I dalje neizvesno na Bliskom istoku: Završen sastanak u Beloj kući, bez "konačne odluke" o Iranu

Sastanak američkog predsednika Donalda Trampa sa savetnicima za nacionalnu bezbednost o sporazumu sa Iranom završen je posle dva sata bez donete odluke, rekao je danas visoki zvaničnik administracije za "Njujork tajms".

Izvor lista je naveo da je sporazum i dalje blizu, ali da određena pitanja još treba da se razmotre, uključujući odmrzavanje iranskih sredstava.

Istovremeno, AP je javio, pozivajući se na visokog američkog zvaničnika, da je sastanak, na kojem je razmotren okvir sporazuma kojim bi se produžilo primirje Sjedinjenih Američkih Država sa Iranom za 60 dana i pokrenuli novi pregovori o iranskom nuklearnom programu, završen, ali nije želeo da komentariše da li je Tramp doneo odluku da potpiše preliminarni sporazum sa Iranom.

Evropska unija saopštila je da je usvojila dodatne sankcije protiv palestinske grupe Hamas i Palestinskog islamskog džihada.

U saopštenju se navodi da je EU odlučila da proširi obim restriktivnih mera u vezi sa Hamasom i Palestinskim islamskim džihadom kako bi se usmerile i na članove Političkog biroa Hamasa koji promovišu i opravdavaju nasilne akcije, preneo je Rojters.

Ističe se da su sankcije uvedene prema 10 članova Politbiroa Hamasa.

Cene nafte pale su danas za oko dva odsto i dostigle najniže nivoe u poslednjih šest sedmica, nakon vesti o mogućem produžetku primirja između Sjedinjenih Američkih Država i Irana.

Nakon toga se međunarodno referentna nafta "brent" kretala na oko 91 dolar po barelu, a američka sirova nafta VTI na nivou od 87 dolara po barelu, preneo je Trejding ekonomiks.

Obe vrste nafte na putu su da tokom maja zabeleže pad od oko 17 procenata, što bi predstavljalo najveći mesečni pad od 2020. godine.

Centralna komanda američke vojske (CENTKOM) saopštila je danas da je od početka američke pomorske blokade iranskih luka preusmereno 115 komercijalnih brodova koji su plovili u, ili iz iranskih luka.

U saopštenju, koje prenosi Skaj njuz, navodi se da američke snage nastavljaju blokadu, koja je sprovedena kao odgovor na to što je Iran zatvorio Ormuski moreuz na početku rata sa Sjedinjenim Američkim Državama i Izraelom, u kome je postignuto primirje 8. aprila, koje je još na snazi.

CENTKOM je dodao da je cilj blokade da se osigura da nijedan komercijalni brod "ne ulazi ili ne izlazi iz iranskih luka", i da je do danas vraćeno 115 brodova koji su pokušali da prođu kroz Ormuski moreuz.

Američki državni sekretar Marko Rubio sastao se danas u Vašingtonu sa pakistanskim ministrom spoljnih poslova Ishakom Darom, kome je zahvalio na "konstruktivnoj ulozi" te zemlje u postizanju mira na Bliskom istoku, izjavio je portparol Stejt departmenta Tomi Pigot.

Pigot je pojasnio da se Rubio zahvalio Daru na konstruktivnoj ulozi koju Pakistan nastavlja da ima "u realizaciji vizije" američkog predsednika Donalda Trampa za mir na Bliskom istoku i u svojim "posredničkim naporima" za postizanje mirovnog sporazuma sa Iranom, prenosi Si-En-En.

Pakistansko Ministarstvo spoljnih poslova je saopštilo da je na sastanku u Vašingtonu Rubio odao priznanje za "iskrene diplomatske i posredničke napore Pakistana za mir i stabilnost u regionu i šire".

Pakistan se pojavio kao ključni posrednik između SAD i Irana i imao je vodeću ulogu u pregovorima o privremenom prekidu vatre u aprilu, kada su se delegacije dve zemlje sastale u Islamabadu.

Portparol Ministarstva spoljnih poslova Irana Esmail Bagei izjavio je da su Vašington i Teheran i dalje u kontaktu, ali da memorandum o razumevanju između dve zemlje još uvek nije finalizovan, prenosi Si-En-En.

Bagei je za iransku državnu televiziju rekao da će budućnost strateški važnog Ormuskog moreuza zavisiti od Omana i Irana, jer obe zemlje imaju plan za upravljanje prolaskom kroz taj plovni put.

Iranski zvaničnik je dodao da su trenutni pregovori između SAD i Irana usmereni na okončanje rata, dok se nuklearna pitanja trenutno ne razmatraju.

Hamas je saopštio da izjava izraelskog premijera Benjamina Netanjahua, da će njegova zemlja proširiti područje koje kontroliše u Pojasu Gaze, predstavlja opasnu eskalaciju.

Hamas je saopštio i da je Netanjahuov plan jednak etničkom čišćenju Gaze i prisilnom raseljavanju Palestinaca, prenosi Rojters.

"Svaki pokušaj nametanja nove realnosti okupacije u Gazi je ništavan i nelegitiman", rekao je šef medijske kancelarije vlade Gaze kojom upravlja Hamas Ismail el-Tavabta.

Netanjahu je u četvrtak izjavioda je izdao naređenje Izraelskim odbrambenim snagama (IDF) da preuzmu kontrolu nad 70 odsto teritorije Pojasa Gaze, ne iznoseći detalje ili vremenski okvir za tu akciju.

Prema sporazumu o prekidu vatre iz oktobra prošle godine, izraelska vojska je trebalo da drži pod kontrolom 53 odsto Gaze.

Izrael je već proširio svoju kontrolnu zonu u Gazi sa 53 odsto koja se nalazi iza "žute linije" koja je ucrtana u sporazum o prekidu vatre, na oko 64 odsto, sa područjem koje je označio kao ograničeno na mapama koje su podeljene sa humanitarnim grupama.

Procenjuje se da će svako dalje smanjenje prostora koji je dostupan za više od dva miliona stanovnika Gaze koji su uglavnom zbijeni u šatore na maloj palestinskoj teritoriji rizikuje pogoršanje već teških uslova.

U izraelskim napadima u Gazi je od početka primirja u oktobru prošle godine poginulo više od 900 Palestinaca, dok su u napadima palestinskih militanata ubijena četiri izraelska vojnika, prenosi Tanjug.

Kazahstan je nagovestio da je spreman da preuzme iranske zalihe uranijuma obogaćenog do nivoa potrebnog za proizvodnju oružja, ukoliko SAD postignu dogovor sa Iranom o nuklearnom programu Teherana, rekao je za "Fajnenšel tajms" direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA) Rafael Grosi.

Kazahstan je izrazio otvorenost da čuva zalihe kada se predsednik te zemlje Kasim-Žomart Tokajev sastao sa Grosijem u Astani ove nedelje, rekao je Grosi u danas objavljenom intervjuu, prenosi Rojters.

U Kazahstanu se nalazi banka nisko obogaćenog uranijuma pod međunarodnog kontrolom kako bi se osigurale zalihe goriva za stanice električne energije u državama članicama IAEA i sprečilo širenje nuklearnog oružja.

Objekat za skladištenje je otvoren 2017. godine u saradnji sa IAEA.

Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je da je razgovarao sa omanskim kolegom Badrom Albusaidijem o Ormuskom moreuzu i njegovom budućem upravljanju, u skladu sa njihovim suverenim odgovornostima i međunarodnim pravom.

U objavi na Iksu, Aragči je naveo i da je izrazio solidarnost Irana sa Omanom pred bilo kakvom pretnjom.