Na Bliskom istoku plamti i medijski rat: SAD su daleko od pobede

Svet željan mira ili više nafte samo je mogao da se ponada da primirje deluje i da Ormuski moreuz počinje  da funkcioniše. Međutim, Iran je juče saopštio da nastavlja da reguliše saobraćaj u moreuzu dok se ne postigne mir. Američki predsednik Donald Tramp upozorio je Teheran da ne ucenjuje SAD i najavio zaplenu iranskih tankera za prevoz nafte koji su u međunarodnim vodama.

Iz Teherana je stigao i jasan stav da ne pristaju na premeštanje obogaćenog uranijuma u SAD. Nov datum za nastavak pregovora mogao bi da bude 26. april, prenose pakistanski mediji.

Pezeškijan: Ko je Tramp da uskrati Iranu pravo na nuklearni program

Karijerni diplomata Zoran Milivojević kaže da se na Bliskom istoku vodi jedna vrsta medijskog rata i da američka pozicija ne stoji tako dobro kako što Donald Tramp želi da predstavi.

"SAD su daleko od pobede kako Tramp želi da uveri svoju javnost i ceo svet. Stvari se vrte oko dva ključna pitanja - Ormuz i nuklearni potencijal. Iran nema nameru da se odrekne te dve stvari koje čine suštinski deo iranske pozicije i iranske bezbednosti. Mi smo u začaranom krugu informacija", rekao je Milivojević za RT Balkan.

Dodao je da stanje na terenu govori da stvar nije završena, da Iran nije pobeđen, da SAD nisu dobile rat i da nemaju potencijal da okončaju sukob onako kako je Tramp najavljivao.

Napominje da se suštinski pregovori vode iza scene, da oni traju, što pokazuje da obe strane imaju interes da se dođe do nekog rešenja. Ali, pozicije i jedne i druge strane su sukobljene pa Iran mnogo bolje stoji nego što Tramp pokušava da predstavi. 

"Ovo što čujemo ovih dana mislim da je u funkciji pregovaračkog interesa, a pre svega interesa vezanog za američku javnost. Tramp ima problema da objasni poziciju Amerike, rezultate intervencije u Iranu i realno stanje na terenu. Očigledno je da su gubici Amerike mnogo značajniji i mnogo nepovoljniji od onog što bi Tramp želeo da predstavi, ali i ono što bi američka javnost, društvo i politika bili spremni da prihvate", naveo je on.

Govoreći o odnosu SAD prema NATO alijansi on je rekao da su se "odnosi u porodici značajno promenili".

Iran o vraćanju Ormuza pod vojnu kontrolu: Oprema za američke vojne baze stiže ovom rutom

"Tramp i američka administracija imaju jedno drugo viđenje mesta i uloge NATO-a, kao i odnosa sa saveznicima. Prekretnica je razumevanje Trampa da je svet multipolaran i da su njegovi glavni rivali van onoga gde su dometi Alijanse. To su Moskva, Peking. U situaciji kada on mora da razgovara sa Moskvom, suština NATO-a se menja i njihova pozicija", pojasnio je Milivojević.

Smatra da je danas glavni kohezioni faktor u Evropi ratna opcija.

"Pokušaj odbrane NATO-a je pokušaj odbrane sopstvenih politika i političkih pozicija i sopstvenih interesa dobrog broja elita u Evropi, uključujući i Marka Rutea", naveo je on.

Komentarišiću najavljenu posetu Trampa Pekingu, on je rekao da je to najvažnija poseta američkog predsednika u ovoj godini. 

"Njemu je važno da ta poseta uspe da može da izvuče političke i druge poene koji bi omogućili da uspešno funkcioniše na unutrašnjoj i globalnoj sceni koja je za Ameriku značajno poljuljana posle ne tako uspešne politike koja je vođena", naveo je on.

Samit u Parizu i Evropska inicijativa za buduću bezbednost i kontrolu Ormuzom, kako kaže, govori da Evropa zavisna od snabdevanja naftom i gasom iz zaliva.

"Taj interes je u prvom planu. Drugi interes je geopolitički i pokušaj Evrope da kaže da je i ona faktor i da se uključi celu bliskoistočnu priču i da postane faktor sa određenom težinom sa kojom se vraća na globalnu scenu. Evropa trpi veliku štetu i sasvim je normalno da pokuša na neki način da se priključi. SAD nema interesa da to Evropi omogući. Lično mislim da SAD neće prepustiti tu priču nikome. Ako već nekome budu morale da prepuste da bude faktor koji utiče na stanje na Bliskom istoku onda će to pre biti Rusija i Kina", smatra Milivojević.

Dmitrij Suslov iz Centara za evropske i međunarodne studije smatra da je period kada su Evropljani mogli da se oslone na SAD prošao. SAD više nisu voljne da štite Evropu. Vidimo krizu transatlanskih odnosa.

"Interesi i prioriteti SAD i Evrope su različitu. SAD danas nisu zainteresovane za otvorenu konfrontaciju, a posebno ne za otvoreni rat protiv Rusije i žele da koncentrišu resurse za druge prioritete.  Evropljani su zainteresovani za konfrontaciju i eventualni rat protiv Rusije. Oni se za to spremaju i vide odustajanje SAD kao pretnju. EU, Velika Britanija i Ukrajina se konsoliduju protiv Rusije", naveo je Suslov.