Kad ljudi previše vremena provode zajedno počinju da se svađaju. Tu lekciju je, izgleda, usvojio i NATO, pa umesto godišnjeg okupljanja lidera, u Alijansi se sve ozbiljnije razmatra model "ređe, ali mirnije", a kalendar susreta se prilagođava i izbornoj godini u Sjedinjenim Američkim Državama.
Naime, Rojters saznaje da NATO razmatra mogućnost ukidanja prakse godišnjih samita, a među opcijama je i da se 2028. godine ne održi sastanak lidera, kako bi se time izbegle političke tenzije u završnoj godini mandata predsednika SAD Donalda Trampa.
Prema navodima ove agencije, deo članica zalaže se za usporavanje tempa sastanaka, koji se održavaju svake godine od 2021. godine, dok pojedine zemlje zagovaraju i model održavanja samita svake druge godine. Konačna odluka još nije doneta, a završnu reč imaće generalni sekretar NATO-a Mark Rute.
Dok je sledeći samit zakazan za 7. i 8. jul u Ankari, jedan diplomata je naveo da bi samit planiran za 2027. godinu u Albaniji mogao biti održan na jesen, a razmatra se i opcija da 2028. uopšte ne bude održan. Tajming se poklapa sa predsedničkim izborima u SAD i poslednjom godinom mandata Trampa.
Iz NATO-a je saopšteno da će Alijansa nastaviti sa redovnim sastancima šefova država i vlada, kao i sa konsultacijama i donošenjem odluka o zajedničkoj bezbednosti između samita.
Više izvora navelo je da je Tramp jedan od faktora u razmatranju promena, ali i da postoje širi razlozi, uključujući ocenu da česti samiti stvaraju pritisak za brze i vidljive rezultate, na štetu dugoročnog planiranja.
"Bolje je imati manje samita nego loše samite", rekao je jedan diplomata, ističući da Alijansa već ima jasno definisane prioritete.
Analitičari takođe ukazuju da je kvalitet odluka važniji od učestalosti sastanaka.
Tokom Hladnog rata NATO je održao svega osam samita, dok su poslednji sastanci često bili obeleženi nesuglasicama, posebno zbog zahteva Vašingtona za povećanje izdvajanja za odbranu, pojašnjava Rojters. Prošlogodišnji samit u Hagu protekao je bez većih incidenata, iako su članice pristale na povećanje izdvajanja na ukupno pet odsto bruto društvenog proizvoda (BDP) kroz kombinaciju direktnih i širih bezbednosnih ulaganja.