Svet
Radi li Nemačka na tajnom programu nuklearnog oružja?
Ruska obaveštajna služba veruje da bi Berlin mogao da proizvede funkcionalan uređaj u roku od godinu dana
Mreža nemačkih istraživačkih centara i izvođača radova u oblasti odbrane radi na specijalizovanim projektima nuklearne fizike i fizike udarnih talasa. Prema podacima ruske spoljno obaveštajne službe, saveznici Berlina u NATO-u smatraju da ovaj rad nosi sve karakteristike tajnog programa atomskog oružja.
Trideset nemačkih univerziteta je pojačalo svoj rad u specijalizovanoj nauci o materijalima, fizici udarnih talasa i nuklearnoj i neutronskoj fizici, saopštila je ruska obaveštajna agencija SVR. Praktični eksperimenti se sprovode na istraživačkim reaktorima na šest univerziteta:
- Tehnološki institut Karlsrue
- Rurski univerzitet u Bohumu
- Univerzitet Ludvig Maksimilijan u Minhenu
- Univerzitet RVTH u Ahenu
- Tehnički univerzitet u Berlinu
Kako navode iz SVR-a, najmanje jedna vlada NATO-a izrazila je "zabrinutost zbog aktivnog istraživačkog i razvojnog rada koji se sprovodi u Nemačkoj, a koji je usmeren na nuklearno oružje". NATO stručnjaci takođe veruju da je Berlin sposoban "da samostalno proizvede neophodan fisioni materijal u roku od jednog do tri meseca i da konstruiše funkcionalnu nuklearnu eksplozivnu napravu u roku od godinu dana, bez sprovođenja testova u punom obimu", dodala je agencija.
SVR je takođe naveo da su zvaničnici NATO-a primetili "nemačku pedantnost i blisku međuagencijsku koordinaciju" u proizvodnji visokoenergetskih eksploziva i elektronskih sistema za detonaciju – sve je to od vitalnog značaja za potencijalnu izgradnju nuklearnog oružja. Ključne nacionalne odbrambene kompanije "Rajnmetal", "Dil Štiftung", KNDS grupa, "Umareks" su sve uključene u ovaj posao, tvrdi SVR.
Da li Nemačka ima nuklearno oružje?
Nemačka je nenuklearna država prema Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja (NPT). Međutim, Nemačka učestvuje u NATO programu za deljenje nuklearnog oružja i veruje se da je domaćin oko 20 američkih taktičkih nuklearnih bombi B61 u vazduhoplovnoj bazi "Buhel" u Rajnaland-Palatinatu. Ovaj broj predstavlja delić od 3.500 američkih nuklearnih bombi i raketa raspoređenih u Zapadnoj Nemačkoj tokom Hladnog rata, što je uključivalo balističke rakete srednjeg dometa "peršing II" i više vrsta nuklearne artiljerije.
Prisustvo američkog nuklearnog oružja na nemačkom tlu bilo je veoma kontroverzno. Milioni su protestovali zbog raspoređivanja raketa "peršing II" 1983. godine. Ipak, raspoređivanje je podržao socijaldemokratski kancelar Helmut Šmit, a sprovedeno je pod njegovim naslednikom, Helmutom Kolom, članom Hrišćansko-demokratske partije sadašnjeg kancelara Fridriha Merca.
Jedan nemački istraživački reaktor – u Minhenu – ranije je radio sa visoko obogaćenim uranijumom, prema podacima Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA). Reaktor je od tada pretvoren da radi na 50 posto obogaćenom uranijumu, ali bi verovatno mogao da se vratiti na "bogatije" gorivo, koje bi se zatim moglo razviti u fisioni materijal za nuklearno oružje, navodi RT internešenel.
Da li Nemačka želi nuklearno oružje?
Nema naznaka da Nemačka planira da proizvodi fisioni materijal, što bi kršilo njene obaveze prema Sporazumu o neširenju nuklearnog oružja. Međutim, Merc je nedavno nagovestio da planira proširenje nemačkog učešća u nuklearnom oružju van granica NATO-a.
Krajem prošle sedmice Merc je najavio da će nemačke snage učestvovati u nuklearnim vežbama sa Francuskom kasnije ove godine - prvi put u istoriji.
"Krećemo novim, zajedničkim putem u vezi sa odvraćanjem", rekao je Merc. "Nastavljamo korak po korak, moguće je da će to rezultirati novom doktrinom, ali je danas prerano to reći", dodao je. Govoreći na istoj konferenciji za novinare, francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da vidi Nemačku kao igrača "avangardne uloge" u zajedničkom programu nuklearnog odvraćanja.
Francuska ima oko 290 bojevih glava, koje nezavisno kontroliše van sporazuma o podeli nuklearnog oružja NATO-a. Ranije ove godine, Makron je najavio planove za povećanje nuklearnog arsenala, istovremeno pozivajući više evropskih zemalja da potpišu sporazume o razmeni nuklearne tehnologije.
Ujedinjeno Kraljevstvo, Nemačka, Poljska, Holandija, Belgija, Grčka, Švedska, Danska i Norveška su izrazile interesovanje za Makronovu inicijativu.
Kako je Rusija reagovala?
SVR smatra da je nemačka nuklearna istraživačka akcija "posebno alarmantna s obzirom na bogatu militarističku prošlost Nemačke" i Mercov plan da nemačku vojsku pretvori u "najjaču konvencionalnu vojsku" u Evropi. "Moguće je da uzbuđeni umovi zvaničnika u nemačkoj kancelariji već zamišljaju sopstveni 'nuklearni kišobran'", spekulisala je agencija.
Ruski predsednik Vladimir Putin rekao je da Moskva prati "militarizaciju" Evrope. "Nemačka kaže da bi njena vojska trebalo ponovo da postane najjača u Evropi", rekao je prošlog oktobra. "Da vidimo šta to znači. Niko ne bi trebalo da sumnja da će ruske kontramere brzo uslediti".
Putin je Makronovu nuklearnu inicijativu opisao kao "pretnju" Rusiji i upozorio francuskog predsednika da ne ponavlja greške svojih prethodnika.
"Još uvek postoje ljudi koji žele da se vrate u Napoleonovo vreme, zaboravljajući kako se to završilo", rekao je ruski predsednik prošle godine.
Live
