Svet
Da li je Iran već dobio ovaj rat: Uspon i pad Donalda Trampa
Američki predsednik sada očajnički želi da se povuče iz Irana, jer svakim danom njegova odluka da krene u rat sa Teheranom izgleda sve više glupa i nepromišljena. Zaista, zašto je Tramp ušao u ovaj rat?
Rat koji su SAD povele protiv Irana trebalo je da se završi za samo nekoliko dana, obezglavljivanjem njegovog rukovodstva. Potom, za nekoliko nedelja, dve, četiri ili pet. Ali, kraj ovog rata se čak i ne nazire. Na svaki potez Vašingtona, Iran reaguje na isti način: novom eskalacijom.
Rat se već proširio daleko van područja Bliskog istoka.
U ovom trenutku, razara se, za početak, energetska i ekonomska osnova petrodolarskih monarhija, njeno energetsko srce, koje je činilo osnovu na kojoj je počivala američka hegemonija. Udarci koji stižu iz Teherana su asimetrični. Jasno je da Iran ni približno ne raspolaže vojnom snagom sa kojom raspolažu SAD. Ali ipak...
Uoči srednjoročnih izbora, mnogi u SAD se pitaju: da li svedočimo padu Donalda Trampa, piše slavni britanski novinar Martin Džej na sajtu "Fondacija strateške kulture".
Glavno pitanje za Amerikance je uvek bilo koliko plaćaju u supermarketima i na benzinskim pumpama. Stvari više ne izgledaju dobro za Trampa, primećuje Džej. Njegova MAGA baza je duboko podeljena, pod uslovom da još uopšte postoji.
Sada je sasvim realna mogućnost da izgubi oba doma, i Kongres i Senat. To je Damoklov mač koji Trampu visi nad glavom. I to je, tvrdi Džej, sumorna perspektiva o kojoj Tramp upravo razmišlja. Pitanje od milion dolara je kako se izvući iz rata koga je sam započeo.
Sada smo u prilici da gledamo sasvim novog Trampa. Jednako arogantnog, ali sasvim očajnog, primećuje britanski novinar.
Dani petrodolara su odbrojani
Tramp, tvrdi Džej, sada očajnički želi da se povuče iz Irana, jer svakim danom njegova odluka da krene u rat sa Teheranom izgleda sve više glupa i nepromišljena. Zaista, zašto je Tramp ušao u ovaj rat?
Rat sa Iranom, uviđaju pripadnici MAGA pokreta, uopšte nije u interesu Amerike. "Svaki dan se novi ekseri zabijaju u njegov kovčeg", tvrdi Džej, "a mnogo Amerikanaca shvataju da postoji ogroman jaz između narativa koji on nudi novinarima i stvarnosti u Iranu".
U stvari, svakog dana je sve jasnije, nastavlja Džej, da Iran dobija ovaj rat. Mnogi analitičari smatraju da je Iran već pobedio. Na osnovu čega? Pa, na osnovu činjenice da Iranci kontrolišu Ormuski moreuz i da Tramp ne može to da promeni. A to znači da Iran može da kontroliše globalne cene energije, što znači da su dani petrodolara odbrojani.
Tramp – predsednik koji je počinio najveću grešku u američkoj istoriji
Da li je moguće da su vašingtonski stratezi toliko pogrešno procenili stvari? Pa, moguće je. Istorija je puna takvih primera. Hitler je, iz svog bunkera 1945, očekivao pobedonosnu nemačku kontraofanzivu. Napoleon je u Moskvi uzalud čekao na rusku kapitulaciju.
Da li postoje realne okolnosti pod kojima bi Amerika i njeni saveznici mogli da povrate kontrolu nad Ormuzom, pita se Džej, i odgovara: "Ne!"
Njegova ideja o pokretanju rata sa Iranom, nastavlja britanski publicista, bila je "idiotska i šokirala je mnoge lidere EU Trampovom glupošću". To je značilo skočiti iz tiganja u vatru ili pokušati da se vatra ugasi benzinom. Čak i lideri Evropske unije, koji su napravili sličnu grešku u Ukrajini, odbili su da počine samoubistvo u Iranu, i tako je, primećuje Džej, Ormuz izgubljen, možda zauvek.
Iz sata u sat, Tramp gleda kako se novi ekseri zakucavaju u njegov mrtvački kovčeg. Kako izgleda njegov dan, prva pomisao koja mu prolazi kroz glavu kada se probudi? Nimalo veselo. On je predsednik koji je počinio najveću grešku u američkoj istoriji, piše Džej. Američka hegemonija je već počela da se raspada, dodaje on, ali se sada raspada alarmantnom brzinom. "Neboderi američke moći se ruše, jedan za drugim..."
Pijanac u magli
Ono čemu upravo svedočimo je zapravo domino efekat. Nijedno od svojih predizbornih obećanja Tramp nije ispunio. Ne treba za ovaj epski neuspeh kriviti samog Trampa. On je samo deo mnogo šire slike pada američke imperije.
Međutim, u Trampovom slučaju, ovo je ravno katastrofi, koja će ga, smatra Džej, koštati, u najmanju ruku, opoziva sa predsedničke funkcije.
Politički analitičar Kameron Makgregor govori o "Trampovom ratu na kraju ciklusa", koji je detonirao minu; vojni mitovi američke imperije rastvaraju se u realnom vremenu, Izrael se pretvara u ruševine koje se dime, dok Vašington maše svojim beskorisnim krilima...
Pred našim očima, srušen je mit o američkom vojnom prestižu. Kako kaže francuski publicista Tijeri Mejsan na sajtu "Volternet": najjača vojna sila više nije Amerika već Rusija.
Amerika je oduvek volela da se poredi sa Rimskim carstvom. Sada su te paralele očigledne, ali ne sa herojskim dobom Rima, već sa "poludelim Rimskim carstvom", epohom Rima u periodu svog sumraka.
Stari poredak se upravo ruši, piše Konstantin fon Hofmajster za sajt "Jurosiberija". Kraj američko-cionističke imperije je sada više nego izvestan. Poslednje kapi krvi dolarske krvi nestaju u živom pesku Bliskog istoka...
Vojna nadmoć SAD je sasvim uništena, tvrdi Fon Hofmajster, a akcije ispod hromiranih fasada Volstrita se ljuljaju poput pijanaca u magli. Insajderi iz Vašingtona i dalje mrmljaju čarobne Fukujamine molitve, u rukama im je i dalje talisman "kraja istorije", ali stari poredak je konačno mrtav.
Sve to podseća na uzaludnu nadu narkomana da bi nekroza koja zahvata telo mogla da donese nešto dobro, naravno, ukoliko pacijent u međuvremenu ne umre.
Ciča zima Donalda Trampa
Kulture i imperije prolaze kroz neumoljive cikluse: od gotovo mitskog buđenja proleća, preko cvetanja leta, intelektualnih kristalizacija jeseni, sve do okamanjene civilizacije ciče zime, koja se stvrdnjava u imperijalnu mašineriju, sposobnu jedino da ubija...
Trebalo bi, u vremenima kao što je naše, ponovo čitati istoričara Gibona, koji je napisao epohalno delo o sumraku Rima – monumentalni katalog imperijalne truleži. Paralele se onda roje kao skakavci, dodaje Hofmajster: Trampova Amerika, naduta od unipolarnosti, jezivo je slična rimskom antoninskom vrhuncu.
S tim što ima i nekih, bitnih razlika: "Iranski rat, ta močvara oholosti, evocira persijske zaplete Rima, koja je iscrpla blagajne i hrabrost, ali se Trampova baza pretvorila u frakcijske svađe, a građanski angažman je zamenjen cirkusima na društvenim mrežama: hleba i i igara za digitalno doba."
Zapad uzalud čeka svog cezara. On, sada je sigurno, nikad neće doći.
Live
