Svet
Kad zemlja zadrhti: Kako se Turska pomerila za tri metra
Razorni zemljotresi odneli su više od 17.000 života u Turskoj i Siriji; RT Balkan istražuje kako je došlo do ove prirodne katastrofe, kao i da li Srbija treba da se boji da će joj se dogoditi nešto slično
Turska se nakon razornog zemljotresa pomerila tri metra jugozapadno, dok se život ljudi iz te zemlje, ali i susedne Sirije, bukvalno okrenuo naopačke u ponedeljak ujutru kada ih je probudio prvi potres magnitude čak 7,8 stepeni Rihterove skale. Za sada je potvrđeno da je prirodna katastrofa odnela više od 17.000 života.
"Kao da se Turska pomerila na jugozapad, a Arabija na severoistok", kaže šef italijanskog Nacionalnog instituta za geofiziku i vulkanologiju Karlo Doljoni, dok "Vašington post" izvodi računicu da se tlo pomeralo do oko 40 centimetara u sekundi.
Zašto se treslo?
Turska se, naime, nalazi iznad glavnih rasednih linija koje graniče sa Anadolskom pločom, Arapskom pločom i Evroazijskom pločom, što je čini podložnom zemljotresima.
Zašto je to tako, za RT Balkan je objasnio direktor Geološkog zavoda, profesor doktor Dragoman Rabrenović.
A, da bismo razumeli prirodu zemljotresa koji je potresao ove dve države, on nas vodi daleko u istoriju.
Podseća da je pre nekih dvadesetak miliona godina, iza takozvanog Helenskog luka došlo do kolapsa ili propadanja zemljine kore, pa se taj deo ispunio vodom. U našoj zemlji to se desilo na liniji od Peći prema Skadru, gde su se spustile planine, a more zaplavilo sve do Niškog basena.
"Istovremeno, kada se desio taj kolaps, formirala se i kontinentalna kora današnje Turske koja je obeležena velikim rasedom. Na njemu se sukobljavaju arabijska i anadolijska ploča, koje sve vreme odozdo gura i afrička ploča, inače daleko snažnija. U trenucima dok se neka od njih pomera, akumulira se velika količina energije i dolazi do seizmičke aktivnosti", objašnjava naš sagovornik.
Proces "definisanja finalnog tektonskog izgleda", kako on naglašava, nije još završen, pa je zato i ceo taj prostor Turske i Sirije veoma seizmički aktivan.
I statistika i istorija to dokazuju, jer je na ovom području beležen veliki broj zemljotresa, kako podseća sagovornik RT Balkana, ista pojava koja je pre nekoliko dana razorila Alepo, desila se i 1822. godine kada je u tom sirijskom gradu stradalo 7.000 ljudi.
"Zemljotres se, dakle, desio, tako što se ispod zemljine kore, u astenosferskom, odnosno magmatskom delu akumulirala ogromna količina energije. Taj magmatski deo se valja i pravi talase, dok tektonski blokovi pokušavaju da dođu u stanje ravnoteže i da zauzmu položaj koje sile zahtevaju. Tako nastaju snažne vibracije, koje mogu dolaziti i u vertikalnom pravcu ili horizontalnom udaru", objašnjava direktor Geološkog zavoda.
Dotukao ih dvostruki udar
Seizmički talas se, objašnjava on, kreće sinusoidno.
"I ako se horizontalni deo pokrene, dolazi do rušenja, odnosno presecanja svih objekata na površini. A, s obzirom na vrstu arhitekture u tom delu sveta, odnosno na to što se zgrade nisu gradile na osnovu seizmičkih standarda i dobro proračunate statike, i imamo na hiljade srušenih objekata", ističe naš sagovornik.
Njega, kako kaže, iznenađuje što je, nakon prvog udara, i sledeći bio gotovo jednake siline.
"Čitavu infrastrukturu je zapravo dotukao dvostruki udar, koji je dao pečat ovom zemljotresu", ističe profesor Rabrenović.
I seizmolog i istraživač Džudit Habard za "Vašington post" govori o "dvostrukom udaru".
"Potres magnitude 7,5 nije bio naknadni potres na istom rasedu, već sekundarni glavni udar na drugom rasedu koji se desio nakon početnog zemljotresa od 7,8 stepeni na jugu", objašnjava ona.
Rabrenović, međutim, nagoveštava da problemi nisu gotovi.
"Verujem da se i sada trese u nekom obimu i da se ti tektonski blokovi još nisu smirili. Tle još podrhtava i nije isključeno da se udar ponovi, mada verovatno neće biti iste snage, jer obično naknadni udari su sve slabiji", kaže on.
Postoje i predznaci?
Pojava velikog udara, kako kaže profesor Rabrenović, može i da se „pročita“ unapred.
"Moguće je da se osećaju lagana tutnjava, lagana podrhtavanja, pojačano isticanje voda na izvorima, topli izvori…dešava i da se pojavljuju neki gasovi poput vodonika ili ozona, a na nebu se pojljvljuje nešto slično munjama i grmljavini", navodi on.
Treba li Srbija da brine?
"Ako bi se poveli statistikom i podacima koje je Seoizmološki zavod beležio, na našim terenima nisu se desilo snažniji potresi od šest stepeni Rihtera. Može se to dogoditi, ali važno je to što se već nekoliko desetina godina u Srbiji poštuju standardi seizmičnosti i da naša infrastruktura uglavnom zadovoljava propise i može da odoli zemljotresima", kaže naš sagovornik.
Profesor Rabrenović dodaje da, ipak, u Srbiji postoje trusni prostori.
"Na primer, to je šumadijska linija koja odvaja stari deo srpsko-makedonske i vardarske geotektonske jedinice, od Šumadije ka Kopaniku. Kad se krene od Avale, Kosmaja, preko Rudnika, Kotlenika, pored Kraljeva…pre nekih dvadeset miliona godina tu je bio niz vulkana, A kad se oni pojave, nose sve rizike degradiranja zemljine kore i zato je važno pratiti i proučavati moguće seizmičke udare u tom delu", napominje direktor Geološkog zavoda.
Između ostalih, kao područja u kojima postoji seizmička aktivnost, on navodi i delove istočne Srbije, ali i predeo Dinarida.
"I oni u nekom trenutku mogu da postanu prostor nekog seizmičkog udara. Kada ne znamo, ali to je svakako nešto što smo kao ljudska vrsta prinuđeni da živimo i čemu moramo da se prilagođavamo", zaključuje profesor Dragoman Rabrenović.
