U američkom Stejt departmentu počela je završna runda pregovora između Libana i Izraela.
Američki državni sekretar Marko Rubio, koji je završio turneju po partnerskim zemljama Zaliva, poručio je da su Liban i Izrael blizu postizanja "obaveze o nameri".
Irak je zatražio od OPEK-a povećanje proizvodne kvote za naftu.
Istovremeno, pitanje iranskog nuklearnog programa ponovo dolazi u prvi plan. Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju najavio je da će biti organizovane nove posete iranskim nuklearnim postrojenjima, ali je Teheran odgovorio da će inspekcije biti moguće tek nakon postizanja konačnog sporazuma sa Vašingtonom.
Takav stav potvrđuje da Iran pitanje međunarodnih kontrola koristi kao važan pregovarački adut. Posle rata, iransko rukovodstvo nastoji da nuklearni dosije poveže sa širim političkim dogovorom koji bi obuhvatio i bezbednosne garancije i pitanje sankcija.
Ali sukobi u regionu ne jenjavaju – u izraelskom napadu na grad Nabatije na jugu Libana poginule su dve osobe, dok je izraelski ministar odbrane poručio da se izraelska vojska neće povući iz južnog Libana čak ni ukoliko to budu zahtevale Sjedinjene Američke Države. Takva izjava ukazuje na moguće razlike između Vašingtona i Tel Aviva kada je reč o daljim bezbednosnim potezima u regionu.
Istovremeno se postepeno normalizuje pomorski saobraćaj kroz Ormuski moreuz, jednu od najvažnijih svetskih energetskih ruta. Broj brodova koji prolaze tim moreuzom raste iz dana u dan, dok Ujedinjene nacije sprovode plan evakuacije oko 11.000 pomoraca koji su tokom sukoba ostali blokirani u tom području.
25. jun 2026 • 20:38
Rubio: Tramp ima nekoliko opcija ako Iran odbije sporazum
Američki predsednik Donald Tramp ima nekoliko opcija ako Iran odbije da se pridržava sporazuma, ali Vašington i dalje preferira diplomatiju, izjavio je američki državni sekretar Marko Rubio.
"Predsednik ima niz opcija na raspolaganju. Ako Iran prekrši reč ili odluči da ne želi da sklopi dogovor, nadajmo se da se to neće dogoditi, jer mi to ne želimo. Daćemo diplomatiji svaku priliku da funkcioniše... Ako sve ostalo ne uspe, predsednik zna koje su mu opcije", rekao je on
Porastao broj prolazaka kroz Ormuski moreuz – 70 obavljeno u sredu
Republikanci u Senatu odbacili rezoluciju o ratnim ovlašćenjima Donalda Trampa
Republikanci u Senatu koje je američki predsednik Donald Tramp prekorio zbog protivljenja njegovom ratu u Iranu održali su glasanje na kojem su odbacili rezoluciju o ratnim ovlašćenjima, dan nakon što je ta mera usvojena uz pomoć glasova i republikanskih senatora.
Američki Senat usvojio je juče rezoluciju o ratnim ovlašćenjima sa Iranom sa 50 glasova "za" i 48 "protiv", nakon što ju je ranije ovog meseca odobrio Predstavnički dom.
Za rezoluciju su glasali i republikanski senatori Bil Kasidi, Suzan Kolins, Lisa Murkovski i Rend Pol.
Kac: Izraelska vojska neće se povući u Libanu, Siriji i Gazi
Izraelski ministar odbrane Izrael Kac izjavio je danas da se Izrael protivi povlačenju iz "bezbednosne zone" u Libanu, uprkos pritiscima da to učini i dodao da će izraelska vojska da ostane i u "bezbednosnim zonama" u Siriji i Gazi onoliko dugo koliko bude potrebno i da iz njih neće da se povuče.
"Nećemo da pravimo kompromise kada je reč o najvažnijem bezbednosnom interesu Izraela: zaštiti naših vojnika i naših građana. Nećemo da se povučemo iz bezbednosnih zona", rekao je Kac u oficirskoj školi na jugu Izraela, poznatoj kao Bahad 1.
On je, takođe, upozorio Teheran da će, ukoliko Iran napadne Izrael zbog njegovih aktivnosti u Libanu ili iz bilo kog drugog razloga, on uzvratiti punom snagom.
Aragči: Iran i Oman zajedno o Ormuskom moreuzu
Iranski ministar spoljnih poslova Abas Aragči izjavio je danas da će Iran i Oman održati razgovore "da bi definisali buduće upravljanje i pomorske usluge u Ormuskom moreuzu".
Aragči je na platformi Iks naveo da je imao produktivan razgovor sa ministrom spoljnih poslova Omana Badrom Albusaidijem i da su dve zemlje odlučne da nastave razgovore sa svojim susedima.
"Ponovo smo naglasili da će Iran i Oman voditi dijalog kako bi definisali buduće upravljanje i pomorske usluge u Ormuskom moreuzu. Odlučni smo u tome i učinićemo to kroz razgovore sa našim susedima", napisao je Aragči.
Pezeškijan nudi pomoć Venecueli
Predsednik Irana Masud Pezeškijan obećava podršku Irana Venecueli pogođenoj zemljotresom, nudeći pomoć, medicinsku i humanitarnu pomoć U poruci saučešća, iranski predsednik je izrazio saučešće vladi i narodu Venecuele nakon smrtonosnog zemljotresa.
Kalibaf: SAD obmanjuju o nameni odmrznutih iranskih sredstava
Predsednik iranskog parlamenta Mohamed Bager Kalibaf kritikovao je danas tvrdnje Sjedinjenih Američkih Država da bi odmrznuta iranska sredstva mogla da budu iskorišćena za kupovinu američkih poljoprivrednih proizvoda, poručivši da Vašington umesto poverenja "izvozi" nepoverenje i prekršena obećanja.
"Amerika lažno tvrdi da će za naša odmrznuta sredstva biti kupljeni njihovi poljoprivredni proizvodi. Zanimljivo. Jedini usev koji mi žanjemo jeste ono što ste vi posejali: decenije nepoverenja. To je organsko, obilno i domaće. Ali izgleda da SAD izvoze samo genetski modifikovanu soju, prekršena obećanja i ružne reči", napisao je Kalibaf na platformi Iks.
Guverner Centralne banke Irana Abdolnaser Hemati izjavio je u ponedeljak da Teheran nema bilo kakvu obavezu da kupuje poljoprivredne proizvode iz Sjedinjenih Američkih Država u okviru okvirnog sporazuma o okončanju sukoba između dve zemlje, ističući da će oslobođena iranska sredstva biti korišćena u skladu sa potrebama i ekonomskim interesima zemlje.
Dubai "gasi požar": Privredi odobren paket pomoći od 600 miliona evra
Vlast Dubaija pokrenula je paket pomoći privredi vredan 2,5 milijardi dirhama, odnosno oko 600 miliona evra, kako bi ublažila posledice višemesečnog sukoba sa Iranom i vratile poverenje investitora i turista. Najviši zvaničnici emirata održali su u martu vanredni sastanak sa stotinama predstavnika poslovne zajednice kako bi definisali mere za očuvanje ekonomskih aktivnosti i sprečili odliv kapitala, prenosi Rojters.
Paket podrške usmeren je pre svega na sektore turizma i maloprodaje, koji su pretrpeli najveću štetu tokom sukoba, dok je Centralna banka Ujedinjenih Arapskih Emirata ranije obezbedila dodatnu likvidnost bankarskom sektoru.
Iako je preliminarni mirovni sporazum između SAD i Irana doprineo smirivanju situacije, analitičari upozoravaju da će potpuni oporavak poslovnog poverenja zahtevati vreme i moguće nove podsticajne mere. Podaci pokazuju da je tokom sukoba došlo do odliva stranog kapitala sa finansijskog tržišta Dubaija, dok su turizam, hotelijerstvo i trgovina bili među najpogođenijim granama privrede.
Uprkos tome, vlasti Dubaija ističu da grad ostaje posvećen dugoročnim razvojnim projektima i da njegova ekonomija pokazuje otpornost na regionalne geopolitičke izazove.
Stejt department: Izrael se povukao iz dela tampon zone na jugu Libana
Izrael se povukao sa dela teritorije na jugu Libana koju je držao pod kontrolom nakon sukoba sa Hezbolahom, izjavio je danas visoki zvaničnik američkog Stejt departmenta, navodeći da bi libanske oružane snage sada trebalo da preuzmu kontrolu nad tim područjem. Zvaničnik nije precizirao sa kog dela teritorije su se izraelske snage povukle niti kolika je površina obuhvaćena povlačenjem, preneo je Rojters. Izraelske vlasti za sada nisu komentarisale te navode.
Visoki libanski bezbednosni zvaničnik rekao je da nema saznanja o bilo kakvom povlačenju izraelskih trupa iz takozvane "tampon zone" na jugu zemlje.
"Izrael je već preduzeo konkretan korak povlačenjem iz dela svoje tampon zone. To predstavlja značajan pokazatelj dobre volje prema legitimnoj vladi Libana", rekao je zvaničnik Stejt departmenta.
On je dodao da bi libanske oružane snage sada trebalo da rasporede svoje jedinice na tom području i da "na proverljiv način uklone terorističko oružje i infrastrukturu".
Prema njegovim rečima, isti model trebalo bi da bude primenjen i u drugim delovima južnog Libana, što bi omogućilo bezbedan povratak raseljenih stanovnika, obnovu pogođenih područja i ponovno uspostavljanje punog suvereniteta libanske države nad jugom zemlje.
Rubio: Sporazum sa Iranom neće ugroziti saveznike u Zalivu
Državni sekretar Sjedinjenih Država Marko Rubio poručio je američkim saveznicama u Persijskom zalivu da će njihovi bezbednosni i ekonomski interesi biti uzeti u obzir u svakom budućem sporazumu sa Iranom, nastojeći da ublaži zabrinutost regionalnih partnera zbog preliminarnog američko-iranskog dogovora postignutog prošle sedmice.
Govoreći na sastanku ministara spoljnih poslova i zvaničnika zemalja Zaliva u glavnom gradu Bahreina, Rubio je rekao da Vašington teži trajnom miru sa Iranom, ali da neće preduzimati korake koji bi mogli da ugroze bezbednost i prosperitet saveznika u regionu bogatom energentima, naveo je Rojters.
"Nećemo učiniti ništa što bi podrilo bezbednost naših saveznika, naših dugogodišnjih partnera u regionu", rekao je Rubio, prenosi Tanjug.
Sastanak je održan u Bahreinu, gde je smeštena Peta flota Ratne mornarice SAD, a predsedavao mu je ministar spoljnih poslova Bahreina Abdulatif bin Rašid el Zajani.
Iran: Članice NATO-a saučesnice u američko-izraelskoj agresiji
Iran je optužio pojedine članice NATO-a, uključujući Italiju i Rumuniju, da su saučesnice u, kako se navodi, nezakonitim američko-izraelskim vojnim operacijama protiv Irana i da bi morale da snose odgovornost za svoje postupke. Portparol iranskog Ministarstva spoljnih poslova Esmail Bagei naveo je na platformi Iks da su pomenute zemlje "eksplicitno označene" kao učesnice u napadima, preneo je portal "Pres TV".
Bagei je naveo da svaka evropska država koja je, prema Teheranu, pružila podršku američko-izraelskim operacijama mora da objasni svoje postupke međunarodnoj javnosti i sopstvenim građanima. On je optužio te zemlje za učešće u, kako je rekao, "očiglednim činovima agresije" i kršenju međunarodnog prava, tvrdeći da su napadi izazvali žrtve u više iranskih gradova.
U saopštenju je navedeno da je NATO, kroz posrednu ili neposrednu podršku, odgovoran za posledice sukoba i da bi njegove članice morale da budu pozvane na odgovornost. Prema navodima iranskih zvaničnika, generalni sekretar NATO-a Mark Rute ranije je pomenuo ulogu Italije i Rumunije u logističkoj podršci američkim operacijama, što je Teheran ocenio kao priznanje saučesništva u vojnim akcijama, prenosi Tanjug.
Tramp: NATO nas je izneverio u ratu protiv Irana
Sjedinjene Američke Države su izneverili saveznici tokom vojne ofanzive protiv Irana, poručio je predsednik SAD Donald Tramp i kritikovao nekoliko evropskih zemalja, članica NATO.
"Izneverili su nas", rekao je Tramp kratko i jasno novinarima u Beloj kući nakon sastanka sa generalnim sekretarom NATO Markom Ruteom.
Takođe, dodao je i da njegovoj zemlji nije bila potrebna pomoć u sukobu sa Iranom i da su uspeli da ih unište sami.
Više informacija možete pročitati u odvojenoj vesti.
Rubio u poseti Bahreinu u okviru posete zemljama Zaliva
Američki državni sekretar Marko Rubio sastaće se danas sa zvaničnicima Bahreina u okviru trodnevne posete zemljama Zaliva tokom koje je pokušao da pridobije podršku tih zemalja za preliminarni sporazum SAD i Irana za okončanje rata.
Rubio je u sredu uveče stigao u glavni grad Bahreina, Manamu, gde se nalazi sedište Pete flote američke mornarice, a takođe će se sastati sa članovima Saveta za saradnju zemalja Zaliva (GCC) koji uključuje Bahrein, Saudijsku Arabiju, Katar, Oman, Ujedinjene Arapske Emirate (UAE) i Kuvajt, preneo je Rojters.
Rubio je pre Bahreina posetio UAE i Kuvajt. Tokom posete Kuvajtu rekao je da SAD neće učiniti ništa što bi potkopalo bezbednost saveznika u regionu Bliskog istoka.
Američki predsednik Donald Tramp rekao je u utorak da je Iran pristao
na nuklearne inspekcije, dok je Teheran saopštio da nije napravio takav ustupak u pregovorima.
Teheran: Napad na školu u Minabu najteži je ratni zločin, SAD moraju da odgovaraju
Iranski ambasador pri Ujedinjenim nacijama Amir Said Iravani optužio je Sjedinjene Američke Države za "najstrašniji ratni zločin" počinjen tokom sukoba sa Iranom, zatraživši punu odgovornost Vašingtona za napad na osnovnu školi u Minabu.
Napad koji je izveden krajem februara, ističe, predstavljao je namerni udar na civile koji uživaju zaštitu prema međunarodnom humanitarnom pravu.
"Sjedinjene Američke Države moraju u potpunosti da odgovaraju za svoj najstrašniji zločin", poručio je iranski diplomata, pozvavši međunarodnu zajednicu da obezbedi pravdu za žrtve i procesuira odgovorne.
Upozorenje iranske mornarice: Bezbedan prolaz kroz Ormuz samo preko ruta Teherana
Mornarica Korpusa islamske revolucionarne garde (IRGC) upozorila je danas da je bezbedan prolaz kroz Ormuski moreuz moguć isključivo preko ruta koje su odredile iranske vlasti, navodeći da je svako kretanje van zvanično utvrđenih koridora "zabranjeno i opasno".
U saopštenju IRGC-a navedeno je da su alternativne tranzitne rute "neprihvatljive i potpuno opasne" i da će svaki saobraćaj izvan odobrenih pravaca biti predmet nadzora i reakcije, preneo je portal "Press TV".
Iranske vlasti su istakle da je koordinacija sa mornaricom IRGC-a "obavezna" za sva plovila koja prolaze kroz taj strateški plovni put.
Tramp: Možda se nikada neće saznati čija je raketa pogodila školu u Iranu
Predsednik Sjedinjenih Američkih Država Donald Tramp izjavio je da možda nikada neće biti utvrđeno ko je odgovoran za napad na školu za devojčice u iranskom gradu Minab kada je poginulo više od 175 dece i nastavnika.
"Ne znam da li će se ikada utvrditi čija je to bila greška, jer su rakete letele na sve strane. Strašno je to što se dogodilo, ali su projektili leteli na sve strane. Neko je rekao da je naš, možda nije bio naš projektil. Nisam video ništa što bi me navelo da poverujem da jeste", kazao je Tramp.
Agencija Rojters ranije je objavila da preliminarna, interna istraga američke vojske pokazuje da su za napad najverovatnije odgovorne američke snage, dok Pentagon i dalje sprovodi zvaničnu istragu bez objavljivanja nalaza.
Cene nafte i danas u padu
Cene nafte i danas su ostvarile blagi pad, pa se sirova nafta prodaje za 69,4 dolara po barelu, a Brent nafta za 72,6 dolara. Cene se približavaju vrednostima koje su zabeležene pre početka sukoba na Bliskom istoku, jer je sve veći broj tankera nastavio plovidbu kroz Ormuski moreuz usled napretka u mirovnim pregovorima između SAD-a i Irana, piše "Trejding ekonomiks".