Američki novinar: Ronioci SAD postavili eksploziv na Severnom toku, Norvežani ga aktivirali

Tokom NATO vežbi "Baltops" u leto 2022. godine, američki ronioci postavili su eksploziv ispod "Severnog toka", koji su Norvežani aktivirali tri meseca kasnije, tvrdi američki novinar Simor Herš.

"Prošlog leta, mornarički ronioci, koji su delovali pod okriljem NATO vežbi poznatih kao 'Baltops 22' , postavili su daljinski aktivirane eksplozivne naprave koje su tri meseca kasnije uništile tri od četiri gasovoda Severni tok", naveo je Herš na svojoj veb stranici pozivajući se na obaveštene izvore.

Dva gasovoda, koji su zajedno poznati kao "Severni tok 1", snabdevali su Nemačku i veći deo zapadne Evrope jeftinim ruskim prirodnim gasom više od jedne decenije.

Drugi gasovod, nazvan "Severni tok 2", je izgrađen, ali još nije bio u funkciji.

Nakon početka Specijalne vojne operacije u Rusiji, američki predsednik Džozef Bajden je video gasovode kao način da Vladimir Putin koristi prirodni gas za "svoje političke i teritorijalne ambicije", kako navodi Herš.

Zamoljena za komentar, Adrijen Votson, portparolka Saveta za nacionalnu bezbednost navela je da je ovo "lažna i potpuna fikcija".

Tami Torp, portparol Centralne obaveštajne agencije, slično je napisala: "Ova tvrdnja je potpuno lažna."

Višemesečno planiranje

Bajdenova odluka da sabotira gasovode došla je nakon više od devet meseci tajnih debata unutar vašingtonske nacionalne bezbednosne zajednice o tome kako najbolje postići taj cilj. Pitanje nije bilo da li izvršiti misiju, već kako je obaviti tako da se ne pronađu odgovorni, tvrdi Herš, inače dobitnik Pulicerove nagrade.

Postojao je vitalni birokratski razlog za oslanjanje na diplomce škole ronjenja centra u gradu Panama, na Floridi. Ronioci su bili samo mornarica, a ne članovi američkih specijalnih snaga, čije tajne operacije moraju biti prijavljene Kongresu i rukovodstvu Senata i Predstavničkog doma – takozvanoj Grupi osam. Bajdenova administracija je činila sve što je bilo moguće da izbegne curenje jer se planiranje odvijalo krajem 2021. i u prvim mesecima 2022. godine.

Predsednik Bajden i njegov tim za spoljnu politiku — savetnik za nacionalnu bezbednost Džejk Salivan, državni sekretar Entoni Blinken i Viktorija Nuland, državni podsekretar za politiku — bili su glasni i dosledni u svom neprijateljstvu prema gasovodima, koji su išli jedan pored drugog ispod Baltičkog mora od dve različite luke na severozapadu Rusije u blizini granice sa Estonijom, prolazeći blizu danskog ostrva Bornholm pre nego što završe u severnoj Nemačkoj.

Direktna ruta, koja je zaobišla svaku potrebu za tranzitom kroz Ukrajinu, bila je blagodet za nemačku privredu, koja je uživala u obilju jeftinog ruskog prirodnog gasa — dovoljnog da pokreće fabrike i greje domove, dok je nemačkim distributerima omogućavalo da prodaju višak gasa, i zarađuju širom Zapadne Evrope.

Bila je to akcija koja bi mogla da se isprati do administracije koja je tako prekršila obećanje da će izbeći direktan sukob sa Rusijom. Tajnost je bila neophodna, piše Herš.

Vašington i njegovi antiruski NATO partneri su od prvih dana smatrali "Severni tok 1" pretnjom zapadnoj dominaciji.

Kompanija koja stoji iza tog gasovoda, "Nord strim AG", osnovana je u Švajcarskoj 2005. godine u partnerstvu sa "Gaspromom" koji je kontrolisao 51 odsto kompanije, a četiri evropske energetske kompanije preostalih 49 odsto. "Gaspromov" profit se delio sa ruskom vladom, a državni prihodi od gasa i nafte procenjeni su u nekim godinama na čak 45 odsto godišnjeg budžeta Rusije.

Američki politički strahovi su bili stvarni, piše Herš. Putin bi sada imao dodatni i preko potreban glavni izvor prihoda, a Nemačka i ostatak Zapadne Evrope postali bi zavisni od jeftinog prirodnog gasa koji isporučuje Rusija – dok bi umanjili evropsko oslanjanje na Ameriku. U stvari, upravo to se i dogodilo.

"Severni tok 1" je bio dovoljno opasan, prema mišljenju NATO-a i Vašingtona, ali "Severni tok 2", čija je izgradnja završena u septembru 2021. godine, bi, ako bi ga odobrili nemački regulatori, udvostručio količinu jeftinog gasa koja bi bila dostupna Nemačkoj i Zapadnoj Evropi. Drugi gasovod bi takođe obezbedio dovoljno gasa za više od 50 odsto godišnje potrošnje Nemačke.

Sve dok je Evropa ostala zavisna od gasovoda za jeftin prirodni gas, Vašington se plašio da će zemlje poput Nemačke nerado snabdevati Ukrajinu novcem i oružjem koje joj je potrebno da porazi Rusiju, piše novinar.

U decembru 2021. godine Džejk Salivan je sa novoformiranom radnom grupom razmatrao kako odgovoriti na sve češća upozorenja da se nešto dešava u Ukrajini. To će, piše Herš, biti prvi u nizu tajnih sastanaka u Beloj kući.

Tajni sastanci

Na jednom od tih sastanaka, smišljeno je da se sabotira "Severni tok". Mornarica je predlagala direktan napad novom podmornicom. Vazduhoplovstvo je predlagalo da bace bombe na daljinsko aktiviranje. CIA je insistirala na tajnosti.

Plan je skovan - ronioci američke mornarice sa Floride postaviće eksploziv koji će se kasnije daljinski aktivirati.

Pokrenuta je tajna misija sa poverljivim ljudima koji su pronašli kablove toka uz pomoć podmornica i podvodnih vozila i prisluškivali Ruse. Mnogi su, navodi Herš, sumnjali u uspeh misije budući da su ruske snage patrolirale tim vodama a nije bilo naftnih platformi koje bi mogle da se iskoriste kao izgovor za silne zarone. Uprkos svemu, CIA operativci su nastavili po planu.

Sam Bajden je po početku Specijalne vojne operacije poručio da u slučaju "ruske invazije" "Severni tok neće postojati", što je šokiralo mnoge koji su učestvovali u pripremi sabotaže.

"Bilo je to kao da stavite atomsku bombu u Tokiju i kažete Japancima da ćete je detonirati", rekao je izvor. "Plan je bio da se ništa ne objavljuje javno. Bajden to jednostavno nije shvatio ili je to ignorisao", dodao je izvor.

Norvežani profitrali

Norveška je na kraju izabrana kao baza za misiju, zbog postojanja američke baze i vazduhoplovnih postrojenja.

"Oni su mrzeli Ruse, a norveška mornarica je bila puna vrhunskih mornara i ronilaca koji su imali generacijsko iskustvo u visokoprofitabilnom istraživanju nafte i gasa u dubokom moru", rekao je izvor.

Takođe im se moglo verovati da će čuvati tajnu misije. Norvežani su možda imali i druge interese, navodi Herš. Uništenje "Severnog toka" omogućilo bi Norveškoj da proda mnogo više sopstvenog prirodnog gasa Evropi.

Norveška mornarica je brzo našla odgovarajuće mesto za napad, u plitkim vodama pored danskog ostrva Bornholm. Eksplozivi su postavljeni tajno, kako ne bi alarmirali ni dansku ni švedsku vladu.

Određen je i datum - posle NATO vežbi u Baltiku. Vežbe su iskorišćene kao paravan za "vežbanje podvodnih aktivnosti", a eksploziv je aktiviran "sonarnom bovom" dosta posle njih kako se ne bi posumnjalo na Amerikance.

Dana 26. septembra 2022. godine, osmatrački avion norveške mornarice P8 izvršio je naizgled rutinski let i ispustio sonarnu bovu. Signal se proširio pod vodom, prvo do "Severnog toka 2", a zatim do "Severnog toka 1".

Nekoliko sati kasnije, aktiviran je eksploziv C4 velike snage i tri od četiri cevovoda su stavljena van funkcije. U roku od nekoliko minuta, bazeni metana koji su ostali u zatvorenim cevovodima mogli su se videti kako se šire po površini vode i svet je saznao da se dogodilo nešto nepovratno, piše Herš.

Posle eksplozije

Neposredno nakon bombardovanja gasovoda, američki mediji su sve tretirali kao misteriju. Rusija je više puta optuživana. Nijedan vodeći američki medij nije podsetio na Bajdenove pretnje da će dići gasovod u vazduh ako Rusija "napadne" Ukrajinu.

Iako nikada nije bilo jasno zašto bi Rusija nastojala da uništi sopstveni unosni gasovod, državni sekretar Blinken ponudio je svoj "rezon".

"Ovo je ogromna prilika da se jednom zauvek otkloni zavisnost od ruske energije i tako spreči Putin da koristi energente kao oružje i sredstvo za unapređenje svojih imperijalnih planova. To je veoma značajno i nudi ogromnu stratešku priliku za godine koje dolaze, ali u međuvremenu smo odlučni da učinimo sve što je u našoj moći da posledice svega ovoga ne snose građani naših zemalja ili sveta", rekao je Blinken novinarima

Nedavno je Viktorija Nuland izrazila zadovoljstvo zbog "gašenja" gasovoda.

Svedočeći na saslušanju Odbora za spoljne poslove Senata krajem januara, rekla je senatoru Tedu Kruzu: "​Kao i vi, i ja sam, i mislim da je administracija veoma zadovoljna što zna da je 'Severni tok 2' sada, kako vi kažete, komad metala na dnu mora."