Pentagonu rat, Masku brat: Kako je "Starlink" postao oružje bez kojeg vojska SAD ne može

Dok su američki "kamikaza dronovi" uz pomoć "Starlinkove" satelitske mreže pogađali ciljeve u Iranu, iza zatvorenih vrata vodila se druga bitka – ona oko cene rata.

Prema saznanjima Rojtersa, kompanija Ilona Maska "Spejs Iks" iskoristila je sve veću zavisnost američke vojske od "Starlinka" da od Pentagona zatraži drastično povećanje cena za korišćenje vojne verzije mreže. Američka administracija je, na kraju, pristala.

Sve je počelo nakon što su dronovi LUCAS, američka verzija jeftinih samoubilačkih letelica nalik iranskim "šahedima", počeli da koriste "Starlinkovu" vezu za navođenje i komunikaciju tokom udara na Iran.

A onda su nadležni u "Spejs iksu" procenili da Pentagon plaća "pogrešan paket". Umesto dotadašnjih oko 5.000 dolara po terminalu, Maskova kompanija zatražila je da američka vojska plaća uslugu po "avijacionoj tarifi", vrednoj čak 25.000 dolara mesečno. Obrazloženje je bilo da dronovi funkcionišu u uslovima bližim avijaciji nego klasičnim kopnenim sistemima.

Pentagon je negodovao, tvrdeći da je takva cena namenjena avionima, a ne bespilotnim letelicama koje "Starlink" koriste samo nekoliko minuta pre udara. Ipak, Vašington je na kraju popustio – što je gotovo udvostručilo cenu svakog drona LUCAS.

Preko 120 "Starlink" stanica uništeno u Harkovskoj oblasti

Tako je još jednom postalo jasno koliko je američka vojska postala zavisna od privatne infrastrukture Ilona Maska.

Za razliku od klasičnih vojnih kompanija koje zavise od državnih ugovora, "Spejs Iks" ima ogromno komercijalno tržište, sopstvenu satelitsku imperiju i praktično nezamenljivu globalnu mrežu. "Starlink" danas ima oko 10.000 satelita u orbiti, a više od 60 odsto svih aktivnih satelita na svetu.

"'Spejs Iks' drži američku vladu u šaci", ocenio je Klejton Svop iz Centra za strateške i međunarodne studije.

Rizici takve zavisnosti već su se pokazali u američkoj mornarici prošle godine, kada su bespilotni vojni čamci ostali bez veze usled globalnog pada "Starlinkove" mreže i bukvalno plutali okeanom.

Ali u centru novog spora nije bio samo novac, već i pitanje kontrole. Nakon početka američkih napada na Iran, Mask je na mreži Iks javno upozorio da je "kršenje uslova korišćenja" ako se komercijalni "Starlink" koristi za oružane sisteme.

"Postoji posebna mreža 'Staršild' kojom upravlja američka vlada", poručio je Mask, praktično stavljajući do znanja da bez "Spejs Iksa" moderno američko ratovanje ima ozbiljan problem.

"Staršild" je zapravo vojna verzija "Starlinka" koju "Spejs Iks" prodaje Pentagonu. Ta mreža omogućava bespilotnim sistemima, dronovima i vojnim brodovima da komuniciraju i deluju čak i u najudaljenijim delovima sveta.

Prema dokumentima u koja je Rojters imao uvid, Pentagon sada razmatra kupovinu još 3.500 "Staršild" pretplata, uključujući i najskuplje avijacione pakete, što bi "Spejs Iks" moglo da donese stotine miliona dolara godišnje.

Maskov "Spejs Iks" ide na berzu, vlasnik sve bliži statusu bilionera

Istovremeno, Maskova kompanija pokušava da proširi poslovanje i unutar samog Irana. Administracija Donalda Trampa je, prema pisanju "Volstrit džurnala", u tu zemlju ubacila više od 6.000 "Starlink" terminala pod izgovorom da omogućava komunikaciju građanima. Kada su iranske službe počele da zaplenjuju terminale i ometaju signale, Pentagon je sa "Spejs Iksom" otvorio razgovore o uvođenju nove usluge – sistema nalik 5G mreži koji bi omogućio pristup internetu bez fizičkih terminala.

Ali cena koju je "Spejs Iks" tražio izazvala je šok u Pentagonu: čak 500 miliona dolara za pokretanje sistema i dodatnih 100 miliona dolara mesečno za održavanje.

Da li je dogovor postignut za sada nije poznato, ali jedno jeste: američka vojska je u sve većoj meri postala zavisna od jednog čoveka. Onog koji kontroliše najveću satelitsku mrežu na svetu.