Zbog "špijunskog" balona odnosi Amerike i Kine pred pucanjem

Kineski balon koji trenutno nadleće teritoriju SAD, za koji Peking tvrdi da je meteorološki, a Vašington špijunski, izazvao je diplomatski skandal i doveo do otkazivanja dugo očekivane posete američkog državnog sekretara Entonija Blinkena kineskoj prestonici.

Predstavnici američke vojske objavili su da "balon sada leti na visini od oko 18.300 metara iznad centralnog dela SAD-a i pokazuje sposobnost manevrisanja", što je u direktnoj kontradikciji sa kineskom tvrdnjom da reč o civilnom i najverovatnije meteorološkom balonu nad kojim je izgubljena kontrola i koji je se na teritoriji Severne Amerike našao "višom silom".

Predsednik SAD Džozef Bajden izjavio je da će se njegova administracija "postarati" za balon koji lebdi iznad istoka SAD.

"Postaraćemo se za njega", bile su Bajdenove reči kada su ga novinari upitali da li će balon biti oboren, javio je Si-En-En.

Predsednik SAD je razmatrao opcije sa vojnim starešinama od kada je prvi put obavešten o balonu u utorak. Tada su njegovi savetnici upozorili da ne bi trebalo oboriti balon iznad kopna, zato što bi olupina mogla da padne na ljude ili stambene objekte.

"Znamo da je ovo kineski balon i da njime može da se manevriše", izjavio je general američkog vazduhoplovstva Patrik Rajder na konferenciji za novinare u Pentagonu, prenosi Rojters.

"Kina je odgovorna država koja se uvek striktno pridržava međunarodnog prava. Mi odbacujemo svaku neosnovanu optužbu", rekao je direktor kancelarije spoljnopolitičkog komiteta Kineske komunističke partije Vang Ji.

Kako navodi "Njujork tajms", iako u objavljenom sažetku njihovog razgovora nije bilo reči o balonu ili otkazivanju Blinkenovog puta u Kinu, jasno je da u Pekingu smatraju da je Bajdenova administracija tom incidentu dala preveliki značaj.

Vest da Kina koristi džinovske balone za osmatranje neprijateljskih položaja u 2023. godini s razlogom je dočekana sa dosta skepse.

"Kako bi špijunirali Amerikance balonom, morali biste da spojite taktike iz 1940-ih sa najsavremenijom tehnologijom za kontrolu njegovog kretanja preko okeana. Oni koji izmišljaju ove laži samo pokazuju koliko ne znaju", objavio je kineski medij "Čajna dejli".   

Blinken, ipak, nije želeo da rizikuje, pa je otkazao svoju posetu Pekingu. Razlog -  "ne želi da razgovor o balonu bude glava stavka tokom njegove diplomatske misije", preneli su zapadni mediji.

Kako je jedan naizgled banalan incident uspeo da izazove diplomatski skandal i napravi toliku štetu?

Da li je moguće otopljavanje odnosa dve supersile?

Odnosi SAD i Kine, dve vodeće svetske ekonomije, već nekoliko godina su sve napetiji.

Peking često optužuje Vašington da vodi agresivnu antikinesku politiku kroz pružanje sve otvorenije podrške samoupravi Tajvana, naoružavanje kineskih suseda poput Japana i Južne Koreje, ali i kroz ekonomske mere, poput uvođenja tarifa na kineski izvoz i sankcija na pojedina kineska preduzeća.

Kina je, sa druge strane, u više navrata kritikovala američki angažman u Ukrajini, kao i širenje NATO-a u Istočnoj Evropi, a pokazala je i značajno razumevanje za interese Rusije.

Sastanak kineskog predsednika Si Đinpinga i njegovog američkog kolege Džozefa Bajdena na Baliju tokom samita G20 prošlog novembra mnogi su protumačili kao početak otopljavanja odnosa između dve svetske sile. Bajden je tom prilikom rekao da SAD i Kina "moraju da prođu načine za saradnju na rešavanju globalnih problema", dok je kineski predsednik Si naglasio da je "neophodno podići nivo saradnje".

Poslednjih meseci, Kina je povukla nekoliko poteza koji se mogu protumačiti kao gestovi dobre volje, sa ciljem relaksacije odnosa sa SAD. Tako je početkom godine nekadašnji portparol Ministarstva spoljnih poslova Žao Liđijan, poznat po svojim oštrim izjavama, premešten na manje upadljivo mesto zamenika direktora odeljenja za granice i okeane, dok je na mesto ministra spoljnih poslova (drugo po značaju u diplomatskoj hijerarhiji) postavljen doskorašnji ambasador u Vašingtonu Ćin Gang.

"Moja služba u Sjedinjenim Američkim Državama dala mi je snagu kao diplomati. U budućnosti, razvoj kinesko-američkih veza će ostati važan deo moje misije na novoj funkciji", napisao je on u oproštajnom tekstu za "Vašington post" početkom januara.

Najavljena poseta državnog sekretara Blinkena Pekingu predstavljala je šansu za nastavak pozitivnog kursa u američko-kineskim odnosima. Ali, američke optužbe bacaju senku na kineske pokušaje.

Američke vlasti prvi put su utvrdile da je balon ušao u njihov vazdušni prostor još 28. januara, najverovatnije iznad Aljaske, pre nego što je nestao i ponovo se pojavio nekoliko dana kasnije iznad severnog Ajdaha.

Ovakve tvrdnje potkrepljuje i informacije koje je objavilo kanadsko Ministarstvo odbrane, potvrđujući da se balon kretao kroz vazdušni prostor te države iz pravca severozapada.

Američki zvaničnici, ipak, u prvi mah nisu objavili da je balon ušao u američki vazdušni prostor, a to su učili tek kada je su fotografije letelice objavljene u lokalnom mediju "Bilings Gazet" u Montani. U Bajdenovoj administraciji ubrzo su pokušali da se "operu", tvrdeći da je sličnih incidenata bilo i ranije, ali to nije bilo dovoljno da spreči lavinu negativnih komentara i napada, pre svega iz redova republikanaca.

"Srušite taj balon", napisao je na svojoj društvenoj mreži "Trut soušl" (Truth Social) nekadašnji predsednik Donald Tramp, poznat po svojim tvrdim antikineskim stavovima.

Članica Predstavničkog doma Mardžori Tejlor Grin, odluku da se balon ne sruši protumačila je kao slabost Bajdenove administracije.

Ko je Rus, a ko Kinez, pitanje je sad

Negativnih posledica svesni su i u Bajdenovoj administraciji, pošto je , kako prenosi "Blumberg" strah od lošeg publiciteta uticao na odluku da se odloži Blinkenova poseta Penkingu.

To se u velikoj meri poklapa sa (prividnom) podelom na "prokineske" demokrate i "proruske" republikance. Ova u velikoj meri veštačka podela ušla je u američki politički mejnstrim za vreme predsedničkog mandata Donalda Trampa, koga su demokrate optuživale da je "ruski čovek" i da je na izborima pobedio zahvaljujući "malignom rusom uticaju". Republikanci su im ubrzo uzvratili optužbama da su isuviše mekani prema Kini, sa kojom je predsednik Tramp ušao u otvoreni trgovinski rat.

Slična podela bila je prisutna i u odnosima sa Iranom, sa kojim su SAD potpisale nuklearni sporazum za vreme predsedničkog mandata Baraka Obame. Tramp je, kao i dobar deo republikanca, taj sporazum video kao simbol američke slabosti i napustio ga čim mu se za to ukazala prilika, što je dodatno zaoštrilo odnose sa Teheranom.

Ubistvo iranskog generala Kasema Solejmanija u januaru 2020. godine, a zatim i nuklearnog fizičara Mohsena Fahrizadeha u novembru mesecu iste godine, dodatno su eskalirali sukob sa Islamskom republikom.

Naravno, jasno je da je reč o lažnoj podeli, pošto su rukovodstva obe partije više puta pokazala da nemaju mnogo razumevanja ni za ruske, ni za kineske interese, te da obe države tretiraju u najmanju ruku kao "strateške izazove" (kako američka Strategija nacionalne bezbednost definiše Kinu), a u pojedinim situacijama i kao "neposredne pretnje" (kako isti dokument definiše Rusiju).

Stiče se utisak da je, još jednom, američka spoljna politika postala žrtva međupartijskog previranja u Sjedinjenim Američkim Državama.

Utrkujući se u svojim antikineskim stavovima, republikanci i demokrate potkopavaju svaku mogućnost relaksacije odnosa ne samo sa Kinom, već i mnogim istočnim zemljama.