Rat do poslednjeg Ukrajinca: Kako pobediti u ratu koji ste već izgubili

Sada već čuveni stručnjak za Rusiju (pre toga za Sovjetski Savez), slavni "rusista" Gilbert Doktorou nedavno je objavio članak pod naslovom "Rusija gubi rat!".

Uskličnik u naslovu je ovde važan, piše bivši marinac Skot Riter na svom blogu, jer pokazuje u kakvom je mentalnom stanju bio autor u trenutku kada je pisao svoj esej.

Doktorou je, inače, profesionalni izveštač o događajima iz Rusije još od 1965. godine, koji je diplomirao sa odličnim uspehom na Harvard koledžu.

Skot Riter je bivši američki obaveštajni oficir Korpusa marinaca SAD, bivši inspektor za naoružanje Specijalne komisije Ujedinjenih nacija (UNSCOM), a sada ugledni vojni analitičar.

Članak Doktorua počinje rečima: "Oni koji slušaju Skota Ritera, pukovnika Makgregora, Larija Džonsona u njihovim podkast nastupima i veruju da neumoljivi napredak ruskih snaga na liniji kontakta u Donbasu, kretanje ka Dnjepru i osvajanje celog Donbasa znači RUSKU POBEDU, prevareni su."

Putin: Rusija će sigurno pobediti

Zašto autor to misli? Evo objašnjenja: "Kako tvrdim već neko vreme, gubitak Donbasa, ni gubitak Odese, neće naterati Ukrajinu na kapitulaciju i neće okončati sve intenzivnije ukrajinske napade na rusku kritičnu infrastrukturu u energetskom sektoru."

Eto, tu smo. Ukrajina – zapravo, trebalo bi reći hunta u Kijevu – gubi ovaj rat, ali prema Doktorou, zapravo pobeđuje, jer "pomoću dronova efikasno uništava kritičnu rusku energetsku infrastrukturu".

Glupost se ne može sakriti

Članak Doktorua ne bi zavređivao toliko pažnje da nije reč o novom narativu zapadnih medija o tome kako Ukrajina pobeđuje u ratu, premda ga, u realnom vremenu i prostoru, gubi. Ili ga je već izgubila.

Kako je Doktorou došao do ovog zaključka? Na to me je podstakla najnovija vest, kaže autor – uspešan napad dronom na veliku rafineriju u blizini Samare. Samara se nalazi u srcu evropske Rusije. To je, dakle, novo čudesno oružje, "vundervafe", kojim Zapad misli da će naneti strateški poraz Rusiji.

Glupost čoveka se ne može sakriti, a kada kažem "čovek", mislim na Gilberta Doktoroua, piše Riter.

Doktorou, nastavlja Riter, nikada nije služio u vojsci i očigledno ne razume osnovni koncept vojne matematike: bitke dobija strana koja poseduje čizme koje zauzimaju tlo, a te čizme pripadaju zemlji koja ubija više neprijatelja nego što neprijatelj ubija njih.

Ipak, cenjeni "rusista", dodaje ovaj vojni analitičar, sada odbacuje ovu ustaljenu stvarnost i ubacuje svoj jedinstveni fiktivni modifikator: nijedan od ovih faktora nije važan, jer Ukrajina uspešno razara "rusku kritičnu infrastrukturu".

Niko u Moskvi ne pati zbog besanih noći

Kako piše doktor Doktorov: "Ti napadi duboko u Rusiji, usmereni protiv infrastrukture, mogli bi se usmeriti i protiv predsednika Putina, protiv njegove porodice, protiv Državne dume... Jednom rečju, Ruska Federacija je sada podjednako ranjiva na 'ukrajinske' napade kao što je Kijev ranjiv na ruske. Rat je sada u pat poziciji..." Tako, zaključuje on, Ukrajina dobija rat.

Neke od važnih posledica napada Kijeva su ozbiljne nestašice goriva u mnogim regionima, tvrdi Doktorou.

Šta se babi snilo...

U slučaju Doktoroua, piše Riter, treba početi od elementarnih stvari: "Zelenskog je indirektno uveravan od strane Putina još u februaru 2022. da Rusija ne želi da ubije ukrajinskog mini-firera. Ne obrnuto."

Ruska vojska potpuno oslobodila Konstantinovku: Putin otkrio koliko je teritorije slobodno (VIDEO)

Sa druge strane, piše Riter, pomisao da ruski predsednik ili njegova porodica provode noći zabrinuti zbog odsecanja glava od strane ukrajinskih dronova je zaista apsurdna. Ili smešna. Lično, kaže on, poznajem mnoge članove ruske Državne dume i niko od njih ne pati zbog besanih noći.

Sve to neće zaustaviti rusku vojnu mašineriju, koja nastavlja da melje ostatke ukrajinske odbrane, opremljene navodno sofisticiranim zapadnim naoružanjem. Prema poslednjih vestima, ruske snage već ulaze u predgrađa Slavjanska...

Svedočenje iz Moskve

Bio sam u Moskvi, nastavlja Riter, kada je izvršen napad stotinama ukrajinskih dronova. Ali, izuzev nekih neprijatnosti, dodaje on, kao što je pogoršanje internet veza, niko u Moskvi nije izgledao nimalo uznemiren zbog ukrajinskih napada.

Da li su ovi napadi neprijatni po Rusiju? Odgovor je, bez sumnje, da. Ali, isto tako van svake sumnje, piše Riter, ovi napadi nisu, niti mogu da budu fatalni po Rusiju. 

Ipak, naslovi širom zapadnog sveta izveštavali su o plamenovima i stubovima crnog dima iznad gusto naseljenog jugoistočnog okruga Kapotnja, gde se nalazi ključna rafinerija nafte za snabdevanje Moskve.

Rafinerija Kapotnja snabdeva oko 40 odsto moskovskog tržišta. Popravke su, međutim, izvršene, a rafinerija Kapotnja je opet u funkciji. To je samo jedan primer, ali pametnom je i to dovoljno.

Sve u svemu, zaključuje Riter, u Moskvi nije bilo škrgutanja zubima, udaranja u grudi ili bilo kakvih drugih demonstracija nezadovoljstva stanovništva protiv vlasti.

Ljudi su reagovali bez panike. Redovne stvari. Rat je.

Proslava pada Bastilje, sa ukusom užeglog francuskog kolača

S druge strane, imali smo prilike da gledamo još jedno okupljanje "koalicije voljnih", ili "koalicije ratnih huškača", kako ju je nazvao portparol Kremlja Dmitrij Peskov.

Tom prilikom je u Parizu, na dan nacionalnog praznika kojim se obeležava pad Bastilje, održana vojna parada, koja je trebalo da demonstrira jedinstvo koalicije.

Ironično je, međutim, da je, ako je ikada bio potreban pravi ustanak za Dan Bastilje, to upravo sada, piše britanski novinar Finijan Kaningem za sajt "Fondacija strateške kulture".

"Koalicija voljnih" za rat sa Rusijom trebalo je da demonstrira čvrstinu, odlučnost i jedinstvo, ali jedino "jedinstvo", koje je bilo prikazano u Parizu, tvrdi Kaningem, bilo je zbijanje redova prezrenih elita, koje iskušavaju svoju sudbinu ili ratom ili revolucijom.

Ovogodišnja vojna parada imala je ukus francuskog kolača, dodaje on, ali njegov ukus je bio užegao.

Moskva upozorila: Vojnici "koalicije voljnih" u Ukrajini biće legitimne mete

Niko normalan danas u Evropi ne želi novi rat s Rusijom. Ali, evropska podrška Ukrajini je postala glavni motiv ovogodišnjeg Dana Bastilje. Lider kijevske hunte, kome je odavno istekao mandat, Vladimir Zelenski, sedeo je pored u narodu omraženog Makrona, uz 30 drugih evropskih šefova država, kako bi posmatrali ukrajinske trupe koje su marširale Jelisejskim poljima, zajedno sa Francuzima.

Ovo je ista ona ukrajinska vojska koja odaje počast nacističkim liderima iz Drugog svetskog rata. Među zvaničnicima u Parizu bio je i poljski premijer Donald Tusk, čija je zemlja pretrpela genocid ukrajinskih nacističkih kolaboracionista.

Tusk, kaže Kaningem, mora da ima moralnu kičmu meduze.

Ukrajinski nacisti i Luftvafe, rame uz rame sa Francuzima

Optika i deklaracije o "moći" i "jedinstvu" bile su prepune šovinizma i provokacija prema Rusiji. Kako zaključuje britanski novinar, Dan Bastilje se pretvorio u ratni plan za Evropu.

Nije bilo ni jedne reči o proslavi Francuske revolucije ili demokratije. Više nego ikad, to je bio poziv na fašističku kontrolu društva i na novi evropski militarizam.

Nebom su, što je posebna ironija, proleteli i avioni nemačke Luftvafe. Pre 86 godina, nacistička Nemačka je guščjim koracima prošla kroz kultnu francusku aveniju do Trijumfalne kapije. Prizori koji podsećaju na one iz britanske serije "Alo, alo".

Makron, Starmer, Merc, Melonijeva, najviši birokrata EU Ursula fon der Lajen, Mark Rute iz NATO-a, i tako dalje – svi oni su elitisti, prezreni od evropskih naroda, koji vode Evropu u požar, tvrdi Kaningem. Uz to, svi su oni povezani sa krvavim i korumpiranim diktatorom iz Kijeva, koji svoje sunarodnike vodi pravo na klanje.

Šta je to, ako nije fašizam.