Teorija ludaka: Strateška psihoza u Vašingtonu

Amerikanci su, od svog postanka, "izuzetna nacija": Blistavi grad na brdu. To je osnovni postulat amerikanizma, predstavljen, između ostalog, kipom Boginje slobode, na ušću reke Hadson, na ulazu u njujoršku luku.

U praksi, to znači da im je dozvoljeno naprosto sve. Ostali narodi su dužni da im se podređuju, mogu da budu okupirani, ili čak istrebljeni, drevne civilizacije mogu da budu uništene za jednu jedinu noć...

Za Sjedinjene Američke Države ne važi međunarodno pravo. To pravo je, navodno, naciji prognanika iz Evrope dao sam starozavetni Jahve: bog nemilosrdne osvete, po uzoru na drevni Izrael.

Naš izbor

Izrael i SAD protiv tradicionalnih Jevreja: Zašto je bombardovana sinagoga u Teheranu

Moguće je naći niz potvrda za ovo shvatanje, još iz mitskog doba osnivanja, kada su se reke izgnanika iz britanskih zatvora zapućivale ka kontinentu na dalekom zapadu. Stara Evropa, pogotovo katolička, tada je proglašena za "carstvo Antihrista", kojoj je na čelu stajao omraženi papa. Ovi prognanici će kasnije biti proglašeni za hodočasnike, pobožne "očeve osnivače".

Kada ludak baci kamen u bunar... 

Istorija vojnog intervencionizma SAD je dokumentovana serija "izuzetnosti" na račun međunarodnog prava, primećuje dr Zeinab Mehana za sajt "Geopolitika": "Od bombardovanja Tokija i nuklearnog razaranja Hirošime i Nagasakija, do doktrine 'šoka i strahopoštovanja' 21. veka, SAD su redovno zaobilazile globalne norme pod izgovorom zaštite sopstvene bezbednosti".

Postoji stara levantska poslovica, podseća Mehana: "Kada ludak baci kamen u bunar, stotinu mudraca ga ne može izvući."

Danas je bunar Bliski istok, a kamen je eksplicitna pretnja nuklearnim uništenjem upućena jednoj od najstarijih civilizacija na svetu. Kada izvršno rukovodstvo supersile napusti jezik diplomatije, zarad retorike potpunog uništenja, dodaje on, svet mora da se zapita da li je ovo "ludilo" proračunata strategija ili znak terminalnog sistemskog kolapsa.

Naš izbor

Hronika poludelog Rimskog carstva: Prisustvujemo li padu američke imperije?

Nedavne izjave predstavnika izvršne vlasti SAD o uništenju Islamske Republike Iran pokazale su odstupanje od tradicionalnog strateškog odvraćanja ka retorici egzistencijalne pretnje. Eksplicitnim razmatranjem uništenja iranske civilizacije – uz izražavanje "distanciranog žaljenja" zbog iranskog naroda – sadašnja administracija se pozvala na do krajnosti radikalizovanu verziju "teorije ludaka".

Pretnja ciljanjem civilne i kulturne infrastrukture nije samo retorički ukras; ona predstavlja deklarisanu nameru da se prekrše fundamentalna načela Ženevskih konvencija i Povelje UN. Uz to, ovo se dešava u vreme dok američki vojni aparat nastavlja da pruža logističku i kinetičku osnovu za regionalne eskalacije.

Ovo označava prelazak od "upravljanja sukobima putem posrednika" ka direktnom genocidu. Eto, to je put koji za nekoliko godina prešla Amerika. 

Kognitivni i psihološki slom u Vašingtonu

Trenutnu eskalaciju protiv Irana treba posmatrati kroz prizmu neuspešnih politika "promene režima" i saučesništva u razaranju Gaze. Ovo nisu izolovani incidenti, tvrdi ovaj politikolog, već deo strukturnog trenda, gde SAD sebe doživljavaju kao jedinog arbitra civilizacijskog opstanka.

Naš izbor

Pad Crnog jastreba, drugi deo: Proglasi pobedu, spakuj se i beži

Istorija nas uči da kada SAD ne mogu da ostvare svoje ciljeve, suočene sa snažnim otporom, redovno pribegavaju katastrofalnom nasilju.

"Teorija ludaka", nastala u doba predsednika Niksona – počiva na pretpostavci da će se protivnik povući ukoliko poveruje da su SAD dovoljno iracionalne da pokrenu globalnu apokalipsu. "Logika ludaka" je sledeća: ako nisi sa nama, onda su protiv nas, a ako su protiv nas, nestaćeš. Možda i za "jednu noć".

Retorika sadašnje administracije, koju karakteriše "šizofrenija desetog nivoa", tvrdi Mehana, ukazuje na pravi kognitivni i institucionalni slom, a ne na kontrolisanu taktiku. Nemogućnost  da se Iran slomi konvencionalnim sankcijama ili putem regionalnih posrednika dovela je do psihološkog i mentalnog sloma u Vašingtonu.

Prema međunarodnom pravu, podseća Mehana, izdavanje naredbi da se počini ratni zločin, samo po sebi predstavlja kršenje zakona. Američki vojni lanac komandovanja sada se suočava sa pravnom i moralnom krizom: sleđenje naređenja da se počini ratni zločin, podvrgava pojedine oficire istim standardima koji su primenjeni tokom Nirnberških suđenja.

Trampov eksperiment – retorika ludaka

Ono što ovaj autor naziva "Trampovim eksperimentom", sada je dostiglo svoj terminalni prag, kada bezbednost globalne populacije zavisi od hirova američkog lidera koji odbija da prihvati stvarnost. Odbijanje američke političke klase da se pozove na impičment ili 25. amandman, čini celokupnu državnu strukturu odgovornom za ratne zločine.

Prema Trampovoj izjavi, gađanje iranske civilne infrastrukture nije zločin jer su Iranci "životinje".

Međutim, primećuje Mehana, najveća strateška greška jeste pretpostavka da će se Osovina otpora predati pred ovim, stvarnim ili samo pretpostavljenim,  "ludilom".

Naš izbor

Veliki Bibijev prljavi rat: Trampovi šaptači

Na kratki rok, predviđa ovaj politikolog, treba očekivati povećanje nestabilnosti u Persijskom zalivu; ako se "retorika ludaka" nastavi, Iran će, po svoj prilici, doći do zaključka da su diplomatski kanali praktično zatvoreni, što će dovesti do brzog napretka u njegovim odbrambenim sposobnostima.

Na nešto duži rok, doći će do produbljivanja kinesko-rusko-iranske bezbednosne arhitekture. Kako SAD gube svoj "moralni" i "racionalni" ugled, multipolarni akteri će ubrzati stvaranje finansijskih i vojnih tampon zona, kako bi svet izbegao američku nestabilnost.

Primarni rizik ostaje "taktičko" lansiranje nuklearnog oružja ili udar na iranske energetske koridore, što bi izazvalo globalni ekonomski kolaps i direktan sukob sa evroazijskim silama.

SAD su prešle iz uloge "globalnog policajca" u ulogu "odmetnutog aktera". A kada jedna supersila koristi pretnju da će uništiti jednu civilizaciju, ona više nema pravo da nikog vodi.

Kako zaključuje doktor Mehana: međunarodna zajednica i američki vojno-institucionalni kompleks moraju da odluče: da li će postati arhitekte novog Nirnberga, ili će izvući "kamen ludaka" iz bunara, pre nego što čitav svet ne povuku u ponor.