UŽIVO Rat na Bliskom istoku: Tramp želi da okonča sukob sa Iranom, pogođen kuvajtski tanker

Intenzivni raketni napadi Irana na zemlje Zaliva od početka rata 28. februara iscrpeli su hiljade presretača protivvazdušne odbrane, što izaziva zabrinutost zemalja Persijskog zaliva, saveznika Sjedinjenih Američkih Država, zbog smanjenja vojnih zaliha i dugoročnih posledica po bezbednost.

Posle vikenda obeleženog jednim od najtežih iranskih napada balističkim raketama na ciljeve u Zalivu od početka sukoba, sve efikasniji udari iscrpeli su najmanje 2.400 presretača, što je broj blizak poznatim predratnim zalihama tih zemalja, navodi "Blumberg".

Uprkos kontinuiranim vazdušnim udarima SAD i Izraela, Iran je od početka rata 28. februara lansirao gotovo 1.200 balističkih raketa i 4.000 improvizovanih krstarećih raketa tipa "šahed" na zemlje Zaliva, prema zvaničnim podacima tih država.

Analitičari upozoravaju da se države regiona u velikoj meri oslanjaju na podršku Vašingtona kako bi održale sposobnost odbrane.

"Bez aktivne podrške SAD, većina zemalja ne bi imala čime da se brani od iranskih raketa", ocenila je viša saradnica istraživačkog centra Stimson, Keli Griko.

Izraelski parlament usvojio je u ponedeljak zakon kojim se uvodi smrtna kazna za Palestince osuđene za ubistvo Izraelaca iz nacionalnih motiva, uz podršku izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, dok su organizacije za ljudska prava oštro osudile meru kao diskriminatornu i drakonsku.

Zakonom se, navodi AP, uvodi smrtna kazna vešanjem kao podrazumevana kazna za Palestince sa Zapadne obale osuđene za ubistva iz nacionalnih motiva.

Istovremeno, izraelskim sudovima daje se ovlašćenje da za sopstvene državljane izriču smrtnu kaznu ili doživotni zatvor, a zakon se neće primenjivati retroaktivno, prenosi Tanjug.

Tokom glasanja, sednici je prisustvovao i Netanjahu, koji je lično glasao za zakon.

Ministar nacionalne bezbednosti Izraela Itamar Ben-Gvir, koji je predvodio inicijativu, pozdravio je usvajanje zakona, ocenivši ga kao dokaz snage države.

"Od danas će svaki terorista znati, i ceo svet će znati, da ko oduzme život, Izrael će oduzeti njegov život", izjavio je Ben-Gvir.

Zakon bi trebalo da stupi na snagu u roku od 30 dana, dok bi izvršenje smrtne kazne trebalo da usledi u roku od 90 dana od izricanja presude.

Organizacije za ljudska prava u Izraelu i Palestini, kao i međunarodne institucije, uključujući Ujedinjene nacije, oštro su kritikovali zakon, navodeći da je rasistički i da uspostavlja nejednak pravni tretman.

Prema navodima kritičara, zakon praktično ograničava primenu smrtne kazne na Palestince, jer vojni sudovi, koji sude Palestincima sa Zapadne obale, dobijaju nalog da izriču ovu kaznu za ubistva Izraelaca "kao čin terorizma".

Ti sudovi, međutim, mogu u "posebnim okolnostima" preinačiti kaznu u doživotni zatvor.

Kazem Džalali, iranski ambasador u Rusiji, rekao je da Teheranu za sada "nisu potrebni nikakvi pregovori", ali da ostaje "racionalan igrač" koji "ne traži rat".

U razgovoru sa novinarom RT-a Rikom Sančezom, Džalali je rekao da Teheran "nikada nije negirao mirovne pregovore", ali je insistirao da moraju postojati "odgovarajući uslovi" pre nego što bilo kakav dijalog može da počne.

Iranski ambasador je takođe odbacio tvrdnje predsednika SAD Donalda Trampa da Teheran pregovara sa Vašingtonom, nazivajući ih "potpuno lažnim". Rekao je da su iranski zvaničnici više puta negirali bilo kakve razgovore i dodao da, kako su neki Amerikanci sarkastično napisali, Tramp "sedi ispred ogledala i pregovara sam sa sobom".

Opširnije čitajte OVDE.

Pregovori Sjedinjenih Američkih Država i Irana i dalje traju i idu dobro, a izjave iranskog režima u javnosti se razlikuju od onoga što iranski zvaničnici govore američkim pregovaračima u privatnim razgovorima, izjavila je portparolka Bele kuće Kerolajn Livit, naglašavajući da još uvek postoji realna šansa za postizanje dogovora o nuklearnom programu.

"Uprkos javnim istupima i netačnim izveštajima, pregovori se nastavljaju i idu dobro. Ono što se javno iznosi značajno se razlikuje od onoga što nam se prenosi privatno", istakla je Livit, preneo je Rojters.

Portparolka Bele kuće je dodala da Iran više nema sposobnost da ozbiljno ugrozi SAD ili njihove saveznike, kao i da pregovarači s kojima razgovaraju deluju umereno u odnosu na prethodne iranske lidere koji više nisu na vlasti, prenosi Tanjug.

"Još postoji realna šansa da Iran postigne dobar dogovor i trajno odustane od svog nuklearnog programa", istakla je Livit.

Portparolka Bele kuće je dodala da američka administracija nastoji da osigura da zvaničnici sa kojima pregovara u Iranu zaista imaju moć da sprovedu eventualni dogovor, i da će svaka privatna obećanja biti testirana i proverena.

Livit je dodala da su američke snage spremne da, ukoliko Iran ne poštuje dogovor, primene sve vojne opcije, uključujući precizne udare i desantne operacije koje bi oslabile iranski režim i omogućile kontrolu nad strateškim objektima, bez okupacije gradova.

Izraelska vojska saopštila je da je "upravo završila još jedan talas udara" usmerenih na infrastrukturu iranskog režima u srcu Teherana, prenosi "Gardijan".

Timovi iz Dubaija za intervencije uspešno su obuzdali incident sa kuvajtskim naftnim tankerom u vodama Dubaija bez curenja nafte, saopštile su vlasti.

Kancelarija za medije je takođe ponovila da nije bilo povređenih.

Ranije u ponedeljak, Iran je navodno izveo napad dronom u kojem je zapalio potpuno natovaren tanker sirove nafte u vodama Dubaija, dok je vlasnik broda upozorio na moguće izlivanje nafte, prenosi "Gardijan".

Više od 10 eksplozija se čulo u Jerusalimu, prenose lokalni mediji.

Centralna komanda SAD (CENTCOM) objavila je nove snimke napada tvrdeći da njene snage nastavljaju da "eliminišu sposobnost iranskog režima da značajno projektuje moć van granica Irana", kao deo svoje vojne kampanje u regionu.

Izraelskim odbrambenim snagama (IDF) naređeno je da usmere svoje napade na ekonomsku infrastrukturu Irana kako bi nanele značajnu štetu ekonomiji Islamske Republike, jer veruju da je rat u svojoj "završnoj fazi", prenosi "Tajms of Izrael". 

Prema pisanju medija, Tel Aviv smatra da je postigao svoj cilj degradacije vojnih kapaciteta Teherana i "stvaranja uslova za pad iranskog režima", iako je još uvek nejasno kada će se ili da li će se narod pobuniti protiv njegove vlade. 

Savet bezbednosti Ujedinjenih nacija održaće danas hitan sastanak nakon smrti trojice indonežanskih mirovnih vojnika u južnom Libanu, saopštili su diplomatski izvori.

Sastanak je zatražila Francuska i zakazan je za 10 časova po lokalnom vremenu, preneo je "Figaro".

Incidenti su se dogodili u području sukoba između Izraela i Hezbolaha.

Privremene snage Ujedinjenih nacija u Libanu (UNIFIL) saopštile su da istražuju eksploziju nepoznatog porekla koja je uništila vozilo u blizini mesta Bani Hajan na granici sa Izraelom, pri čemu su poginula dva indonežanska vojnika, dok su dvojica ranjena.

UNIFIL je ranije potvrdio da je još jedan mirovnjak iste nacionalnosti poginuo u nedelju u sličnim okolnostima.

Izraelska vojska je saopštila da istražuje incidente i pozvala je javnost da ne pretpostavlja da je odgovorna za njih, navodeći da se utvrđuje da li su posledica aktivnosti Hezbolaha ili izraelskih snaga.

Hezbolah je preuzeo odgovornost za napade na izraelske položaje u južnom Libanu i saopštio da je lansirao rakete na obaveštajnu bazu u predgrađu Tel Aviva.

Izraelska vojska je u ponedeljak saopštila da je jedan njen vojnik poginuo, a drugi teško ranjen u borbama na jugu Libana, čime je broj poginulih izraelskih vojnika od početka sukoba 2. marta porastao na šest.

Prema podacima libanskog Ministarstva zdravlja, u izraelskim napadima od tada je poginulo više od 1.200 ljudi, a ranjeno više od 3.600.