Kako je popodne odmicalo u Vestminsteru, vršene su poslednje pripreme za državno otvaranje parlamenta, gde će kralj Čarls izložiti jednogodišnji zakonodavni program za vladu za koju se čak i njeni najvatreniji saveznici plaše da neće izdržati nedelju dana.
Kir Starmer je i dalje premijer Velike Britanije. Moguće je čak i da će to biti narednih nekoliko meseci. Ali posle dva dana konfuzija i drame u razmerama koje protivreče obećanju laburista da će okončati godine političkih previranja, njegov autoritet je smrvljen, piše "Gardijan". Manje je sigurno šta to tačno znači.
Uveliko se očekivalo da će Starmer biti pod intenzivnim pritiskom ukoliko se laburisti suoče sa porazom na izborima prošlog četvrtka u Engleskoj, Škotskoj i Velsu – što se i dogodilo.
Od tada, skoro četvrtina Starmerovih poslanika je formalno zatražila njegovu ostavku, bilo sada ili u dogovoreno vreme u narednim mesecima. Nekoliko ministara je podnelo ostavke.
"Nisam bio siguran kuda idemo ranije, ali sada je jasno da je gotovo", žalio se jedan poslanik. "Možete da budete vođa samo ako imate široku podršku svoje stranke, a Kir je sada nesumnjivo nema."
Međutim, zahtevi za akcijom još uvek nisu povezani sa planom za to šta, ili bolje rečeno ko, dolazi sledeći. Niko od Vesa Stritinga, ministra zdravlja, Anđele Rejner, bivše potpredsednice vlade, Eda Milibanda, ministra energetike ili Endija Bernama, gradonačelnika Velikog Mančestera – koji se smatraju najverovatnijim izazivačima – nije povukao potez. Bernam bi prvo morao da pronađe put nazad do parlamenta.
Hronologija jednog pada
Za sada postoji neka vrsta prisilnog zastoja. Kralj će danas doći u Parlament kako bi pročitao spisak zakona koje Starmer i njegovi ministri žele da sprovedu.
Iako ceremonija ne može da se pomeri zato što nova parlamentarna sednica mora da počne, čitav spektakl (pozlaćena kočija na trgu ispred Parlamenta koji je ukrašen zastavama), rizikuje da izgleda bizarno. "Kraljev govor odlazećeg premijera, nakon čega sledi pet dana debate o mrtvom slovu na papiru", kako je rekao jedan opozicioni poslanik.
Kako je Britanija došla u ovakvu situaciju? Sve je počelo u subotu popodne intervencijom koju niko nije očekivao, a najmanje Starmer.
Naime, Ketrin Vest poslanica severnog Londona i bivša ministarka spoljnih poslova, očajna zbog katastrofalnog poraza laburista najavila je da će, pošto niko drugi nije, tražiti imena 81 laburističkog poslanika potrebnih za pokretanje glasanja o poverenju premijeru.
Njen donkihotovski pohod ubrzo je propao. Do ponedeljka je sveden na masovni mejl, a onda je čak i taj plan odbačen. Dauning strit se nadao da će strastven govor Starmera u ponedeljak ujutru ugušiti svaku pobunu. Ali dok je premijer bio žestok, njegovi novi politički planovi – nešto bliže veze sa EU, formalno nacionalizovanje kompanije "Britiš stil" koja je već bila pod de fakto državnom kontrolom – bili su uglavnom mlaki.
I tako, kako je dan odmicao, lista poslanika koji su zahtevali datum odlaska Starmera postajala je sve duža, kao i glasine o navodnom nizu ministarskih ostavki – koje su se ranije pokazale korisnim za svrgavanje premijera, posebno u slučaju Borisa Džonsona 2022. godine.
Na kraju, međutim, jedini odlasci u ponedeljak bili su nekoliko glavnih privatnih sekretara, najniži nivo uloga. Kasnije te večeri, prkosni Dauning strit imenovao je druge poslanike na njihovo mesto. Starmer nije odustajao.
Drugi tradicionalni način za uklanjanje nepopularnih premijera je povorka tužno ozbiljnih kolega iz kabineta, koji dolaze da kažu da je igra završena. I ovo je usledilo.
U ponedeljak uveče se ispostavilo da su Ivet Kuper, ministarka spoljnih poslova, i Šabana Mahmud, ministarka unutrašnjih poslova, rekle Starmeru da treba da napravi mesta za nekog drugog. Drugi visoki ministri razgovarali su sa premijerom o tome kako bi mogao da izgleda "odgovoran, dostojanstven i uredan" odlazak. Da li je to sada konačno? Još jednom, možda i nije.
Utorak nije dobro počeo, jer je Daren Džouns, ključni Starmerov saveznik u kabinetu, mogao samo da kaže voditeljima u jutarnjem programu da će, koliko on zna, kraljev govor biti održan. Otprilike u isto vreme, tržišta obveznica su počela da se kolebaju u očekivanju daljih političkih previranja.
Sledeći prekretni trenutak bio je redovan sastanak kabineta u utorak ujutru. Pre nego što su ministri uopšte izašli sa sastanka, zvaničnici iz broja 10 su poslali Starmerove uvodne reči svojim ministrima.
"Laburistička stranka ima proces za osporavanje lidera i taj proces nije pokrenut", poručio je Starmer. "Zemlja očekuje da nastavimo sa radom. To je ono što radim i ono što moramo da uradimo kao kabinet."
Nakon toga je usledio zvanični rezime naknadnih diskusija koje su, čak i po standardima takvih vladinih pisama, imale izgled sovjetskog biltena o proizvodnji traktora. Ministri su, zaključeno je, iščekivali kraljev govor i "ponovili svoju ambiciju da izgrade jače, pravednije Ujedinjeno Kraljevstvo gde se porodice osećaju bezbednije i bolje".
Sam sastanak je bio napetiji, a Starmer je direktno prešao sa svojih borbenih uvodnih reči na diskusiju o Bliskom istoku, ne dajući nikome priliku da ga izazove. Striting je navodno pokušao nasamo da razgovara sa premijerom, ali je odbijen.
Starmerova odluka da se ukopa nije oduševila sve njegove poslanike. "Svaki put sa njim je to proces, a ne politika", prokomentarisao je jedan. "'Odgovarajući postupak nije pokrenut, tako da ne idem'." Svaki govor je: "Biću radikalan pomeranjem spajalice pet centimetara ulevo."
Naravno, postojao je i drugi, otvoreniji politički prizvuk u Starmerovim rečima: otvoreni izazov Stritingu da istupi ili ućuti. Utorak je obeležio niz ministarskih ostavki. Miata Fanbuleh, ministarka za zajednice i saveznik Milibanda, otišla je prva. Zatim su došli Filips, ministarka za zaštitu, ministar za žrtve Aleks Dejvis-Džouns i Zubir Ahmed, ministar zdravlja – sve Stritingovi saveznici.
Šta dalje?
Iako je bilo mnogo događaja, nijedan se nije činio odlučnim i možda je najviše poslužio da pokaže koliko su vlada i Laburistička stranka u širem smislu podeljeni oko toga šta dalje.
Sa jedne strane je lista od 90 i više poslanika koji pozivaju Starmera da ode; sa druge strane pismo koje je potpisalo više od 100 poslanika, u kojem se insistira da je trka za pronalazak Starmerove zamene štetna.
Čak i među onima koji traže promene, postojale su značajne razlike oko vremenskog roka. Jedan tabor sa veoma očiglednim motivom da uspori proces su pristalice Bernama, koji je viđen kako stiže u London u utorak.
Bernam je i dalje gradonačelnik Velikog Mančestera i morao bi da pobedi na dopunskim izborima i postane poslanik da bi se uopšte takmičio za liderstvo – pod uslovom da mu laburistička hijerarhija uopšte dozvoli da se kandiduje, što nisu učinili u februaru na dopunskim izborima za Gorton i Denton.
Nasuprot tome, postojao je jasan podsticaj da Striting rano udari, s obzirom na pretpostavku, čak i u njegovom sopstvenom taboru, da bi Bernam imao veće šanse da dobije glasove laburističkih ministara. Negde u sredini sede saveznici Milibanda, bivšeg lidera Laburističke stranke koji je javno rekao da ne želi da se vrati na posao koji je obavljao od 2010. do 2015. godine, ali bi ipak mogao da se odluči za to ako bi jedina alternativa bila Striting.
"Svi bismo više voleli da sačekamo do izbora, ali istina je da je on (Starmer) toliko loš da ne možemo da čekamo", rekao je jedan poslanik.