Kako su SAD pravdale invaziju na Irak: Kolin Pauel, čarobnjak sa najskupljom epruvetom na svetu

Kolin Pauel bio je američki državni sekretar za inostrane poslove u periodu između 2001. i 2005. godine, tokom mandata predsednika Džordža Buša Mlađeg. Na ovoj visokoj poziciji Pauel je nasledio čuvenu Medlin Olbrajt.

On je postao četvrti najviši po rangu ne-belac u istoriji vladinih službi i prvi Afromerikanac u izvršnoj vlasti. Pre toga, bio je najviši Afroamerikanac u vojsci SAD. Kao general oružanih snaga SAD, Pauel je, takođe, služio kao savetnik za nacionalnu bezbednost (1987-1989) i načelnik Združenog generalštaba (1989-1993).

Ipak, Kolin Pauel će ostati zauvek upamćen po svom nastupu u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, koji se odigrao 5. februara 2003, kada je mahao epruvetom ispunjenoj misterioznim belim prahom.

Bila je to, prema novinarskoj opasci, "najskuplja epruveta u istoriji čovečanstva", odnosno, prema rečima bivšeg američkog predsednika Donalda Trampa, "najgora greška u čitavoj istoriji zemlje, vredna sedam biliona dolara."

Epruveta je trebalo da predstavlja "krunski dokaz" da Irak poseduje "oružje za masovno uništenje", koje za kratko vreme može doleteti do SAD. Navodno, bila je reč o sporama antraksa, opasne zaraze koja kosi ljude i životinje.

Ono što je mnogo važnije, to je SAD pružilo kao izgovor da, nakon što su okupirale Avganistan, razore, a zatim okupiraju Irak i sruše omraženi "režim Sadama Huseina". Sadam Husein je kasnije pogubljen. Kazna je izvršena vešanjem na nepoznatoj lokaciji u Iraku, posle fiktivnog suđenja koje su organizovale SAD.

Misteriozna afera "ameritraks"

Sedam biliona dolara, tolika je bila materijalna cena američkog rata u Iraku. "Praktični" Amerikanci nisu u ovu cenu uračunali ljudske žrtve, ako ne iračke, a onda barem svoje.

Zašto se u tom trenutku niko od Amerikanaca nije zapitao šta sadrži Pauelova epruveta?

Tada je, u Savetu bezbednosti, Pauel doslovce (prema transkriptu) izgovorio: "Manje od kašičice suvog antraksa, otprilike toliko, to je, otprilike, količina koja stane u jednu kašičice, manje od kašičice suvog antraksa u koverti - zatvorila je Senat Sjedinjenih Država u jesen 2001. godine."

Bilo je to podsećanje na aferu "ameritraks". U septembru 2001. godine, pisma koja su sadržavala spore antraksa bila su poslata poštom u nekoliko medijskih kuća i dvojici demokratskih senatora. Zaražene su 22 osobe, od kojih je petoro umrlo.

FBI je, povodom afere "ameritraks", posle istrage saopštio: "Ovo je bila jedna od najvećih i najsloženijih istraga u istoriji SAD." Rezultat je bio mršav. Osumnjičen za slanje pošiljki ispunjenih antraksom bio je izvesni Brus Edvards Ajvins. Dana 6. avgusta on je proglašen krivim, ali je, svega nedelju dana od donošenja presude, počinio samoubistvo.

Dakle, jedna kašičica praha zatvorila je Senat i Amerika se sledila od užasa.

Kasnije je, u intervjuu za "Eho Moskve" Pauel pokušao da se pravda: "Tamo nije bilo ničeg opasnog, to je bila epruveta koja je samo trebalo da izgleda kao biološko ili hemijsko oružje. Želeli smo da ilustrujemo kako bi mala količina ovog leka mogla biti opasna da je to zaista bio otrov."

Slučaj Skota Ritera

Prema tvrdnji Pauela u Savetu bezbednosti, "UNSCOM (Specijalna komisija Ujedinjenih nacija, osnovana za kontrolu iračkog oružja za masovno uništenje) procenila je da Sadam Husein može da proizvede 25.000 litara (otrova). Ako se koncentriše u suvom obliku, ova količina bi bila dovoljna da napuni desetine i desetine hiljada kašičica…"

Međutim, u polovini inspekcija UNSCOM-a, glavni inspektor je bio Skot Riter, sada poznat u vezi sa slučajem Ukrajine. Tada je Riter tvrdio da Irak nema oružje za masovno uništenje. Rezimirao je svoj rad u Iraku u dokumentarcu "U živom pesku" (2001). Njegovo svedočenje izazvalo je pravu buru u američkom Kongresu, a onda je bura sama od sebe prestala.

Podrivanje kredibiliteta eksperta UN Skota Ritera počelo je već 2003. godine. Optužba protiv njega bila je "nepristojno ponašanje sa maloletnicima", za koje se naknadno ispostavilo da su prerušeni policajci. Svejedno, Riter je odležao u zatvoru šest meseci.

Godine 2003, prema Pauelovoj "optužnici", koja je počivala na svedočenju "pouzdanog iračkog izgnanika", došlo je do američkog rata protiv Iraka. Iračke žrtve u tom ratu brojale su oko 620.000 ljudi. Zvanični gubici anglosaksonskih saveznika, tokom trajanja iračkog rata, iznosili su za SAD 4.507 vojnika, za Britaniju 139.

Još neko vreme, Amerikanci su kružili Irakom u potrazi za tajnim iračkim superoružjem.

Nikad nije pronađeno nikakvo iračko oružje za masovno uništenje. Riter je bio u pravu, Pauel je lagao.