Američki predsednik Donald Tramp i Iran odbacili su najnovije međusobne mirovne predloge za okončanje sukoba, dok obe strane pokušavaju da održe krhko primirje. Izraelska vojska ne prestaje sa napadima i jutros je gađala grad Sahmar u istočnom Libanu. Iran je oštro osudio američki nacrt rezolucije UN o Ormuskom moreuzu. Teheran opisuje to kao grubi pokušaj da se iskrive činjenice i zaštite pravi agresori.
Tramp je uoči puta za Peking, istakao da Sjedinjenim Državama nije potrebna kineska, niti bilo čija pomoć u rešavanju iranske krize i poručio da će SAD pobediti "na ovaj ili onaj način", ističući da je američka vojska već nanela odlučujući udarac Teheranu.
On je naglasio da bi u slučaju da se Iran domogne nuklearnog oružja, ceo svet bio u ozbiljnoj nevolji, jer se, kako je rekao, "radi o ludacima".
Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Kalibaf izjavio je sinoć da su oružane snage Irana spremne da pruže razorni, zasluženi odgovor na bilo kakvu agresiju, upozoravajući neprijatelje da će im pogrešne strategije doneti samo katastrofalne rezultate.
"Naše oružane snage su spremne da pruže zasluženi odgovor na svaku agresiju. Pogrešna strategija i pogrešne odluke će uvek dovesti do katastrofalnih rezultata. Čitav svet je to već shvatio. Spremni smo na sve opcije, biće iznenađeni", upozorio je on na platformi Iks.
Kalibaf je poručio da su iranske snage "borbeno spremne" i da pogrešne strateške odluke protivnika neće dovesti do uspeha, već do ozbiljnih posledica. Prema njegovim rečima, Iran ostaje posvećen politici strateškog strpljenja, ali i visokom stepenu vojne pripravnosti, u uslovima pojačanih tenzija sa SAD i Izraelom.
Iranski zvaničnici tvrde da Teheran ne teži sukobu, ali da će odlučno braniti svoj suverenitet ukoliko dođe do, kako tvrde, prelaženja "crvenih linija".
"Nema druge alternative osim da se prihvate prava iranskog naroda kako je navedeno u predlogu od 14 tačaka. Što duže odugovlače, to će više američki poreski obveznici platiti za to", poručio je Mohamad Bager Kalibaf.
12. maj 2026 • 21:25
Cene nafte skočile zbog očekivanja da bi blokada Ormuza mogla da potraje
Cene nafte ponovo su skočile i to za oko četiri odsto, zbog očekivanja da bi poremećaji saobraćaja u Ormuskom moreuzu mogli da potraju.
Cena nafte "brent" kretala se na nivou od 107 dolara po barelu, a američka sirova nafta VTI(West Texas Intermediate) na oko 102 dolara po barelu, preneo je "Trejding ekonomiks".
Američki predsednik Donald Tramp rekao je da je primirje između Sjedinjenih Američkih Država i Irana na ispitu, nakon što je odbacio najnoviji mirovni predlog Teherana.
To je izazvalo strah da bi ključna pomorska ruta u Persijskom zalivu mogla ostati zatvorena duže vreme.
Generalni direktor kompanije "Saudi Aramko", Amin Naser, upozorio je da tržište gubi oko 100 miliona barela nafte svake nedelje i dodao je da, ako se poremećaji nastave, povratak normalnim tržišnim uslovima možda neće uslediti do sledeće godine.
Tramp: Pobedićemo na ovaj ili onaj način
Uoči odlaska u Peking na sastanak sa kineskim liderom Si Đinpingom, američki predsednik Donald Tramp je poručio da Sjedinjenim Državama nije potrebna kineska pomoć u rešavanju iranske krize, prenosi "Al Džazira".
"Ne mislim da nam je potrebna bilo kakva pomoć u vezi sa Iranom. Pobeđujemo na ovaj ili onaj način, mirno ili drugačije", rekao je Tramp novinarima pre odlaska za Kinu, prenosi Rojters.
On je ponovio da je američka vojska već nanela odlučujući udarac Teheranu.
"Njihova mornarica je nestala, avijacija više ne postoji, svaki element njihove ratne mašinerije je zbrisan", tvrdi Tramp, dodavši da je pomorska blokada iranskih luka bila "stoprocentno efikasna".
Iako je izbegao da direktno odgovori na pitanje novinara o tome koja je to "crvena linija" koja bi mogla da prekine trenutno primirje, on je naveo da će o narednim koracima strateški promišljati tokom leta za Kinu.
S druge strane, bio je kategoričan po pitanju nuklearnog naoružanja.
"Ako bi se Iran domogao nuklearnog oružja, ceo svet bi bio u ozbiljnoj nevolji, jer se radi o ludacima. To se jednostavno neće dogoditi", poručio je Tramp okupljenim novinarima ispred Bele kuće.
Tramp je takođe obećao da će cene goriva vrtoglavo pasti onog trenutka kada se sukob okonča, što prema njegovim predviđanjima, neće dugo trajati.
"Čim se ovaj rat završi, videćete nagli pad cena nafte i berzu koja skače u nebesa. Trenutno imamo stotine brodova natovarenih naftom koji samo čekaju na isplovljavanje. Čim krenu, tržište će preplaviti bujica nafte, a inflacija će početi naglo da opada", zaključio je predsednik SAD.
Ministarstvo odbrane Irana:Prihvatite prava Irana ili se suočite sa ponovnim porazima
Ministarstvo odbrane Irana poručilo je da "američko-cionistički neprijatelj" mora da prihvati legitimna i trajna prava iranskog naroda ili će se suočiti sa ponovnim porazima kako na diplomatskom planu, tako i na bojnom polju.
Portparol Ministarstva odbrane Reza Talei-Nik izjavio je da "bez ostvarivanja ovih razumnh i definitivnih prava, neprijatelj neće moći da se izvuče iz močvare u kojoj je zaglavljen", prenosi Press tv.
On je naveo da je Iran, uz podršku svog naroda, pokazao visoke sposobnosti i u borbenim operacijama i u diplomatiji.
"Ako 'neprijatelj' ne prihvati legitimne zahteve Irana u diplomatiji, treba da očekuje ponavljanje svojih ranijih poraza na vojnom polju", rekao je Talei-Nik.
On je dodao da je ponovljivost poraza neprijatelja predvidiva s obzirom na realnost u regionu i da će iranski narod, prema dosadašnjim trendovima, biti konačni pobednik ovog, kako je naveo, nametnutog rata.
Takođe je upozorio da će svaki novi napad ili agresija biti dočekani "odlučnim, konačnim i za neprijatelja bolnim odgovorom".
Talei-Nik je rekao i da "ponovno povlačenje američkih brodova iz zone sukoba pokazuje spremnost i sposobnost iranskih oružanih snaga", uključujući i Revolucionarnu gardu i vojsku.
Hegset: Imamo plan i za eskalaciju i za mir
Ministar odbrane Sjedinjenih Američkih Država Pit Hegset izjavio je danas tokom svedočenja pred podkomitetom za odbranu Komiteta za aproprijacije Senata SAD da je primirje sa Iranom i dalje na snazi uprkos povremenim razmenama vatre, dodajući da SAD faktički kontrolišu Ormuski moreuz jer "ništa neće prolaziti, ako to ne dozvole".
Hegset je tokom saslušanja u Senatu branio zahtev Pentagona za rekordni vojni budžet od 1,5 biliona dolara za 2027. godinu, navodeći da je reč o "fiskalno odgovornom budžetu namenjenom vojnim operacijama", prenosi AP.
Američki ministar odbrane rekao je i da administracija predsednika SAD Donalda Trampa ima planove i za eskalaciju i za smanjenje sukoba.
"Imamo plan za eskalaciju ako bude potrebno. Imamo i plan za povlačenje, kao i plan za premeštanje vojnih kapaciteta", rekao je Hegset, odgovarajući na pitanje demokratske kongresmenke Beti Mekolam o mogućoj alternativnoj strategiji za smanjenje vojnih operacija.
Saslušanje je proteklo uz oštre kritike demokratskih senatora, ali i uz određene rezerve pojedinih republikanaca prema produžavanju sukoba sa Iranom, navodi AP.
Velika Britanija šalje pomorske dronove za obezbeđivanje Ormuskog moreuza
Velika Britanija se obavezala da će obezbediti autonomne brodove bez posade za zaštitu Ormuskog moreuza u slučaju stabilnog primirja na Bliskom istoku.
Britanski ministar odbrane Džon Hili je na sastanku ministara odbrane u Londonu saopštio da će Velika Britanija ponuditi nove površinske brodove bez posade (USV) britanske proizvodnje multinacionalnoj misiji koju sporovode
Velika Britanija i Francuska kako bi se obezbedila sigurnost međunarodne plovidbe u slučaju trajnog primirja, prenosi briselski portal Politiko.
Besposadna plovila bila bi dodatak britanskim autonomnim sistemima za uklanjanje mina, kao i unapred raspoređenom ratnom brodu HMS Dragon, razaraču tipa 45.
Portparol Dauning strita izjavio je da su ministri saglasni da je prioritet ponovno otvaranje Ormuskog moreuza kako bi međunarodna plovidba mogla da se nastavi.
Šef turske diplomatije: Apsolutni prioritet očuvanje primirja
Turski ministar spoljnih poslova Hakan Fidan izjavio je da je za Ankaru apsolutni prioritet očuvanje prekida vatre između Sjedinjenih Država i Irana.
"Naša najhitnija briga je da se uverimo da primirje drži. To je ono što nam je u ovom trenutku najbitnije", poručio je Fidan u intervjuu za Al Džaziru.
On je istakao da niko ne želi obnovu sukoba, jer globalna ekonomija i energetska bezbednost već trpe ogromne posledice.
Fidan je izrazio uverenje da je moguće doraditi mirovne predloge i pronaći "prihvatljivu formulaciju" koja bi bila održiva za obe strane.
On je napomenuo da Turska i druge regionalne zemlje, poput Katara, aktivno pomažu Pakistanu u ulozi glavnog posrednika.
"Tokom posredovanja, najteže je kada dođe do zastoja. Tada su vam potrebne kreativne ideje koje pregovarači ili sam posrednik ponekad ne mogu sami da pronađu. Upravo zato su tu regionalni partneri od poverenja, koji daju sve od sebe da podrže ovaj proces", zaključio je šef turske diplomatije.
Šefovi diplomatije Kine i Pakistana o naporima za smirivanje tenzija na Bliskom istoku
Šef pakistanske diplomatije Isak Dar razgovarao je telefonom sa kineskim ministrom spoljnih poslova Vang Jiem o naporima Pakistana da olakša komunikaciju i uspostavi dijalog između Irana i Sjedinjenih Država, prenosi Al Džazira.
"Ministar Vang Ji je izrazio zahvalnost i pružio punu podršku konstruktivnoj posredničkoj ulozi Pakistana u ovom procesu", navodi se u saopštenju Ministarstva spoljnih poslova Pakistana.
Tokom razgovora, obe strane su podvukle važnost očuvanja trajnog primirja i neophodnost nesmetanog saobraćaja kroz Ormuski moreuz, koji je ključan za globalnu stabilnost.
CENTKOM: SAD preusmerile 65 brodova u pomorskoj blokadi Irana
Sedinjene Američke Države preusmerile su 65 komercijalnih plovila i onesposobile još četiri u okviru pomorske blokade iranskih luka, saopštila je danas američka Centralna komanda (CENTKOM).
U saopštenju objavljenom na društvenoj mreži Iks, CENTKOM navodi da se operacije sprovode u okviru mera usmerenih na pomorski saobraćaj u regionu.
Iranske vlasti, međutim, tvrde da imaju kontrolu nad Ormuskim moreuzom i da ne dozvoljavaju prolazak brodova bez odobrenja Islamske revolucionarne garde.
Portparol američke Centralne komande Tim Hokins izjavio je prošle nedelje za Al Džaziru da su glavni prioriteti u Ormuskom moreuzu obezbeđivanje bezbednih plovidbenih ruta za trgovačke brodove i sprovođenje blokade Irana.
Kuvajt uručio protestnu notu Iranu
Ministarstvo spoljnih poslova Kuvajta saopštilo je da je uručilo protestnu notu iranskom izaslaniku u toj zemlji, Mohamadu Tutundžiju, nakon navodne infiltracije grupe naoružanih pripadnika Iranske revolucionarne garde (IRGC) u ovu zalivsku državu, prenosi Al Džazira.
Kuvajtski zamenik o ministra spoljnih poslova Hamad Sulejman al-Mašan, ponovio je da Kuvajt oštro osuđuje ovaj neprijateljski čin i zatražio od Irana da odmah i bezuslovno prekine sa takvim akcijama, navodi se u saopštenju ministarstva.
Al-Mašan je incident opisao kao "flagrantno kršenje suvereniteta Kuvajta", kao i kršenje međunarodnog prava i Povelje UN, naglasivši da zemlja zadržava pravo na samoodbranu.
Ranije danas je objavljeno da su četiri pripadnika iranske Revolucionarne garde pokušala da uđu u zemlju morskim putem kako bi pokrenuli ono što je opisano kao "neprijateljske" aktivnosti.
Najveća gasna kompanija UAE tek sledeće godine vraća puni proizvodni kapacitet
Gasno postrojenje kompanije "ADNOK Gas" u Ujedinjenim Arapskim Emiratima neće se vratiti u puni operativni kapacitet pre 2027. godine, nakon što je u iranskim napadima obustavljeno oko 40 odsto proizvodnje tog postrojenja.
Reč je o jednom od najvećih postrojenja za preradu gasa na svetu, a trenutno radi sa 60 odsto kapaciteta, prenosi Si-En-En.
Iz kompanije je saopšteno da postrojenje nastoji da do kraja godine bude na 80 odsto proizvodnih kapaciteta, a u sledećoj godini na stopostotnom kapacitetu.
Iz ADNOK-a je saopšteno da je u prvom kvartalu ove godine napravljen prihod od oko 1,1 miljardi dolara, što predstavlja pad od oko osam odsto u odnosu na prethodni kvartal.
Otkako je Iran blokirao Ormuski moreuz, došlo je do skoka cena nafte u svetu i poremećaja u izvozu nafte iz Persijskog zaliva.
Od početka primirja u napadima u Libanu poginulo 380 ljudi
Najmanje 380 ljudi poginulo je u izraelskim vazdušnim napadima i artiljerijskim dejstvima u Libanu od početka primirja, 17. aprila, saopštilo je danas libansko Ministarstvo zdravlja.
Prema navodima, sukobi su nastavljeni uprkos dogovoru o primirju između Izrael i Liban, koji je prvobitno trajao deset dana, a zatim je produžen za još mesec dana uz posredovanje američkog predsednika Donalda Trampa, prenela je Al Džazira.
Iako je primirje formalno na snazi Izrael nastavlja svakodnevne napade na Liban, dok Hezbolah odgovara udarima na izraelske snage na terenu.
Pentagon: Američki rat protiv Irana koštao oko 29 milijardi dolara
U obraćanju Podkomitetu za odbranu Predstavničkog doma, Džuls Herst III, glavni finansijski službenik Pentagona rekao je da je američki rat protiv Irana koštao oko 29 milijardi dolara.
Pentagon je 29. aprila otkrio da je dvomesečni rat SAD koštao oko 25 milijardi dolara. Sada su, kaže Herst, ti troškovi ažurirani.
"Zajednički tim štaba i kontrolor stalno prate procene i sada mislimo da je bliže cifri od 29 (milijardi)", rekao je on i objasnio da je cena skočiča "zbog ažuriranih troškova popravke i zamene opreme, kao i opštih operativnih troškova za održavanje ljudi u području."
Iranski ambasador: Kina deo iranske strategije balansiranja protiv zapadnog pritiska
Iranski ambasador u Kini Abdulreza Rahmani Fazli izjavio je da Peking igra ključnu ulogu u iranskoj strategiji političkog balansiranja, dok Teheran pokušava da objasni svoj stav o bezbednosnim dešavanjima u Ormuskom moreuzu.
"Kina radila na smanjenju tenzija u Zapadnoj Aziji nakon američko-izraelske agresije protiv Irana", rekao je Fazli u intervjuu za agenciju IRNA objavljenom danas.
Kako je naveo, Peking je težio ovom cilju kroz konsultacije sa uticajnim regionalnim akterima, zajedničkom mirovnom inicijativom sa Pakistanom koja je pomogla u olakšavanju razgovora u Islamabadu i predlogom od četiri tačke kineskog predsednika Si Đinpinga koji ima za cilj da se vrata dijaloga ostave otvorena i da se on ojača, prenosi Tanjug.
Teheran podneo tužbu sudu u Hagu protiv SAD-a
Vlada Irana podnela je tužbu arbitražnom sudu u Hagu protiv Sjedinjenih Američkih Država zbog vojne agresije na nuklearne objekte Irana, uvođenja ekonomskih sankcija i pretnji upotrebom sile, saopštila je agencija Mizan, povezana sa pravosudnim vlastima Irana.
SAD su na "svetoj misiji": Hegset podržao Trampov zahtev za vojni budžet od 1,5 biliona dolara
Ministar odbrane SAD Pit Hegset poručio je da su SAD na "svetoj misiji", iako nije eksplicitno pomenuo rat protiv Irana.
"Neka svemogući Bog nastavi da bdi nad svim našim trupama i neka poštujemo nasleđe onih hrabrih Amerikanaca koje smo izgubili", rekao je. "To je naša sveta misija koju ćemo nastaviti da izvršavamo."
Podkomitet za odbranu Predstavničkog doma pitao je Hegseta da li postoji "plan B" ukoliko Kongres ne odobri nastavak vojnih operacija protiv Irana.
Hegset je rekao: "Rekao bih da imamo plan za sve to. Imamo plan za eskalaciju ako je potrebno. Imamo plan za retrogradno ponašanje, ako je potrebno. Imamo plan za premeštanje imovine. Ali svakako u ovom kontekstu, ne bismo otkrili koji bi mogao biti sledeći korak, s obzirom na ozbiljnost misije koju predsednik preduzima kako bi osigurao da Iran nikada ne dobije nuklearnu bombu."
Hegset je u svom govoru pred pododborom za odbranu Predstavničkog doma opravdavao Trampov zahtev za budžet za odbranu od 1,5 biliona dolara.
"Budžet od 1,5 biliona dolara osigurati da Sjedinjene Države nastave da održavaju najmoćniju i najsposobniju vojsku na svetu", poručio je Hegset.
UN upozorava na masovnu glad ako Ormuz ostane zatvoren
Desetine miliona ljudi bi se mogle suočiti sa glađu i gladovanjem ako se uskoro ne dozvoli transport đubriva kroz Ormuski moreuz, rekao je šef radne grupe UN čiji je cilj sprečavanje nadolazeće humanitarne krize.
Oko trećine svetskog đubriva, ključnog za uzgoj useva, obično prolazi kroz plovni put koji je Iran efikasno zatvorio.
"Imamo nekoliko nedelja pred sobom da sprečimo ono što će verovatno biti ogromna humanitarna kriza, rekao je agenciji Frans pres Horhe Moreira da Silva , izvršni direktor Kancelarije UN za projektne usluge i vođa radne grupe.
Možda ćemo svedočiti krizi koja će još 45 miliona ljudi primorati na glad i izgladnjivanje, prenosi "Gardijan".
Iran: Internet će biti vraćen u normalu nakon završetka rata, tvrdi vlada
Vlada Irana je saopštila da će pristup internetu biti vraćen u normalno stanje nakon završetka rata sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom.
Portparolka iranske vlade Fatemeh Mohadžerani je rekla da vlasti smatraju internet delom osnovne infrastrukture i građanskim pravom, uz poruku da se protive diskriminaciji u pristupu mreži, prenela je Al Džazira.
Ona je navela da se trenutno vodi politika čiji je cilj da obezbedi stabilni i kvalitetni internet za preduzeća, uz očekivanje da će se situacija normalizovati nakon završetka sukoba.
Prema navodima, od početka rata 28. februara milioni ljudi u Iranu suočavaju se sa gotovo potpunim prekidima interneta koji traju 74 dana, uz ograničen pristup samo odobrenim državnim sajtovima.
Vlada nije navela tačan vremenski okvir za ukidanje ograničenja, ali je poručila da će se mreža vratiti u "normalne uslove" nakon stabilizacije situacije, prenosi RTS.
Fidan: Izraelski ekspanzionizam ostaje primarno bezbednosno pitanje u regionu
Ministar spoljnih poslova Turske Hakan Fidan izjavio je danas da izraelski ekspanzionizam ostaje primarno bezbednosno pitanje u regionu.
"Izraelski ekspanzionizam i dalje predstavlja glavni problem stabilnosti i bezbednosti u našem regionu. Problem sa kojim se suočavamo u Zalivu nikako ne bi trebalo da nas natera da zaboravimo pitanje Gaze", rekao je Fidan u Dohi, tokom zajedničke konferencije za novinare sa premijerom i ministrom spoljnih poslova Katara šeikom Mohamedom bin Abdulrahmanom El Sanijem, prenela je Anadolija.
Prema Fidanovim rečima, "sprečavanje upotrebe Ormuskog moreuza kao oružja važno je ne samo za regionalnu stabilnost već i za globalnu ekonomiju", prenosi Tanjug.
El Sani, sa svoje strane, optužio je Izrael da zloupotrebljava humanitarnu pomoć.
"Katar i Turska podržavaju napore Pakistana u posredovanju za okončanje rata i ponovno otvaranje Ormuskog moreuza. Izrael nastavlja da krši primirje u Pojasu Gaze i koristi humanitarnu pomoć kao oružje", naveo je El Sani.
Oglasio se MUP Kuvajta: Uhapšeni pripadnici IRGC
Kuvajtsko Ministarstvo unutrašnjih poslova saopštilo je danas da su uhapšena četvorica pripadnika iranske Islamske revolucionarne garde (IRGC) koji su pokušali da morskim putem uđu u zemlju radi izvođenja, kako se navodi, neprijateljskih aktivnosti protiv Kuvajta, a jedan kuvajtski vojnik je tokom akcije ranjen.
Ministarstvo je, navodi Al Džazira, navelo da su osumnjičeni tokom istrage priznali pripadnost Revolucionarnoj gardi, kao i da su dobili zadatak da se infiltriraju na ostrvo Bubijan koristeći ribarski čamac koji je, prema njihovim tvrdnjama, posebno iznajmljen za izvođenje neprijateljskih operacija protiv Kuvajta.
U napadu izraelskog drona poginule tri osobe u Libanu
U napadu izraelskog drona na automobil koji se kretao na gradskom trgu u libanskom gradu Dueiru poginule su tri osobe iz mesta Adčita na jugu Libana.
Ubijeni u izraelskom napadu su prevozili ranjenika povređenog u drugom izraelskom napadu na bolnicu u Nabatiji, prenela je agencija NNA.
Al Džazira prenosida su u izraelskom napadu poginuli Ali Jasin, Abas Hajek i Jusef Kreibani.
Hezbolah: Odustajanje od oružja nije deo pregovora sa Izraelom
Šef Hezbolaha Naim Kasem izjavio je da arsenal oružja libanske grupe nije deo pregovora sa Izraelom i da je to unutrašnje pitanje Libana.
"Niko van Libana nema pravo glasa u vezi sa oružjem, otporom ili organizacijom unutrašnjih poslova Libana. Ovo je unutrašnje pitanje Libana i nije deo pregovora sa neprijateljem", rekao je Kasem u svom govoru, prenosi Al Džazira.
Kako je naveo, Hezbolah će sarađivati sa vladom kako bi postigao pet tačaka - libanski suverenitet kroz prekid izraelske agresije, povlačenje izraelske vojske sa okupiranih teritorija, oslobađanje zatvorenika, povratak ljudi u južni Liban i rekonstrukcija.
"Nećemo napustiti teren. Pretvorićemo ga u pakao za Izrael", dodao je Kasem.
Prema njegovim rečima, nakon što Liban postigne pet tačaka, organizovaće svoje unutrašnje poslove sa strategijom nacionalne bezbednosti, koristeći svoje snage, uključujući i otpor.
"Aksios": Tramp razmatra nastavak vazdušnih napada zbog zastoja u pregovorima sa Iranom
Američki predsednik Donald Tramp razmatra nastavak bombardovanja Irana dok su mirovni pregovori u zastoju, objavio je u ponedeljak "Aksios", pozivajući se na tri američka zvaničnika upoznata sa situacijom.
Tramp je u nedelju odbacio najnovije uslove Irana kao "potpuno neprihvatljive" i rekao da je primirje postignuto pre oko mesec dana na "aparatima".
Izrael izdao naređenje za prisilnu evakuaciju gradova i sela na jugu Libana
Izraelska vojska je naredila stanovnicima gradova i sela na jugu Libana da se odmah evakuišu na udaljenost od najmanje 1.000 metara do otvorenih područja, pre napada na te lokacije, prenosi "Gardijan".
Teheran objavio kakav je plan Irana u slučaju novog američkog napada
Iran razmatra obogaćivanje uranijuma do 90 posto u slučaju američkog napada.
"Jedna od opcija Irana u slučaju ponovljenog napada SAD mogla bi biti obogaćivanje uranija do 90 odsto. Proučićemo ovo pitanje u parlamentu", izjavio je Ebrahim Rezaei, portparol Komiteta za nacionalnu bezbednost i spoljnu politiku iranskog parlamenta.
Si-En-En je ranije pisao da predsednik SAD Donald Tramp ozbiljno razmatra obnavljanje neprijateljstava na Bliskom istoku.
Američki diplomata javno potvrdio da je Izrael isporučio UAE Gvozdenu kupolu
Američki ambasador pri Ujedinjenim nacijama Majk Volc potvrdio je da je izraelski sistem protivraketne odbrane "Gvozdena kupola" korišćen za obaranje iranskih raketa usmerenih na Ujedinjene Arapske Emirate.
On je, prema pisanju izraelskih medija, prvi zvaničnik vlade SAD koji je javno potvrdio da je "Gvozdena kupola" korišćena za obaranje iranskih raketa usmerenih na UAE, a izjavu je dao na događaju povodom Dana nezavisnosti koji je organizovala izraelska misija pri UN u Njujorku.
"Videli smo kako UAE koriste Gvozdenu kupolu koju im je obezbedio Izrael", rekao je Volc, prema o pisanju lista "Izrael Hajom".
Volcove izjave je potvrdio izvor prisutan na događaju za "Tajms of Izrael".
O tome da je Izrael obezbedio bateriju sistema "Gvozdena kupola" i vojnike za njeno upravljanje prvi put je prošlog meseca izvestio "Aksios", a kasnije su to za "Tajms of Izrael" potvrdila dva arapska zvaničnika upoznata sa tim pitanjem.
Iran oštro osudio američki nacrt rezolucije UN o Ormuskom moreuzu: To je zamena teze
Zamenik iranskog ministra spoljnih poslova za pravna pitanja Kazem Garibabadi oštro je osudio najnoviji pokušaj Vašingtona da izdejstvuje usvajanje rezolucije o Ormuskom moreuzu u Savetu bezbednosti UN, opisujući to kao grubi pokušaj da se iskrive činjenice i zaštite pravi agresori.
U saopštenju objavljenom na mreži Iks, Garibabadi ističe da SAD, zajedno sa nekim svojim regionalnim saveznicima, ponovo pokušavaju da "zamene tezu", pretvarajući posledice vojne agresije i nezakonite opsade u optužnicu protiv Irana, "jedine zemlje koja je žrtva pretnji, pritiska i direktnih napada", prenosi danas iranski Press TV.
"Sloboda plovidbe je poštovani pravni princip, ali se ne može tumačiti selektivno niti politički, a ne može se ni odvojiti od Povelje UN", napisao je Garibabadi.
Rubio razgovarao o Iranu sa australijskim i britanskim kolegama
Američki državni sekretar Marko Rubio odvojeno je razgovarao telefonom sa svojim australijskim i britanskim kolegama o ratu u Iranu i Ormuskom moreuzu, saopštio je danas Stejt department. Tokom razgovora sa australijskom ministarkom spoljnih poslova Peni Vong, Rubio je potvrdio američku posvećenost promociji slobodnog i otvorenog Indo-Pacifika, prenosi Rojters.
Rubio je istakao snagu američko-australijskog saveza i njegov značaj za bezbednost i stabilnost regiona.
Američki državni sekretar je, kako se navodi u saopštenju, razgovarao o Iranu i tekućim naporima za obnavljanje slobode plovidbe u Ormuskom moreuzu i sa britanskom ministarkom spoljnih poslova Ivet Kuper.
Mediji: Pakistan skrivao iranske avione od mogućih američkih udara
Pakistan je, dok se javno predstavljao kao diplomatski posrednik između Irana i Sjedinjene Američke Države, omogućio iranskim vojnim avionima da budu smešteni na njegovim aerodromima, potencijalno ih štiteći od mogućih američkih vazdušnih udara, objavio je danas Si-Bi-Es Njuz, pozivajući se na američke zvaničnike.
Prema navodima izvora, nekoliko dana nakon što je predsednik SAD Donald Tramp početkom aprila objavio prekid vatre sa Iranom, Teheran je poslao više letelica u vazduhoplovnu bazu Nur Kan, strateški važan vojni objekat u blizini pakistanskog garnizonskog grada Ravalpindi.
Među letelicama se, kako se navodi, nalazio i iranski avion RC-130 za izviđanje i prikupljanje obaveštajnih podataka. Istovremeno, Iran je poslao i civilne avione u susedni Avganistan, gde su bili parkirani nakon zatvaranja iranskog vazdušnog prostora.
Kalibaf: Iran spreman na razorni odgovor na svaku agresiju
Predsednik iranskog parlamenta Mohamad Bager Kalibaf izjavio je sinoć da su oružane snage Irana spremne da pruže razorni, zasluženi odgovor na bilo kakvu agresiju, upozoravajući neprijatelje da će im pogrešne strategije doneti samo katastrofalne rezultate.
"Naše oružane snage su spremne da pruže zasluženi odgovor na svaku agresiju. Pogrešna strategija i pogrešne odluke će uvek dovesti do kastastrofalnih rezultata. Čitav svet je to već shvatio. Spremni smo na sve opcije, biće iznenađeni", upozorio je on na platformi Iks.
Kalibaf je poručio da su iranske snage "borbeno spremne" i da pogrešne strateške odluke protivnika neće dovesti do uspeha, već do ozbiljnih posledica.
Ujedinjeni Arapski Emirati tajno izveli vojne udare na Iran u aprilu
Ujedinjeni Arapski Emirati (UAE) izveli su vojne udare na Iran, uključujući napad na rafineriju na ostrvu Lavan u Persijskom zalivu početkom aprila, objavio je danas "Volstrit džornal", pozivajući se na izvore upoznate sa situacijom, dodajući da Vašington nije negodovao zbog uključivanja u sukob već je "tiho pozdravio" taj postupak.
Njujorški list navodi da vlasti Emirata nisu javno potvrdile napade, ali da oni ukazuju na sve aktivniju ulogu te zalivske zemlje u sukobu u kojem je Iran, prema oceni izvora, bio njihova najveća meta.
U tekstu se navodi da vojska Emirata raspolaže savremenim borbenim avionima zapadne proizvodnje i razvijenim mrežama za nadzor, a da izvedeni udari sugerišu da je ta država spremnija da koristi svoje vojne kapacitete radi zaštite ekonomske moći i rastućeg uticaja na Bliskom istoku.
Prema izvorima "Volstrit džornala", SAD nisu negativno reagovale na napad, pošto prekid vatre u tom trenutku još nije bio stabilizovan, a Vašington je, kako se navodi, tiho pozdravio učešće Emirata spremnih da se uključe u sukob.