Svet
EU i (ne)jednoglasje: Da li je Orban bio jedina kočnica ukidanju prava veta
Reforma EU kada je reč o odlučivanju više puta je bila tema u evropskih krugovima, a u Orbanovom odlasku sad su ponovo pojedini zvaničnici u Briselu videli šansu da ukinu pravo veta; Evropska unija nema jedinstvenu spoljnu i bezbednosnu politiku. Da bi se to promenilo, mora da se menja Lisabonski ugovor, ali je pitanje da li su zemlje spremne da se odriču prava na odlučivanje, ocenjuje za RT Balkan karijerni diplomata Zoran Milivojević
Nepostojanja jednoglasja o spoljnoj i bezbednosnoj politici Evropske unije i nejedinstvo u donošenju odluka - posebno je došlo do izražaja od početka sukoba u Ukrajini. Pravo veta, koje je nastalo da zaštiti nacionalni suverenitet, neštedimice je koristio odlazeći mađarski premijer Viktor Orban, koji je u više navrata blokirao odluke Unije zbog čega je bio trn u oku u "dvadesetsedmorke". Promena pravila kada je reč o odlučivanju, više puta je bila tema u Briselu, a u Orbanovom odlasku pojedini zvaničnici u Briselu videli su šansu da brže-bolje ukinu pravo veta.
Među najglasnijim zagovornicima je predsednica Evropske komisije Urusla fon der Lajen, a za reformu EU se zalažu i Berlin i Pariz.
Glasačke kutije u Mađarskoj nisu ni prebrojane kada je šefica Komisije pozvala da EU dobije veća ovlašćenja nad nacionalnim vladama kako bi se lakše donosile spoljnopolitičke odluke.
I nemački kancelar Fridrih Merc, nedavno je bio ljut zbog Orbanove blokade finansijske pomoći Ukrajini, i tom prilikom je rekao kako to "neće proći bez posledica".
Neki analitičari su ovu njegovu izjavu protumačili, prenosi "Dojče vele", kao "najavu daljih koraka ka reformi sistema donošenja odluka unutar EU". Merc je, kako se primećuje, "imao na umu i moguće druge remetioce, poput slovačkog premijera Roberta Fica i češkog kolege Andreja Babiša, koji često izlaze sa stavovima, suprotnim od većina država članica.
Šef kabineta Viktora Orbana, Balaš Orban optužio je Brisel da koristi promenu vlasti u Mađarskoj kako bi ukinuo pravo veta prilikom glasanja u Evropskom parlamentu, što oni i ne kriju.
Komentarišući mogućnosti za reforme sistema odlučivanja unutar Unije, karijerni diplomata Zoran Milivojević za RT Balkan ukazuje da po tom pitanju postoje razlike u stavovima između zemalja, kao i da Evropska unija ima problem i funkcionisanja i odlučivanja.
"Orbanov slučaj je pokazao do koje mere je ozbiljan taj problem. Evropska unija nema jedinstvenu spoljnu i bezbednosnu politiku. Da bi se to promenilo, mora da se menja Lisabonski ugovor, ali je pitanje da li su zemlje spremne da se odriču prava na odlučivanje. Komisija na čelu sa gospođom Fon der Lajen insistira na tim izmenama zbog geopolitičke ratne i antiruske opcije koju zagovara, a gde je neophodan konsenzus", objašnjava Milivojević.
On podseća da je EU u međuvremenu, primenjivala jednu formulu sa nametnutim konsenzusom.
"Izmišljali su neke formule, konsenzus minus jedan, tako što Orban nije bio u sali dok se glasalo, sve do ukrajinskog slučaja. Ipak, postoje pitanja koja se ne mogu doneti bez konsenzusa, a to je prijem novih članica. Postoji tendencija o Evropskoj uniji u koncentričnim krugovima, a unutrašnja reforma dugo tapka u mestu", ističe Milivojević.
Za neke dublje reforme, Milivojević navodi da je potrebno da se otvori dublja debata sa zemljama članicama.
"Lično, ne verujem da ta promena može da prođe, jer neke zemlje ne žele da prihvate da budu članice drugog reda. Druga je stvar da formiraju novi prsten od zemalja nečlanica pa da se one odreknu prava veta. Siguran sam da je jedna Portugalija, Grčka, Kipar neće prihvatiti da neko za njihov račun odlučuje. Da li će biti stvarnih reformi je pitanje budućnosti EU", zaključuje Milivojević.
Oko 80 odsto zakonodavstva EU usvaja se glasanjem kvalifikovanom većinom. Jednoglasno se mora odlučiti i o osetljivim pitanjima poput zajedničke spoljne i bezbednosne politike, proširenja EU, finansija, određenih mera u oblasti pravosuđa... Svaka država članica ima pravo veta.
Live
