Svet
Mlakar u "Danas na RT": Zašto je vojna parada u Parizu otvorena pretnja Rusiji (VIDEO)
Mlakar je govoreći na televiziji RT Balkan objasnio i ulogu predsednika Aleksandra Vučića na paradi, iako Srbija nije deo NATO-a i Evropske unije, ali je zemlja u kojoj Francuska ima veliki strateški kapital
Lideri tzv. "koalicije voljnih" šalju ratne poruke i najave koje su stigle sa parade u Parizu direktan su prst u oko Ruskoj Federaciji, smatra novinar Andrej Mlakar.
Mlakar je u emisiji "Danas na RT" analizirao vojnu paradu koja je organizovana u prestonici Francuske, povodom pada Bastilje. Istakao je da je taj događaj, na kojem su učestvovale jedinice iz 32 zemlje, trebalo da bude prikaz okupljanja velike ili "grand" armije, slične onoj koju je Napoleon Bonaparta oformio i krenuo na Rusiju.
"Sve govori da je ovo otvorena pretnja Ruskoj Federaciji", počeo je Mlakar.
"Ova parada ne samo što je obeležila pad Bastilje, nego je simbolično trebalo da prikaže na Jelisejskim poljima kako je koalicija 32 države stabilna i kako će oni spasiti sudbinu Evrope", dodao je.
Analizirajući učesnike, otkrio je da su sve zemlje dovele svoje počasne garde, osim Hrvatske, koja je nastupila sa specijalnom antiterorističkom jedinicom.
"'Koalicija voljnih' faktički sebe nameće kao čuvare Evrope", rekao je analitičar.
Govoreći o njenoj ulozi, kazao je da se predstavlja kao garant branjenja Evrope i da neka vrsta dopune NATO pakta.
"Kako bismo rekli savremenim rečnikom, neprestano 'gasiraju' evropsko javno mnjenje da će Rusija– prvo je bila 2035. godina, pa 2030. i na kraju 2028. godina – krenuti u napad na Evropu. Naravno, od toga nema ništa, ali oni žele da pokažu čvrstinu."
Mlakar je posebno upozorio na najavu zajedničkih vojnih vežbi u kojima će učestvovati vojske 32 države, a koje će biti organizovane na granici sa Belorusijom, odnosno u Rumuniji i Bugarskoj.
Kao nastavak te priče, potvrđeno je i formiranje čvorišta u Ukrajini.
"Oni će biti spremni kada se uspostaviti mir, ali ne navode kada. Uspostaviće tada čvorišta i skladišta oružja za ukrajinsku vojsku. Ostaje nejasno kada će oni ta čvorišta da prave, ali su najavili da će biti velika NATO čvorišta širom Ukrajine, kao i skladišta za ukrajinsku vojsku. Da se ponovo okrepi, osnaži i bude jaka", objasnio je Mlakar.
To je, kako naglašava, direktni prst u oko Moskvi sa tezom da će ući u Ukrajinu i pomoći joj da izgradi armiju.
Podsetio je da Rusija ne odstupa od Istambulskog mirovnog sporazuma, ali onog iz 2022. godine, koji je tačno propisao kako bi ukrajinska vojska trebalo da izgleda, uz garancije da nema ulaska stranih trupa.
"Ova ekipa izgleda kao da sada traži alibi kako bi ušli u rat sa Rusijom, kao da traže neki povod da oni uđu u Ukrajinu. Oni bi hteli da uđu pod nekim njihovim uslovima i budu razmešteni u Ukrajini, iako je Moskva jasno i precizno rekla šta će biti ako uđe bilo koja od stranih trupa."
Francuska se, prema njegovim rečima, ističe u želji da bude najjača sila u Evropi, a samim tim i u pomoći kijevskom režimu. Makron je obećao da Ukrajina dobija 16 rafala, ali postoji mogućnost da se deo oružja proizvodi u Ukrajini. Da li je onda Ukrajina dobro tržište ili Francuzi vide i neki strateški interes?
"I jedno i drugo, samo je pitanje, gde će Ukrajina napraviti toliku fabriku. Proizvoditi krstareću raketu nije nimalo jednostavna stvar – treba da se izgrade pogoni, obuče ljudi, kvalitetna i stručna radna snaga da bi se napravila jedna takva raketa", istakao je Mlakar uz objašnjenje da bi za takvu fabriku bilo potrebno najmanje pet godina za izgradnju i stavljanje u pogon..
"Veliko je pitanje ko bi mogao da radi u toj 'šrafciger industriji'. Ko pravi vojnu fabriku usred ratnih uslova i vojnih dejstava."
Sagovornik je upozorio da Makron nije samo najavio izgradnju fabrike krstarećih raketa, nego i sistema protivvazduhoplovne odbrane i protivraketne odbrane.
Analizirajući namere NATO-a i "koalicije voljnih", prisetio se teksta Miroslava Lazanskog od pre 15-ak godina, u kojem je autor naveo da je Alijansa već tada imala plan da instalira kopnene rakete sa pokretnih lansera u zoni oko Harkova.
"U toj zoni je najkraći 'meki stomak' Rusije i krstarećim raketama bi bilo potrebno veoma kratko vreme da dosegnu Moskvu i time bi faktički bio eliminisan ruski antiraketni štit. Ono što je on tada izneo, podudara se sa onim što danas vidimo. Zašto NATO želi po svaku cenu da izađe na rusko-ukrajinsku granicu? Da bi tu razmestio vojni potencijal", upozorio je novinar.
Ipak, postoji faktor koji im u tome smeta.
"Najvažnija je Belorusija. Pošto u geopolitičkom smislu igra 'vrata Moskve', jer najkraći put do Moskve vode preko Belorusije i oni to znaju... Problem je nastao onog trenutka kada je Belorusija instalirala rakete 'iskander' i 'orešnik'", dodaje Mlakar.
Za kraj, bilo je i reči o jedinoj zemlji koja je imala svog predstavnika, a koja "nije član ni NATO-a, ni Evropske unije, ni 'koalicije voljnih'". Otkud tamo Srbija, ispred koje je bio predsednik Aleksandar Vučić.
"Zato što je Srbija trenutno najveći kupac francuskog naoružanja. Ironijom sudbine, kupci smo aviona 'rafal'. Trebalo bi da dobijemo prve 'rafale' isto kada bi i Ukrajina trebalo da dobije prve 'rafale'. Naša kompletna radarska mreža je francuske proizvodnje. Zbog toga je Makron pozvao Vučića da prisustvuje ovoj vojnoj paradi, sa nadom da bi Srbija trebalo da igra neku centralnu ulogu", kazao je.
Mlakar je naveo da ga je Makron pozvao sa željom da mu stavi do znanja da u planovima Francuske, koja je sada fokus posle gubitka Sahela prebacila na Balkan, Srbija ima jednu od ključnih uloga.
"Francuska ima ogromne investicije, ono što su Francuzi živo zainteresovani jeste prebacivanje projekata mini nuklearnih elektrana. Aerodrom u Beogradu je francuska koncesija. Francuski kapital je ovde izuzetno zastupljen, posebno na tom strateškom nivou", zaključio je Andrej Mlakar.
Live
