Zelenski se žalio Ursuli: Rusija se veoma brzo prilagođava sankcijama

Predsednik Ukrajine Vladimir Zelenski je danas izjavio da insistira na novoj i bržoj primeni sankcija EU protiv Rusije, na zajedničkom brifingu sa predsednicom Evropske komisije Ursulom fon der Lajen u Kijevu.

On je ocenio da se Rusija znatno bolje prilagođava poslednjim promenama, uključujući nove sankcije, dok je Evropa, kako je kazao, usporila sa novim sankcijama merama.

"Sada vidimo da se usporilo sa uvođenjem evropskih sankcija, a teroristička država (Rusija) naprotiv, povećava tempo prilagođavanja sankcijama", rekao je Zelenski.

"Razgovarali smo o novim sankcijama protiv Rusije, posebno o desetom paketu sankcija. Ovo je zajednički evropski zadatak - smanjiti sposobnost Rusije da zaobiđe sankcije, i što se taj zadatak brže i bolje izvršava, to ćemo biti bliže porazu Rusije", izjavio je Zelenski.

Fon der Lajen je kazala da je doputovala u Kijev radi produbljivanja odnosa sa Ukrajinom i danas prisustvuje sednici Vlade Ukrajine. 

U isto vreme, iz Evropskog parlamenta poručuju da će Unija uskoro objaviti nov paket pomoći Kijevu u iznosu od 400 miliona evra, dok će 145 miliona biti izdvojeno za humanitarnu pomoć.

U Kijevu se danas održava sastanak članova Evropske komisije i predsednice Ursule fon der Lajen sa vladom Ukrajine, a teme za diskusiju su podrška Ukrajini u ratu, koordinacija napora za obnovu Ukrajine, nastavak ključnih reformi i približavanje Ukrajine članstvu EU.

Sutra će u Kijevu biti održan 24. Samit EU-Ukrajina.

EP pozvao EU da radi na početku pregovora o članstvu Ukrajine

Uoči sutrašnjeg samita EU-Ukrajina u Kijevu, poslanici Evropskog parlamenta (EP) usvojili su danas rezoluciju kojom je još jednom izražena posvećenost članstvu Ukrajine u EU i istaknuta potreba za procesom pristupanja zasnovanom na zaslugama.

Evropska unija treba da "radi na početku pristupnih pregovora" i "podrži mapu puta u kojoj su navedeni sledeći koraci, kako bi se omogućilo pristupanje Ukrajine jedinstvenom tržištu EU", navedeno je u tekstu rezolucije.

U tekstu se takođe pozivaju ukrajinske vlasti da uvedu suštinske reforme kako bi se što pre efikasno uskladile sa kriterijumima za članstvo u EU.

Poslanici EP naglašavaju da je pristupanje proces zasnovan na zaslugama koji uključuje poštovanje relevantnih procedura i ispunjavanje reformi u vezi sa EU i kriterijuma za pristupanje.

Ukrajina je podnela zahtev za članstvo u EU 28. februara 2022. godine, a u junu je dobila status zemlje kandidata za članstvo.

EP takođe apeluje na države članice EU da povećaju i ubrzaju svoju vojnu pomoć Kijevu, posebno nabavku oružja, ali i suštinsku političku, ekonomsku, infrastrukturnu, finansijsku i humanitarnu podršku.

Takođe, poziva lidere na predstojećem samitu EU-Ukrajina da daju prioritet obnovi Ukrajine i da se zamrznuta sredstva Ruske centralne banke, kao i sredstva ruskih oligarha, koriste za finansiranje posleratne obnove.

Ističući važnost da zemlje EU nastave da pokazuju jedinstvo pred ruskom agresijom, poslanici EP pozivaju zemlje članice "da usvoje deseti paket sankcija Moskvi, što je pre moguće, i da kontinuirano i proaktivno predlažu nove sektore i pojedince", koji bi bili obuhvaćeni sankcijama.

Parlament poziva i na "sankcionisanje kompanija poput Lukoila i Rosatoma" koje su i dalje prisutne na tržištu EU.

"Zvaničnici uključeni u širok spektar nezakonitih aktivnosti, uključujući prisilne deportacije i sprovođenje lažnih referenduma na okupiranoj ukrajinskoj teritoriji, takođe bi trebalo da budu predmet sankcija", navodi se u rezoluciji EP.

Rezolucija konačno ponavlja pozive poslanika na hitan i potpun embargo na uvoz fosilnih goriva i uranijuma u EU iz Rusije, kao i na potpuno napuštanje gasovoda Severni tok 1 i 2 u Baltičkom moru.

Predlog je usvojen sa 489 glasova za, 36 protiv i 49 uzdržanih.