Svet
Eskalacija sukoba na Bliskom istoku: Da li se nazire veliki rat?
Skoro dve nedelje Teheran i Vašington razmenjuju redovne udare nakon što je pokušaj dogovora o primirju propao
Više od deset dana SAD i Iran razmenjuju redovne udare posle propasti krhkog sporazuma o prekidu vatre postignutog u proleće. Obe strane optužuju jedna drugu za kršenje Memoranduma o razumevanju – sporazuma potpisanog prošlog meseca za koji se očekivalo da će poslužiti kao putokaz za konačno rešenje.
Vašington i Teheran posebno su se sukobili oko sudbine Ormuskog moreuza – ključnog puta za globalne isporuke nafte. Iran tvrdi da bi on trebalo da definiše pravila za brodove koji prolaze kroz moreuz, dok SAD zahtevaju da Islamska Republika u potpunosti "ponovo otvori" prolaz za međunarodnu plovidbu.
Nijedna strana od tada nije pokazala nikakve znake povlačenja i situacija je eskalirala u razmenu vatre na dnevnoj bazi.
Kršenje dogovora
Najnovije izbijanje neprijateljstava između SAD i Irana počelo je 7. jula, kada je Vašington najavio novu rundu "snažnih udara" usmerenih na Islamsku Republiku. SAD su saopštile da su napadi usledili posle iranskih napada na tri tankera u Ormuskom moreuzu. Iako Teheran nije zvanično prihvatio odgovornost za to, iranski mediji su izvestili da je jedan od brodova pogođen nakon "zanemarivanja ponovljenih upozorenja".
Teheran je takođe više puta poručivao da saobraćaj strateškim plovnim putem treba da se odvija striktno putem ruta koje je zvanično odredio Iran, dok je rutu duž obale Omana, koju podržavaju SAD, nazvao "ilegalnom".
Posle incidenata sa tankerima, američka Centralna komanda (CENTKOM) je saopštila da su američke snage pogodile više od 80 ciljeva u Iranu kao odgovor na "očigledno kršenje primirja".
Ministarstvo spoljnih poslova Irana nazvalo je ovaj potez kršenjem sporazuma i obećalo "odlučan odgovor". Iranski mediji su tada izvestili da su Korpus garde islamske revolucije (IRGC) i vojska lansirali rakete i bespilotne letelice na 85 "ključnih američkih vojnih objekata" širom Bliskog istoka.
Prekid vatre je "gotov"
Ubrzo nakon što su udari počeli, američki predsednik Donald Tramp proglasio je aprilski prekid vatre sa Iranom "gotovim" i nazvao iransko rukovodstvo "ološem". On je 13. jula rekao Kongresu da je nastavio sa "ograničenim odbrambenim udarima", dok je američka vojska izveštavala o svakodnevnim napadima na desetine iranskih ciljeva.
Bela kuća je navodno tvrdila da je tim potezom Trampu dat novi rok od 60 dana da nastavi operacije bez traženja saglasnosti Kongresa. Kasnije je zapretio da će proširiti napade na civilnu infrastrukturu, uključujući elektrane i mostove, ako Teheran odbije zahteve SAD - pretnja na koju je reagovano u roku od nekoliko dana.
Tramp je takođe tvrdio da će SAD "preuzeti" Ormuz i naplaćivati brodovima prolaz, proglasio se "metom broj jedan" Teherana i zapretio da će "potpuno desetkovati" Iran.
"Drži reč ili plati cenu"
Teheran je osudio "agresivne napade koje je izvela američka teroristička vojska" pod "lažnim izgovorom", dok je Mohsen Rezaei, vojni savetnik iranskog vrhovnog vođe Modžtabe Hamneija, obećao "oštru kaznu" za napade.
Glavni pregovarač Mohamed Galibaf rekao je da će Vašington platiti cenu za nepoštovanje svojih obaveza iz Memoranduma o razumevanju. "Era jednostranih dogovora je završena", rekao je on, dodajući da "stvarnost kuca na vrata".
U saopštenju od 13. jula, IRGC je naveo da je "Ormuski moreuz naša teritorija" i upozorio da će ostati otvoren samo ako SAD okončaju svoje "ilegalne vojne intervencije" u toj oblasti. Teheran je najavio zatvaranje moreuza kao odgovor na američke udare početkom jula. Američka vojska je osporila tu tvrdnju, ali podaci o transportu koje je naveo Rojters pokazuju da je promet tankera pao na najniži nivo u dva meseca.
Visoki iranski obaveštajni zvaničnik rekao je prošle sedmice za RT da Teheran ima plan za "eskalaciju rata" koji je "pun iznenađenja", upozoravajući da će "ceo region platiti cenu" ako SAD nastave da ciljaju iransku civilnu infrastrukturu u okviru svog "rata iscrpljivanja".
Cena rata
Pentagon je potvrdio da su najmanje četiri američka vojnika poginula od početka najnovije eskalacije početkom jula. Skoro 100 pripadnika vojske je povređeno, rekao je portparol američkog Ministarstva odbrane Šon Parnel, dodajući da je većina povreda lakša i da se 96 odsto ranjenih vratilo na dužnost.
"Njujork tajms" je ranije ove sedmice objavio da Pentagon prikriva prave razmere broja američkih žrtava, rekavši da je desetine vojnika povređeno u tri neprijavljena iranska udara na američke snage u Jordanu i da je oštećeno i nekoliko helikoptera.
U američkim udarima na Iran poginulo je najmanje 50 ljudi, a povređeno je više od 500, javio je AP tokom vikenda. Obe strane su prijavile napade na vojne i infrastrukturne lokacije, često objavljujući video snimke na internetu.
IRGC je prošle nedelje tvrdio da je pogodio vojne baze u Jordanu i Kuvajtu, a američki dron kom centar za upravljanje, kao i čvorište za veštačku inteligenciju i skladište dronova u Bahreinu, a takođe je naveo da je uništio lanser HIMARS i sistem protivvazdušne odbrane "patriot".
CENTKOM nije komentarisao iranske tvrdnje, umesto toga je izvestio o napadima na "desetine ciljeva na više lokacija", uključujući iranske sisteme protivvazdušne odbrane, obalske radarske lokacije, raketne i dronske kapacitete i male čamce.
Iranski mediji su izvestili o američkim napadima na mostove u centralnom i južnom Iranu, kao i na aerodrom Iranšar i južni lučki grad. IRGC je naglasio da su napadi na mostove prouzrokovali civilne žrtve.
Neprijateljstva i de fakto zatvaranje Ormuskog moreuza takođe su podigli cene nafte. "Brent" i VTI sirova nafta porasli su na petonedeljne maksimume od 91,34 i 85,03 dolara po barelu u utorak, objavio je Rojters, što je više od 20 posto više od 7. jula.
Kako reaguju Bliski istok i svet?
UN su više puta izrazile zabrinutost zbog najnovije eskalacije, pozivajući na novi diplomatski napor za rešavanje sukoba. Prošle nedelje, zamenik portparola UN Farhan Hak rekao je da je generalni sekretar Antonio Gutereš "posebno zabrinut zbog napada na civilnu infrastrukturu u Iranu i širom regiona" i nazvao ih "neprihvatljivim".
Pakistan, koji je bio posrednik u razgovorima između Vašingtona i Teherana pre eskalacije, takođe je pozvao "sve strane da pokažu smirenost i uzdrže se od akcija koje bi mogle dalje destabilizovati region". Premijer Pakistana, Šehbaz Šarif, rekao je tokom sastanka sa iranskim ministrom unutrašnjih poslova Eskandarom Momenijem da je Islamabad i dalje snažno posvećen regionalnom miru i bezbednosti.
Jemenski pobunjenici Huti, koje podržava Iran, u međuvremenu su proglasili pomorsku blokadu Saudijske Arabije u velikoj regionalnoj eskalaciji. Ovo saopštenje je dato nakon što su snage lojalne vladi koju podržava Saudijska Arabija bombardovale međunarodni aerodrom u Sani u pokušaju da spreče sletanje iranskog aviona koji je prevozio delegaciju Huta koja se vraćala iz Teherana.
Ovaj razvoj događaja izazvao je zabrinutost zbog bezbednosti moreuza Bab el-Mandeb – još jednog ključnog plovnog puta koji povezuje Crveno more sa Indijskim okeanom.
Najnoviji događaji
Američka politika stalnog širenja vojnih napada na Iran dovela je do pat pozicije, objavio je "Vašington post", pozivajući se na najnoviju obaveštajnu procenu. Izveštaj, koji je prvenstveno napisala CIA, navodi da bi Iran preživeo američku pomorsku blokadu mesecima i da je malo verovatno da će promeniti svoju pregovaračku poziciju zbog kontinuiranih američkih udara, objavio je list.
Vašington i Teheran rizikuju da ostanu "u neodređenom limbu između mira i rata", upozorio je list. Takođe je odvojeno izvestio da SAD "planiraju širi rat" uprkos nedostatku resursa za dužu kampanju.
U petak je "Aksios" objavio da je Vašington obavestio Izrael da šalje desetine dodatnih aviona za dopunu gorivom uoči mogućeg proširenja operacija protiv Irana. Said Golkar, stručnjak za iranske bezbednosne službe, rekao je za "Volstrit džornal" da se eskalacija "brzo intenzivira i izmiče kontroli", jer obe strane rizikuju da upadnu u "totalni rat".
Live
