Američki "Blumberg" izvestio je, pozivajući se na izvore navodno upoznate sa situacijom, da je predsednik Evropskog saveta Antonio Košta kontaktirao Kremlj u nastojanju da uključi ruskog predsednika Vladimira Putina u razgovore o okončanju sukoba u Ukrajini.
Prema pisanju "Blumberga", Koštin glavni savetnik obavio je navodno dva razgovora sa visokim ruskim zvaničnikom bliskim Putinu, s ciljem pripreme terena za "buduće, sadržajnije kontakte".
Potvrda iz Kremlja o navodnom razgovoru nije stigla, dok je portparolka predsednika Evropskog saveta odbila je da komentariše ove navode.
Košta je prošlog meseca rekao da će Evropa "u pravom trenutku morati da razgovara sa Rusijom" kako bi se rešavala zajednička bezbednosna pitanja.
Međutim, jasno je da je Evropska unija ta koja ne želi dogovor. Moskva je u više navrata ponavljala da je rada da razgovara, ako postoji jasna namera da se dogovor postigne.
Ministar spoljnih poslova Rusije Sergej Lavrov i nedavno je govorio da su upravo najveći evropski partneri Ukrajine ti koji nisu poštovali Minske sporazume.
Takođe, Rusija je ponovila da neće biti prekida vatre i u slučaju početka pregovora, jer bi to dalo šansu Kijevu da se dodatno naoruža.
Pojedine članice Evropske unije razmatraju mogućnost imenovanja specijalnog izaslanika za pregovore sa Moskvom, dok se blok, naravno, samopozvao da posreduje u eventualnom mirovnom procesu između Rusije i Ukrajine.
Kako su rekli izvori, ta ideja izaziva podele među evropskim državama, posebno nakon što je Putin kao mogućeg posrednika pomenuo bivšeg nemačkog kancelara Gerharda Šredera, koji je godinama sarađivao sa ruskim energetskim kompanijama.
Nemačka, Francuska i Velika Britanija takođe koordiniraju pristup mogućim pregovorima sa Moskvom u saradnji sa liderom kijevskog režima Vladimirom Zelenskim.
Evropski zvaničnici smatraju da bi rastući ekonomski troškovi rata, "pojačani ukrajinski napadi na teritoriji Rusije i usporavanje ruskog napredovanja na frontu mogli da stvore priliku za nove pregovore". Prema rečima jednog evropskog zvaničnika, EU želi da usaglasi zajedničku strategiju za trenutak kada komunikacija sa Kremljom postane intenzivnija.
Dodatni faktor predstavlja i nedavni sporazum između SAD i Irana, za koji se procenjuje da bi mogao da dovede do pada cena nafte i smanjenja ruskih prihoda od izvoza energenata.