Političar koji vlada Izraelom, a slavi ubice i ekstremiste: Ko je Itamar Ben-Gvir

Dok je svetska javnost poslednjih dana fokusirana na snimke ponižavanja i zlostavljanja članova "Sumud flotile" nakon njihovog privođenja u Izraelu, u centru nove diplomatske bure ponovo se našao jedan čovek – Itamar Ben-Gvir.

Šta se zaista krije iza izraelskog napada na Liban

Novi talas osuda usledio je pošto su objavljeni snimci privedenih aktivista "Globalne Sumud flotile", koji kleče vezanih ruku, dok im se Ben-Gvir podsmeva.

Evropska komisija ocenila je tretman aktivista kao potpuno neprihvatljiv, a brojne države zatražile su objašnjenja od Izraela.

Francuska je potom zabranila Ben-Gviru ulazak u zemlju, navodeći da je njegovo ponašanje prema evropskim državljanima bilo neprihvatljivo.

Međutim, za poznavaoce izraelske političke scene, ovakve kontroverze nisu ništa novo.

Ben-Gvir je rođen 1976. godine u Izraelu i politički je stasao u okviru radikalnog kahanističkog pokreta, koji se zalagao za etnički nacionalizam i oštar odnos prema Arapima.

Njegova politička biografija godinama je bila ispunjena incidentima, sudskim procesima i provokacijama.

Izraelski mediji i međunarodne organizacije često ga opisuju kao jednog od najekstremnijih političara koji su ikada ušli u vladu te zemlje.

Širu pažnju javnosti privukao je još devedesetih godina, kada se pojavio na televiziji mašući amblemom ukradenim sa automobila tadašnjeg premijera Jicaka Rabina, uz poruku da su "stigli do njegovog automobila, pa će stići i do njega".

Nekoliko nedelja kasnije Rabin je ubijen. Taj događaj ostao je jedna od najmračnijih senki nad Ben-Gvirovom karijerom, ali i najavio u kojem pravcu će se ista odvijati.

Tokom godina više puta je osuđivan zbog podsticanja rasizma i podrške ekstremističkim organizacijama. Izraelski sudovi teretili su ga desetinama puta, a osuđen je u najmanje osam navrata.

Ipak, umesto da bude politički marginalizovan, Ben-Gvir je postepeno gradio imidž "čoveka koji govori ono što drugi ne smeju".

Po struci advokat, proslavio se braneći jevrejske ekstremiste optužene za terorističke napade nad Palestincima.

U njegovoj kući godinama je visio portret Baruha Goldštajna, jevrejskog ekstremiste koji je 1994. u Hebronu ubio 29 Palestinaca u džamiji. Ben-Gvir je kasnije tvrdio da je fotografiju uklonio, ali je ona ostala simbol njegovih ideoloških uverenja.

Naš izbor

Samsonova doktrina: Nuklearna opcija, poslednja šansa za Izrael?

Kao lider krajnje desničarske stranke "Ocma Jehudit" ("Jevrejska moć"), Ben-Gvir je godinama bio na marginama politike, sve do velikog pomeranja izraelske scene udesno.

Posle izbora 2022. godine postao je ministar nacionalne bezbednosti u vladi Benjamina Netanjahua, dobivši kontrolu nad policijom i zatvorskim sistemom.

Od tada je gotovo neprekidno u centru pažnje.

Njegove posete kompleksu džamije Al Aksa u Jerusalimu izazivale su proteste širom Bliskog istoka.

Palestinci su ih doživljavali kao provokaciju i pokušaj promene statusa jednog od najosetljivijih svetskih svetilišta.

Tokom rata u Gazi postao je jedan od najglasnijih zagovornika još oštrijih vojnih mera. Više puta je kritikovao Netanjahua da nije dovoljno radikalan, protivio se primirju i zahtevao još čvršći odnos prema Palestincima i zatvorenicima.

Početkom 2025. čak je nakratko napustio vladu u znak protesta zbog dogovora o prekidu vatre, da bi se kasnije vratio nakon nastavka izraelskih udara u Gazi.

Njegova retorika sve češće izaziva reakcije i na Zapadu. Velika Britanija, Kanada, Australija, Novi Zeland i Norveška već su 2025. godine uvele sankcije njemu i ministru Bezalelu Smotriču zbog podsticanja nasilja nad Palestincima. Holandija mu je takođe zabranila ulazak u zemlju.

Najnoviji incident sa "Sumud flotilom" samo je dodatno produbio uverenje da, gde god se pojavi, izaziva diplomatsku krizu.

Aktivisti su optužili izraelske snage za zlostavljanje, fizičko nasilje i ponižavanje nakon presretanja brodova koji su prevozili humanitarnu pomoć za Gazu.

Naš izbor

Izrael se pretvara u novu Gazu: Da li je nestao Benjamin Netanjahu

Ben-Gvir je potom objavio snimke privedenih aktivista, što je izazvalo oštre reakcije čak i među pojedinim izraelskim saveznicima.

Francuska je reagovala najoštrije i zvanično mu zabranila ulazak u zemlju, dok su pojedine evropske vlade zatražile i šire sankcije na nivou Evropske unije.

Ipak, uprkos svim kontroverzama, Ben-Gvir u Izraelu ima snažnu bazu podrške.

Njegovi simpatizeri ga vide kao političara koji "ne popušta pod međunarodnim pritiskom" i koji bez ustezanja brani izraelske interese. Kritičari, međutim, upozoravaju da je njegov uspon dokaz duboke radikalizacije izraelske politike i da njegovi potezi dodatno izoluju Izrael na međunarodnoj sceni.

Upravo zbog toga, ime Itamara Ben-Gvira danas daleko prevazilazi okvire izraelske unutrašnje politike.

Za jedne je simbol nacionalističkog otpora i bezbednosne politike bez kompromisa. Za druge – lice moderne ekstremne desnice koje je od političke margine stiglo do samog vrha države, što je čini izuzetno opasnom.