Sve je drugačije nego kako izgleda. Stvari su veoma različite od onog što se čini prosečnom konzumentu američkih i zapadnih medija.
Tramp je nedavno izjavio da je Ormuz otvoren i da se Iran složio da više neće zatvarati Ormuz. Potom da je Iran, uz pomoć SAD, uklonio, ili da već uklanja, sve pomorske mine.
Iran je, prema Trampu, pristao da i da preda svoje zalihe obogaćenog uranijuma: "Uradićemo to zajedno. Ući ćemo sa Iranom, lepim, laganim tempom..." I odnećemo iranske zalihe uranijuma u SAD...
Cena nafte je pala, a tržišta energentima su odjednom oživela. Ipak, pokazalo se da nijedna od ovih tvrdnji nije istinita, primećuje bivši britanski obaveštajac i diplomata na sajtu "Fondacija strateške kulture" Alister Kruk, i dodaje: "Ili je Tramp izmišljao, držao se fantazija, za koje je možda verovao da istinite, ili je manipulisao tržištima."
Ako je ovo drugo u pitanju – bio je to veliki uspeh. Neko je, tvrdi Kruk, napravio "lepu gomilu para".
Novi, još veći, mnogo veći rat?
Tramp je potom nastavio da izmišlja. Čak je saopštio i da će se nova runda razgovora i verovatni sporazum sa Iranom dogoditi vrlo brzo – možda čak i tokom ovog vikenda. Iranska novinska agencija Tasnim je, međutim, izvestila da je "američka strana obaveštena preko pakistanskog posrednika da Iran ne pristaje na drugu rundu razgovora".
Od početka primirja, uz posredovanje Pakistana, Iran je trebalo da dozvoli prolaz ograničenog broja brodova. Međutim, pod iranskim uslovima za tranzit.
Možda će nova faza biti još veći, mnogo veći rat, piše Kruk. Trampov (bezuspešni) carinski rat protiv Kine mogao bi se činiti kao beznačajna epizoda u poređenju sa pretnjom napada na kineske linije snabdevanja.
Savet bezbednosti Rusije je 14. aprila upozorio Teheran da bi "pregovori o prekidu vatre mogli biti paravan koji Vašington koristi da se pripremi za kopneni rat..." SAD i Izrael mogu iskoristiti mirovne pregovore da se pripreme za kopnenu operaciju. Pentagon nastavlja da gomila trupa u regionu.
Krajnji rezultat Trampovih manipulacija bio je da je Iran potvrdio svoje prethodno izrečene uslove u vezi sa Ormuzom, svojim zalihama visoko obogaćenog uranijuma i pravu na obogaćivanje, samo u daleko u strožim formulacijama.
Poslednja nada Benjamina Netanjaua
Iranski okvir od deset tačaka je najpre proglašen za "upotrebljivu osnovu", ali je odbačen već krajem dana, kada su se SAD vratile ključnim tačkama "planirane pobede": Iran treba da zauvek napusti obogaćivanje uranijuma, da se odrekne zaliha od 430 kilograma 60 odsto obogaćenog uranijuma i da Ormuz ostane otvoren, bez putarina.
Plan SAD je bio i ostao isti: nastavak dugogodišnjih ultimatuma Izraela Iranu. Iran, tvrdi ovaj bivši diplomata, mora da bude oprezan i da posmatra ovu veštački izazvanu konfuziju kao moguće američko odvraćanje pažnje od planirane vojne eskalacije.
Netanjahu je zbog toga veoma frustriran. "Kako kaže Netanjahu, mediji su uspeli da učvrste narativ da je Izrael izgubio rat u Iranu", napisao je Ravit Heht u jevrejskom "Harecu".
Netanjahu očajnički želi da da pokaže da je uspeo da ostvari neki od ciljeva koje je proglasio još u prvoj nedelji rata. Ali, promena režima u Teheranu više nije na stolu, nastavlja Heht: "Nejasan cilj stvaranja uslova za takvu promenu u međuvremenu je ispario." Okončanje iranskog programa balističkih raketa sada deluje krajnje nerealno, što priznaju i izraelski ministri. A to, zaključuje izraelski novinar "ostavlja samo jednu kartu u igri: uranijum."
Netanjahuov krug se nada da će rastući pritisak primorati Iran da isporuči svoje zalihe obogaćenog uranijuma, dodaje Heht. "Netanjahu sve ulaže u taj ishod – ili, možda, u mogućnost da bi obnovljeni rat i dalje mogao destabilizovati (iranski) režim."
Trampov delirijum
Američki advokat za ustavni sud Robert Barns, nastavlja Kruk, koji je, uzgred, Vensov prijatelj, tvrdi da je Tramp počeo da pokazuje prve znake demencije još u septembru 2025. godine. On jednostavno nije u stanju da kritički razmišlja. Prema Barnsu, u ovom stanju Tramp veruje da su "SAD pobedile Iran i još ne shvataju ogromnu ekonomsku štetu koju zatvaranje Ormuskog moreuza nanosi globalnoj ekonomiji".
Ukratko, prema Barnsu, Trampov delirijum, da je Iran na ivici kapitulacije, odražava njegovo poremećeno mentalno stanje – teško oštećeno razumevanje stvarnosti.
Kao i Netanjahu, Tramp takođe veruje da bi veći pritisak na Iran mogao da donese trijumfalnu "pobedu", sa zaplenom 430 kilograma obogaćenog uranijuma, ili da će uranijum biti zaplenjen na terenu od strane američkih snaga. Što se, naravno, nije desilo.
Suočen sa krizom u srcu Bele kuće, potpredsednik SAD Vens grozničavo radi iza kulisa kako bi organizovao novi sastanak sa Iranom u Islamabadu – uprkos tome što politički proces ometaju masovnim izraelskim vazdušnim i kopnenim napadima u Libanu, u kojima je ubijeno ili povređeno najmanje 1.000 osoba, od kojih su gotovo svi civili.
Uopšte nije jasno da li će se Izrael pridržavati dogovorenog, pošto je već prekršio prekid vatre. Netanjahu, svi izraelski opozicioni lideri i velika većina izraelske javnosti ujedinjeni su u želji za nastavkom rata.
Pregovori u Islamabadu su propali zato što je jaz između dve strane bio nepremostiv. SAD su ušle u pregovore sa hipotezom da je druga strana već vojno uništena i očajna.
Iran je, nasuprot tome, ušao u pregovore jer je uveren da je izašao jači nego nakon Dvanaestodnevnog rata. To nastavak rata čini gotovo izvesnim. Naredna faza rata je predvidljiva: još više rata, predviđa Kruk.
Sledeća faza rata će verovatno biti usmerena na još jednu masovnu seriji raketnih udara na iransku civilnu infrastrukturu.
"Ekonomski bes" usmeren protiv Kine
Dana 14. aprila, Savet bezbednosti Rusije upozorio je da bi "pregovori o prekidu vatre mogli biti paravan, koji Vašington koristi da se pripremi za kopneni rat... SAD i Izrael mogu da iskoriste mirovne pregovore da se pripreme za kopnenu operaciju protiv Irana, a Pentagon nastavlja da povećava broj američkih trupa u regionu".
Tramp je svemu sada dodao novi front, sa namerom da nanese maksimalnu ekonomsku štetu Iranu, putem sankcija i blokada. Kina je, međutim, primarna meta, jer, kako tvrdi ministar finansija Skot Besent, Kina je najveći kupac iranske nafte. Besent tvrdi da je ova nova dimenzija finansijski ekvivalent ranijim američko-izraelskim vojnim udarima na Iran. Nazvao je to delom operacije "Ekonomski bes", usmerene na presecanje tokova prihoda Irana.
Besent je, takođe, zapretio da će SAD uvesti sekundarne sankcije svim zemljama, kompanijama ili finansijskim institucijama koje nastave da kupuju iransku naftu. Opisao je ovo kao "veoma strogu meru". Besent je eksplicitno upozorio da će, ako se dokaže da se iranska sredstva kreću preko bilo kog bankovnog računa, SAD primeniti sekundarne sankcije.
Ako je ova objava namenjena da primora Kinu da natera Iran da kapitulira pred Izraelom i SAD, onda to predstavlja duboko pogrešno tumačenje situacije u Iranu i u Kini. Koje će se, verovatno, obiti o glavu Trampu, smatra bivši britanski diplomata. A to će samo proširiti rat na globalni nivo.
Prema poslednjim vestima, Iran je odbio drugu rundu pregovora, a Ormuz ostaje zatvoren. Do daljnjeg.
Očigledan je pokušaj SAD da pritisnu kineske linije snabdevanja energijom. I Kina i Rusija to dobro znaju. Trampov pokušaj blokade Ormuza bio je samo početni pritisak, a sada se preti sankcijama kineskim bankama i trgovini.
Treba uvek imati na umu da se rat ne vodi samo protiv Irana. Ovaj rat se vodi protiv Irana, Rusije i Kine zajedno i protiv svih zemalja BRIKS-a. Protiv celokupnog multipolarnog sveta.