Svet
Američki medij: Saudijski princ gura Trampa ka nastavku rata protiv Irana
Iako je američki predsednik u pojedinim trenucima delovao spreman da smanji intenzitet rata, Mohamed bin Salman ga je u razgovorima ubeđivao da bi to bila greška
De fakto lider Saudijske Arabije, prestolonaslednik Mohamed bin Salman, u razgovorima sa predsednikom SAD Donaldom Trampom zagovara nastavak rata protiv Irana, ocenjujući da američko-izraelska kampanja predstavlja "istorijsku priliku" za preoblikovanje Bliskog istoka, piše "Njujork tajms".
Pozivajući se na izvore upoznate sa razgovorima američkih zvaničnika, list navodi da je saudijski princ u više navrata pritiskao Trampa da ide ka slamanju vlasti u Teheranu. Naime, Bin Salman smatra da Iran predstavlja dugoročnu pretnju regionu koja se može eliminisati samo uklanjanjem vlasti.
Istovremeno, i u Vašingtonu i u Rijadu raste zabrinutost da bi produženje sukoba moglo da preraste u dugotrajan rat sa ozbiljnim posledicama po energetsku bezbednost i globalnu ekonomiju.
U javnosti, Tramp šalje oprečne poruke. S jedne strane govori o mogućem kraju sukoba, dok s druge nagoveštava njegovu eskalaciju. U jednoj od objava naveo je da su vođeni "produktivni razgovori o potpunom i konačnom rešavanju naših neprijateljstava". Teheran je, međutim, osporio da pregovori uopšte postoje.
Rat je već proizveo ozbiljne posledice po energetsku infrastrukturu regiona. Iranski napadi dronovima i raketama, kao odgovor na američko-izraelske udare, izazvali su poremećaje na tržištu nafte i doveli u pitanje stabilnost Ormuskog moreuza.
Saudijska vlada, međutim, negira da princ gura ka produženju sukoba.
"Kraljevina Saudijska Arabija oduvek je podržavala mirno rešenje ovog sukoba, čak i pre nego što je počeo", piše u saopštenju vlade.
Navode i da Rijad ostaje u kontaktu sa Vašingtonom, kao i da mu je prioritet odbrana od napada:
"Naša primarna briga danas je da se odbranimo od svakodnevnih napada na naše građane i civilnu infrastrukturu. Iran je izabrao opasnu politiku dovođenja situacije do ivice sukoba umesto ozbiljnih diplomatskih rešenja. To šteti svima, ali najviše samom Iranu".
Prema pisanju "Njujork tajmsa", iako je Tramp u pojedinim trenucima delovao spreman da smanji intenzitet rata, princ Mohamed ga je u razgovorima ubeđivao da bi to bila greška, zagovarajući napade na iransku energetsku infrastrukturu, pa čak i razmatranje slanja američkih kopnenih snaga kako bi se izvršio pritisak na vlast u Teheranu.
Ipak, deo američkih zvaničnika skeptičan je prema ideji promene režima, dok izraelski lider Benjamin Netanjahu vidi Iran kao dugoročnu pretnju, ali bi, prema oceni analitičara, mogao da prihvati i scenario u kojem je Iran oslabljen unutrašnjim haosom.
Saudijska perspektiva je drugačija: raspad Irana smatra se direktnom bezbednosnom pretnjom, jer bi oružane frakcije mogle nastaviti napade na naftne ciljeve u regionu. Istovremeno, zatvaranje Ormuskog moreuza i napadi na energetsku infrastrukturu već su ozbiljno uzdrmali snabdevanje i tržište nafte, dok analitičari upozoravaju da bi produženi rat mogao da ugrozi i ambiciozne planove Saudijske Arabije za ekonomsku transformaciju do 2030. godine.
"Saudijski zvaničnici svakako žele kraj rata, ali način na koji se rat bude završio je ključan", ukazala je Jasmin Faruk iz Međunarodne krizne grupe.
Napad iz 2019, koji je privremeno izbacio iz pogona polovinu saudijske proizvodnje nafte, naterao je Rijad da ublaži kurs prema Teheranu. Saudijska Arabija je potom krenula u diplomatsko približavanje i 2023. obnovila odnose sa Iranom, svesna da joj savez sa SAD ne garantuje punu zaštitu. Sličan zaokret povukle su i druge zalivske države.
Međutim, Trampova odluka da krene u rat, uprkos protivljenju dela Zaliva, srušila je taj krhki proces. Iranski odgovor u vidu hiljada projektila i dronova poništio je pokušaje normalizacije, a, kako je rekao saudijski ministar spoljnih poslova princ Fejsal bin Farhan "i ono malo poverenja što je postojalo potpuno je uništeno".
Iako Saudijska Arabija nastoji da se odbrani sistemima "patriot", cena rata raste: napadi pogađaju energetsku infrastrukturu, tržište nafte ostaje uzdrmano, a Rijad strahuje i od produženog sukoba i od haosa koji bi nastao eventualnim raspadom Irana. Zato saudijska pozicija danas deluje dvostruko: ne želi ni beskrajni rat, ali ni polovičan kraj koji bi ostavio Iran oslabljen i sposoban da udara po regionu.
Live
