Ambasador Irana ekskluzivno za RT Balkan: Agresija na našu zemlju– erozija međunarodnog prava

Svet trenutno svedoči nelegalnom napadu na međunarodno pravo i globalni pravni poredak, gde se sirova vojna sila koristi za demontiranje temelja međunarodnog mira, poručuje ambasador Irana Mohamad Sadek Fazli u ekskluzivnom tekstu za RT Balkan komentarišući vojnu agresiju koju su pokrenule SAD i Izrael protiv Irana.

Kako ističu, agresija predstavlja mnogo više od regionalnog sukoba - drsko i fundamentalno kršenje samih principa koji su sprečavali globalni haos od završetka Drugog svetskog rata".

"Dok rakete razbijaju mir, jedno potresno pitanje se nameće: mogu li osnovne norme međunarodnog prava, od kojih je najvažnija apsolutna zabrana agresije, preživeti klimu sistematskog prkosa i potpune nekažnjivosti? Ako se dozvoli da ova pravila, koja su kamen temeljac, budu gažena bez odgovornosti, mi ne posmatramo samo sukob; mi svedočimo namernoj eroziji samog poretka zasnovanog na pravilima", navodi se u autorskom tekstu.

Imperativna norma pod paljbom

U samoj srži ove krize, objašnjavaju u iranskoj ambasadi, leži Član 2(4) Povelje Ujedinjenih nacija, kamen temeljac modernog međunarodnog poretka. Ova odredba dodaju, "nije samo ugovorna obaveza, već neprikosnoveni jus cogens ili imperativna norma" - osnovni princip međunarodnog prava od kojeg nije dozvoljeno nikakvo odstupanje pod bilo kojim okolnostima".

UŽIVO Rat na Bliskom istoku: Iran spremio odgovor Trampu, šta će biti uslovi pregovora

"Ona uspostavlja bezuslovnu zabranu upotrebe sile protiv teritorijalnog integriteta ili političke nezavisnosti bilo koje suverene države, stvarajući obavezu erga omnes - dužnost prema međunarodnoj zajednici kao celini. Pravna stvarnost je nepobitna. Prema definitivnim kriterijumima Rezolucije 3314 Generalne skupštine UN, akti agresije - uključujući invazije, sistematska bombardovanja i ciljane udare na oružane snage države - predstavljaju sveobuhvatno kršenje međunarodnog mira. Vojne operacije započete 28. februara 2026. godine predstavljaju prima facie slučaj agresije. Međunarodno pravo je kategorično: nikakve hitne okolnosti - bilo političke, strateške ili vojne - ne mogu se prizvati da bi se opravdalo ili iskupilo kršenje ove magnitude. Svaki pokušaj da se to učini direktan je napad na princip suverene jednakosti i vladavinu prava", navodi ambasador.

Mit o "preventivnoj" odbrani

"Američki i izraelski agresori" često su, ocenjuju iz Ambasade Irana, "pokušavali da legitimišu svoje postupke pozivajući se na pravno neodrživu doktrinu "preventivne" ili "anticipatorne" samoodbrane".

"Međutim, međunarodna sudska praksa - pre svega značajne presude Međunarodnog suda pravde, kategorički odbacuje takva ad hok opravdanja. Prema Članu 51 Povelje UN, pravo na samoodbranu je uzak izuzetak koji postoji samo ako dođe do stvarnog oružanog napada. Izvršavanjem udara zasnovanih na fabrikovanim ili lažno projektovanim "budućim pretnjama", agresori zaista deluju uz jasno prkošenje uspostavljenom de jure pravnom okviru. Ovo oslanjanje na spekulativne obaveštajne podatke radi opravdanja vojne sile predstavlja pomak ka nezakonitoj agresiji, fundamentalno podrivajući nepovredivost državnog suvereniteta i osnovne zaštite međunarodnog poretka", ističe se.

Nepovredivost i imunitet državnog rukovodstva

Iranski ambasador objašnjava da je možda najalarmantnija eskalacija u ovom sukobu ciljanje visokih državnih zvaničnika, konkretno atentat na Vrhovnog vođu Islamske revolucije Irana koji se dogodio prvog dana agresije. Kako navodi, "ovaj gnusni čin predstavlja teško kršenje principa suverene jednakosti kako je sadržano u Članu 2(1) Povelje UN".

Teheran odbio američki predlog: Objavili pet uslova za okončanje sukoba

"Prema uspostavljenom običajnom međunarodnom pravu - dodatno kodifikovanom u Konvenciji o specijalnim misijama iz 1969. i Konvenciji o sprečavanju i kažnjavanju zločina protiv međunarodno zaštićenih lica iz 1973. - šef države uživa apsolutnu ličnu nepovredivost i imunitet ratione personae. Ove pravne zaštite nisu samo diplomatska kurtoazija; one su funkcionalne neophodnosti dizajnirane da osiguraju efikasno vođenje međunarodnih odnosa. Targetiranje takve ličnosti direktan je napad na političku nezavisnost nacije, čime se dodatno krši osnovni princip nemešanja u unutrašnje poslove suverene države - pravilo koje je potvrdio Međunarodni sud pravde (ICJ) u slučaju Nikaragva", navodi ambasador.

Kada se zanemari pravna zaštita koja se pruža najvišem rukovodstvu države, ističe, "to predstavlja prelazak sa regulisanog sukoba na ekstrateritorijalni bezakoni atentat, označavajući tako opasan otklon od međunarodnog poretka zasnovanog na pravilima".

Odgovornost trećih država: Tlo kao oružje

Često zanemarena, ali kritična pravna dimenzija tiče se uloge trećih država u ovom sukobu, ocenjuje ovaj diplomata. Kako navodi, prema Članu 3(f) Rezolucije 3314 Generalne skupštine UN, definicija agresije nije ograničena na državu koja "povlači obarač".

"Ona izričito uključuje: 'Postupanje države kojim se dozvoljava da njena teritorija, data na raspolaganje drugoj državi, bude korišćena od strane te druge države za izvršenje akta agresije protiv treće države'. Kada regionalni susedi ili strateški partneri dozvole da se njihove vazdušne baze, stanice za dopunu goriva ili vazdušni prostor koriste za udare protiv Irana, oni više nisu 'neutralni' posmatrači. Pružanjem osnovne infrastrukture za nelegalnu upotrebu sile, ove države se mogu smatrati saučesnicima u samom aktu agresije. Ovo postavlja ozbiljna pitanja u vezi sa državnom odgovornošću; prema međunarodnom pravu, ove treće države dele pravne posledice sukoba, uključujući potencijal za reparacije i gubitak sopstvene suverene zaštite od protivudara izvedenih u samoodbrani", objašnjava ambasador.

Izvan linija fronta: Ljudska cena

Vođenje ovih neprijateljstava, kako ističe, takođe stavlja Međunarodno humanitarno pravo u oštar i potresan fokus.

"Osnovni principi Razlikovanja - apsolutni zahtev da se odvoje vojni ciljevi od civilnog stanovništva - i Proporcionalnosti - zabrana napada koji uzrokuju prekomernu štetu u odnosu na vojnu dobit - ne bivaju samo ignorisani; oni se sistematski krše. Katastrofalna šteta na školama, bolnicama i stambenoj infrastrukturi, pre svega gnusni i bolni masakr 168 učenica u Minabu, Iran, dana 28.02.2026, pruža nepobitne dokaze o neselektivnom ratovanju. Takvi proračunati udari protiv najranjivijih članova društva predstavljaju jasne ratne zločine i zločine protiv čovečnosti i zahtevaju hitnu međunarodnu sudska presuda i kraj potpune nekažnjivosti", navodi se u tekstu ambasadora.

Pravni lek Irana

U oštroj suprotnosti sa početnom nezakonitom agresijom, vojni odgovor Irana predstavlja legitimno i neophodno vršenje njegovog inherentnog prava na samoodbranu, ocenjuju iz Ambasade Irane, kako je, dodaje, "sadržano u Članu 51 Povelje UN".

Umesto pragmatičnog Laridžanija, na čelo iranskih bezbednjaka stigao "jastreb" IRGC-a

"U zvaničnom saopštenju generalnom sekretaru UN, dr Abas Aragči, iranski ministar spoljnih poslova, pedantno je i do u detalje iznosio pravne i operativne parametre odgovora, naglašavajući njegovu vremensku neophodnost i strogo pridržavanje međunarodnih normi: Reaktivan i odbrambeni: Izvršen samo kao direktna posledica izloženosti nizu ničim izazvanih i širokih oružanih napada na suverenu teritoriju.
Hirurški i proporcionalan: Isključivo usmeren na legitimne vojne ciljeve sa jedinstvenom strateškom namerom odvraćanja od dalje agresije i obnavljanja regionalne stabilnosti, uz strogo izbegavanje civilne infrastrukture. Formalnim pozivanjem na Član 51, Iran je pozicionirao svoje akcije unutar de jure okvira međunarodnog prava, suprotstavljajući svoju transparentnost vansudskoj prirodi početnih udara", ističe ambasador.

Test za globalnu savest

Kako navode, odbrana agresije nije samo bilateralno pitanje, već "ona predstavlja neprikosnovenu erga omnes obavezu — svetu dužnost prema međunarodnoj zajednici u celini".

Naš izbor

Da li je Iran već dobio ovaj rat: Uspon i pad Donalda Trampa

"Prema ovom principu, svaka suverena država poseduje utemeljeni pravni interes i moralni mandat da osigura poštovanje ovih osnovnih pravila. Propuštajući da pokaže neophodnu odlučnost, Savet bezbednosti UN pretvara se u pukog posmatrača, rizikujući da učvrsti kulturu nekažnjivosti i praktično normalizuje nelegalne vojne upade. Takva institucionalna neaktivnost preti da izazove sistemski kolaps poretka zasnovanog na pravilima, zamenjujući štit kolektivne bezbednosti arhaičnom i opasnom doktrinom da "sila daje pravo", objašnjava Mohamad Sadek Fazli.

Zaključak: Integritet poretka

Kako navodi, "agresija na Iran je mnogo više od lokalizovanog regionalnog sukoba". Kako ističu, "ona predstavlja egzistencijalni test za samu otpornost međunarodnog pravnog poretka".

"Ukoliko međunarodna zajednica dozvoli sistematsku eroziju zabrane upotrebe sile, suočićemo se sa katastrofalnom regresijom u dobu u kojem sirova moć određuje pravdu, a pravilo je: 'sila daje pravo'. Očuvanje integriteta Povelje UN nije samo taktička neophodnost za rešavanje trenutne krize -  to je imperativ za opstanak globalnog okvira dizajniranog da služi kao nedeljiv štit za sve nacije, a ne kao geopolitičko oružje za odabrane. Na kraju krajeva, budućnost poretka zasnovanog na pravilima ne određuje bes napada, već nepokolebljiva snaga naše kolektivne posvećenosti primatu prava i apsolutnoj potrebi za beskompromisnom odgovornošću", navodi ambasador Irana.