se navodi, "poslednju šansu" za dogovor.

Nakon što je drugi krug američko-iranskih razgovora okončan bez napretka 17. februara, američki i izraelski vojni planeri bili su spremni da krenu u udar već 21. februara. Međutim, konačna odluka je izostala. Zvaničnici navode da su loši vremenski uslovi u regionu komplikovali planiranje, ali i da je odlaganje bilo uslovljeno potrebom za tešnjom koordinacijom američke vojske sa Izraelskim odbrambenim snagama. Istovremeno, situacija je, kako je rekao jedan zvaničnik administracije, bila "čas napred, čas nazad".

Hegset o ratnim ciljevima: Ovo nije rat za promenu režima

Prema navodima više izvora, početni udar bio je planiran tako da pogodi vrhovnog vođu Irana Alija Hamneija, njegove sinove, kao i najviše iranske zvaničnike koji su se svake subote okupljali na sastanku. Izraelski i američki obaveštajci su u međuvremenu strahovali da bi Hamnei mogao da se skloni u podzemni bunker, zbog čega je, kako se navodi, namerno slat signal da neposrednog udara neće biti.

Odlaganje je omogućilo i još jedan krug razgovora u Ženevi. Dok jedni izraelski zvaničnici tvrde da su pregovori služili samo za "kupovinu vremena" do novog datuma napada, drugi navode da su razgovori bili stvarni i da je postojala mogućnost da se udar ponovo odloži ukoliko bi došlo do značajnog pomaka.

Američki zvaničnici su odbacili tvrdnje da je diplomatija bila puki paravan, ističući da su Trampovi izaslanici, iako skeptični, u Ženevi izneli konkretan predlog - uključujući desetogodišnji moratorijum na iransko obogaćivanje uranijuma i ponudu besplatnog nuklearnog goriva za civilne potrebe.

Nakon što je Iran ponudu odbio, u Belu kuću je istigao izveštaj iz Ženeve i Tramp je doneo odluku da se krene u napad.

"Pokušali smo da pregovaramo u dobroj veri. Ništa nije uspelo. Sredstva su bila spremna i predsednik je odlučio da udari", rekao je jedan američki zvaničnik, uz tvrdnju da je Teheran "mogao da spreči rat, ali nije".