Svet
Opadanje imperije: "Paks silika" ili ko zaista podržava SAD
Politika Vašingtona doživljava krah na jugoistoku Azije, Filipini su ostali izolovani u ASEAN-u, a američku podršku Manili u sporu sa Kinom podržalo je svega 13 zemalja, među kojima su se, uz pribaltičke zemlje, našle Slovenije i Rumunija
Kada su krajem prošle godine SAD predstavile svoju novu "međunarodnu inicijativu", nazvanu "Paks silika", saopšteno je da je cilj nove strategije obezbeđivanja lanaca snabdevanja za poluprovodnike, veštačku inteligenciju i kritične minerale.
Tvorac "Paks silike", zamenik američkog državnog sekretara Džejkob Helberg, izjavio je pred Kongresom u februaru ove godine da je kontrola nad "industrijskom osnovom veštačke inteligencije" od suštinskog značaja za "američki nacionalni opstanak".
U stvarnosti, nova američka strategija predstavlja pokušaj podizanja "silicijumske zavese" duž oboda Azijsko-pacifičkog regiona, sa ciljem razdvajanja lanaca snabdevanja ključnih industrija od Kine i nesumnjivo je u strategijskoj i operativnoj vezi sa nastojanjem da se na prostoru jugoistoka Azije i Dalekog istoka formira neka vrsta regionalnog NATO saveza, usmerenog protiv Kine.
Azijski NATO je već nekoliko godina tema analiza geopolitičke stvarnosti, a japansku prestonicu i tamošnju sve agresivniju vladu nedavno su posetili predstavnici NATO zemalja na ambasadorskom nivou.
Minoran izvoznik retkih elemenata, ali važan partner
Aprila ove godine, Filipini su, bez i malo sumnje u neformalnom statusu posredničke ("proksi") države, pristupili inicijativi "Paks silika". Severozapadno od Manile biće podignut industrijski kompleks. Posredi je prostor nekadašnje vazduhoplovne baze "Klark" u provinciji Pampanga.
Filipini, istina, raspolažu rudama metala i najveći su izvoznici rude nikla, ali su, kako u Pekingu primećuju, na samom dnu vrednosti i izvoza u globalnom lancu snabdevanja u industriji poluprovodnika. Vašington je to, ipak, iskoristio kako bi Manilu dodatno vezao za sebe, manje zbog lanaca snabdevanja elementima potrebnim za proizvodnju čipova i razvoj sektora veštačke inteligencije u kojoj Filipini imaju minornu ulogu, a znatno više radi pokušaja "obuzdavanja Kine".
Filipini se tako, uz Japan koji se nalazi u procesu remilitarizacije, nameću kao najvažniji američki oslonac na istočnom obodu Evroazije. Pokušaje primicanja NATO saveza Rusiji, čijoj eskalaciji svedočimo već 12 godina u Ukrajini, možemo na ispravan način razumeti jedino ukoliko paralelno pratimo zbivanja na Bliskom istoku, u Indiji, na jugoistoku Azije i Dalekom istoku, uključujući tu Australiju i donekle Novi Zeland.
Filipini su, kao najborbeniji deo azijske "Paks silike" i domaćin vojnih vežbi na kojima, pored trupa SAD, sada učestvuju i trupe iz Japana, ekspresno došli u vrlo nezavidan položaj.
Opredeljujući se za "Paks siliku", Filipini su se suprotstavili čitavom regionu koji, u vlastitom interesu, sledi drugačiji razvojni put i – ostali sami.
Zemlje jugoistoka Azije ASEAN-a su novi ekonomski motor sveta. Godinama, one su zbirno najveći spoljnotrgovinski partner Kine, sa ambicijom da ekonomsku saradnju šire i sa Rusijom, u kojoj su pronašle stabilan oslonac tokom vojnih i energetskih previranja na Bliskom istoku.
Filipini pod hipotekom Vašingtona
Zemlje ASEAN-a su, pritom, pobornice konsenzusa, inkluzivnosti i transparentnosti u razvoju veštačke inteligencije, digitalnih tehnologija i lanaca snabdevanja, što je utvrđeno Mrežom ASEAN za bezbednost veštačke inteligencije iz 2025. godine i dodatno ojačano sporazumima o saradnji s Kinom.
Čvrsto vezujući svoju sudbinu za Vašington, Filipini se izoluju od zajedničkih napora ASEAN-a da izgradi otvoren ekosistem veštačke inteligencije i pritom, kako u Pekingu naglašavaju, stavljaju pod hipoteku svoju dugoročnu industrijsku i ekonomsku vitalnost.
Pored unutrašnjeg protivljenja i protesta, Filipini već sada osećaju posledice.
U junu su izgubili kandidaturu za nestalnu članicu Saveta bezbednosti UN. U poslednjem krugu glasanja nijedna druga država ASEAN-a nije podržala njihovu kandidaturu, uprkos tome što su ove godine predsedavajući ASEAN-a po principu rotacije.
Analitičari smatraju da je usklađenost vojne i ekonomske politike Filipina sa politikom Vašingtona narušila neutralnost koju je ta zemlja do sada pokušavala da predstavi, ali i stabilnost samog ASEAN-a, čije su članice na početku svog udruženog razvoja na Kolektivnom zapadu bile najpre ismevane, pa zastrašivane "kineskim uticajem", da bi na kraju, uz saradnju i razumevanje sa Kinom, postigle impresivne ekonomske rezultate.
Debakl SAD
Ali, u čitavoj ovoj priči o inicijativi "Paks silika", podudarnostima njenih ciljeva sa američkom Indo-pacifičkom strategijom, stvaranjem azijskog NATO saveza i izolaciji u kojoj su se našli Filipini, postoji još jedan važan detalj.
Pre nekoliko dana, tačnije 12. jula, obeležena je deseta godišnjica odluke usmerene protiv Kine, koju je donela arbitraža formirana na osnovu Konvencije UN o pravu mora.
Arbitraža je zaključila da Kina nema pravni osnov da polaže, činjenično nesporna, istorijska prava nad većinom Južnog kineskog mora, na osnovu takozvane "linije devet crta" i da joj ne pripadaju arhipelazi zbog kojih je u sporu sa Filipinima.
Kina je odbila da učestvuje u postupku i proglasila je ovu arbitražnu odluku ništavnom i bez pravnog dejstva.
Kina je za tako nešto imala dobre povode. Tadašnji predsednik Međunarodnog suda za pomorsko pravo, japanski sudija Šunji Janai, lično je postavio četvoro od pet arbitara, dok su petog imenovali sami Filipini, što je scenario koji nama na Balkanu nije potpuno nepoznat.
Ukratko, pomenutu desetu godišnjicu SAD su pokušale da iskoriste kako bi Filipini dobili svetsku podršku. Vašington je pokušao da okupi "međunarodnu zajednicu" na planu podrške Filipinima u njihovom sporu sa Kinom.
Pozivu SAD da podrže "zajedničko saopštenje" odazvalo se svega trinaest zemalja.
Pored Velike Britanije i Nemačke, pribaltičkih zemalja, Australije i Novog Zelanda, u ovom društvu našle su se Slovenija i Rumunija. Sjedinjene Američke Države doživele su debakl, jer im se podrška srozala na nekoliko relativno važnih i većinu, u širem geopolitičkom i ekonomskom kontekstu, potpuno nevažnih zemalja.
U isto vreme, Kina sa zemljama ASEAN-a, privodi kraju Kodeks ponašanja u Južnom kineskom moru kako bi nesporazumi i sukobi bili predupređeni, budući da su mir i stabilnost osnova kineskog, a i razvoja zemalja ASEAN-a koji SAD ugrožavaju pre svega politikom "obuzdavanja Kine" i zveckanjem oružjem.
Evropski pristup je nešto drugačiji. U anemičnom i potpuno neprimećenom saopštenju podrške "poštovanju međunarodnog prava" odnosno u ovom slučaju Filipinima, koje je izdala Evropska unija na nivou visokog predstavnika, naime, navedena je i podrška zemljama ASEAN-a u procesu njihovog dogovaranja sa Kinom na planu usvajanja Kodeksa ponašanja u Južnom kineskom moru.
Live
