Sabotaža Severnog toka - misterija u stilu Agate Kristi

Napad bez presedana na energetsku infrastrukturu gasovoda Severni tok 1 i 2 nije rasvetljen ni nakon četiri meseca, a otkrića nijedne od tri nezavisne istrage Danske, Nemačke i Švedske još nisu predstavljena javnosti.

Švedska državna služba bezbednosti saopštila je u novembru da je otkrila tragove eksploziva na mestu eksplozije, ali nije dala više detalja. Ni od kakve pomoći u rasvetljavanju misterioznog napada na dnu Baltičkog mora nije bio ni nemački kancelar Olaf Šolc, koji je baš danas rekao "da neće da spekuliše" o diverziji na Severnom toku.

Veo ćutnje oko ovih istraga u kojima su korišćeni i podvodni senzori, podmornice i satelitski snimci, kako piše "Tajms", izaziva glasine i optužbe da Zapad zataškava istinu.

Jer, Kremlj je, kako podseća ovaj list, žestoko demantovao bilo kakve sugestije da bi sam gađao sopstvene gasovode, nazivajući te optužbe "glupim i apsurdnim".

A, kako dodaje Tajms, neki zapadni zvaničnici saglasni su sa tim i ostaju otvoreni za teorije da je baš neko sa Zapada bombardovao cevovod, ne bi li to prišio Rusiji.

"Vašington post": Nema dokaza da je Rusija sabotirala Severni tok

Ovaj list podseća i da su 23 diplomatska i obaveštajna zvaničnika u devet različitih zapadnih zemalja nedavno, za "Vašington post" izjavila da tek treba da vide dokaze koji povezuju Rusiju sa napadom. A neki su prosto rekli da ne veruju da je krivac u Kremlju.

"Neki se pitaju zašto bi Moskva digla gasovode u vazduh s obzirom na to da je baš Kremlj uložio milijarde u izgradnju Severnog toka, čiji je, pritom, glavni akcionar ruski energetski gigant "Gasprom". Ovaj projekat je takođe obezbeđivao Moskvi stalan priliv prihoda, uz povećanje energetskog oslanjanja Evrope na Rusiju", piše "Tajms".

I iako Ukrajinci prstom upiru u Moskvu kao krivca za, kako neki kažu "misteriju 21. veka", Zapad, međutim, postupa dakleko opreznije i Kremlj nije zvanično optužio za sabotažu.

"Postoje aspekti ove misterije koji podsećaju na roman Agate Kristi, u kome se čini da gotovo svi uključeni imaju motiv ili bi imali koristi od ishoda", kaže nezavisni ruski energetski analitičar Sergej Vakulenko.

A nešto slično misli i Avgust Haning, bivši direktor nemačke spoljne obaveštajne službe, tvrdio je, krajem prošle godine da je nekoliko drugih zemalja, moglo imati interes da onesposobi gasovode. A to su Sjedinjene države, Ukrajina, Poljska i Britanija, za koje je on rekao "svi oni imaju svoje razloge".

"Sve četiri zemlje, kao i baltičke države, bile su protiv gasovoda Severni tok 2 zbog straha da će snabdevanje ruskim energentima povećati uticaj Kremlja u Evropi u vreme kada su odnosi između Moskve i Zapada bili na posthladnoratovskom, niskom nivou", podseća "Tajms".

Rusija ipak nema dilema- još u oktobru Kremlj je za sabotažu optužio Britansku kraljevsku mornaricu.

Drugima, međutim, neke Bajdenove izjave dve nedelje pred početak specijalne vojne operacije u Ukrajini, ukazuju da je glavni osumljičeni Vašinton.

Ko je sad kriv? SAD priznale: Srećni smo jer je Severni tok postao gomila metala (VIDEO)

"Ako Rusija izvrši invaziju, to znači da tenkovi ili trupe ponovo pređu granicu Ukrajine, više neće biti Severnog toka 2", zapretio je tada Bajden i na sve to, kada su ga pritisnuli da objasni šta je mislio, odgovorio: "Obećavam vam: moći ćemo to da uradimo".

Posle ekspolozije zaničnici u Rusiji podsetili su na ove Bajdenove komentare, za koje su nagovestili da su signalizirali da Vašington ima nameru da pokuša da uništi gasovode.

A, veri u nedužnost Vašingtona samo je odmogao bivši ministar spoljnih poslova Poljske Radoslav Sikorski koji je na Tviteru napisao - "hvala, SAD", a kasnije ga je izbrisao.

I, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov, optužio je SAD za "direktnu umešanost" u eksplozije Severnog toka, navodeći da je cilj napada bio da se očuva globalna dominacija Vašingtona, ali nije izneo dalje detalje.

Bela kuća je, međutim, demantovala da je Bajden pretio da će dići Severni tok u vazduh, braneći se da je on komentarisao potencijalne sankcije koje bi zamrzle projekat gasovoda.

Da Rusija nema veze sa sabotažom gasovoda, možda najbolje potvrđuje izveštaj "Njujork Tajmsa" da je Moskva počela da procenjuje cenu njegove popravke, što, kako "Tajms" konstatuje, "ponovo otvara pitanje zašto bi Putin uopšte onda odlučio da gasovod bombarduje".