Beloruski predsednik Aleksandar Lukašenko izjavio je da se Minsk sprema za veliki sporazum sa Vašingtonom, koji uključuje više od oslobađanja određenog broja zatvorenika, prenosi TASS.
"Spremamo se za ovaj veliki sporazum sa Amerikancima", izjavio je šef države.
Prema njegovim rečima, američki pregovarači su u Trampovo ime predložili da se sklopi veliki sporazum koji će uključiti niz pitanja sa dnevnog reda pregovora koje su dve zemlje vodile. Kako je pojasnio, on uključuje ne samo oslobađanje pojedinih takozvanih "političkih zatvorenika", već i ponovno otvaranje američke ambasade u Minsku i nuklearne materijale.
"Znate da imamo značajnu količinu ovih nuklearnih materijala. Oni su pod kontrolom, kao što smo se nekada dogovorili. IAEA vidi gde skladištimo ove nuklearne materijale. To je takođe od interesa za njih u smislu neširenja oružja", objasnio je Lukašenko.
Belorusija izložila američkim kolegama svoje interese i predloge, a sada je u toku rad na njima, istakao je predsednik.
"Nije da sam srećan, ali za Belorusiju je to važno, pa zato i za mene. Zato sam rekao da se normalno odnosim prema tome, zato sam rekao: 'Prenesite Donaldu da se slažem da razradimo i pripremimo ovaj veliki sporazum'", citirala je agencija Belta reči Lukašenka.
Osim toga, Lukašenko je istakao da mu Tramp predlaže da se sastanu na Floridi. Takođe je napomenuo da Vašington nema cilj da odvoji Belorusiju od Rusije tokom pregovora.
Lukašenko predložio plan za okončanje rata u Iranu
Predsednik Belorusije izjavio je da je američkoj delegaciji predložio svoj plan za okončanje rata u Iranu, ali nije želeo da iznosi detalje u javnosti. Kako prenosi BelTA, Lukašenko je nakon razgovora sa delegacijom, koju je predvodio specijalni izaslanik Džon Koul, rekao da je izneo "svoje viđenje završetka rata", kao i dodatni predlog, o kojem nije želeo javno da govori.
Predsednik je naveo da je američki izaslanik tokom razgovora podelio lično iskustvo povezano sa Iranom, podsećajući na stradanje američkih državljana tokom Islamske revolucije u Iranu krajem 1970-ih i početkom 1980-ih godina.
Lukašenko je rekao da ta tema i dalje ima snažan uticaj na američko javno mnjenje, Prema njegovim rečima, pitanje Irana je bilo u fokusu razgovora, iako su na dnevnom redu bile i druge teme, uključujući Ukrajinu.
Belorusija održava odnose sa svim stranama uključenim u sukob, uključujući Iran, ali i zemlje Persijskog zaliva, poput Omana i Saudijske Arabije.
"Naš osnovni princip je da se sukob što pre okonča, jer ljudi stradaju na obe strane", rekao je Lukašenko.
On je odbacio navode da je Iran od Belorusije tražio rakete, ističući da takav zahtev nikada nije upućen, ali i da Minsk ne bi mogao da isporuči takvo naoružanje jer ne želi direktno da se uključuje u sukob sa Sjedinjenim Američkim Državama.
"Kada snabdevate jednu stranu oružjem, postajete učesnik ili bar pristalica tog rata. To nama nije potrebno", istakao je Lukašenko.
Govoreći o širem kontekstu sukoba, on je ocenio da su SAD ozbiljno potcenile posledice rata sa Iranom, posebno imajući u vidu geografiju te zemlje.
"To je bila velika greška u proceni, verovatno pod uticajem Izraela", zaključio je predsednik Belorusije.