Administracija predsednika SAD Donalda Trampa našla se pod pritiskom američkih zakonodavaca zbog više od 13 milijardi dolara prihoda od prodaje venecuelanske nafte, pošto nije jasno gde je taj novac završio niti kako se njime upravlja, piše "Fajnenšel tajms".
Naime, Sjedinjene Američke Države su u januaru preuzele kontrolu nad izvozom venecuelanske nafte, pošto su otele predsednika Nikolasa Madura i na čelo zemlje postavile dotadašnju potpredsednicu Delsi Rodrigez. Prema procenama FT-a, od tada je od prodaje venecuelanske nafte prikupljeno više od 13 milijardi dolara. Međutim, venecuelanska vlada je, na internet stranici za praćenje prihoda od prodaje nafte kojom upravljaju SAD, do sada zvanično evidentirala samo jedan transfer – 300 miliona dolara u martu.
Američka administracija davala je različita objašnjenja o statusu tog novca. Dok se u januarskoj izvršnoj uredbi navodi da se SAD privremeno "staraju" o sredstvima za venecuelansku državu, predsednik SAD Donald Tramp je u junu izjavio da Amerika od venecuelanske nafte "zarađuje mnogo novca" i da je zahvaljujući tim prihodima višestruko nadoknadila troškove vojne operacije.
To je izazvalo pitanja u Kongresu, gde i republikanci i demokrate insistiraju na većoj transparentnosti. Demokratski kongresmen Hoakin Kastro optužio je administraciju da milijardama dolara upravlja netransparentno, dok je republikanska kongresmenka Marija Elvira Salazar zatražila da izveštaji o tim sredstvima budu javno objavljeni.
Bivši zvaničnik Bele kuće Bendžamin Gedan ocenio je da bi, ukoliko demokrate posle izbora preuzmu kontrolu nad jednim ili oba doma Kongresa, upravljanje venecuelanskim prihodima od nafte moglo da postane predmet opsežne istrage.
U međuvremenu, ekonomisti upozoravaju da očekivani oporavak venecuelanske privrede izostaje uprkos većim prihodima od izvoza nafte. Ekonomista Fransisko Rodrigez kaže da je zvanična stopa privrednog rasta od 2,5 odsto najniža u poslednjih pet godina. Razlog nalazi u tome što "Vašington verovatno nije prebacio Karakasu celokupan prihod od prodaje nafte".
"Gde je novac? Nema transparentnosti i američka vlada nas o tome ne obaveštava", rekao je venecuelanski ekonomista i bivši poslanik Hoze Gera.
Pitanje raspolaganja tim sredstvima postalo je još značajnije nakon razornog zemljotresa u Venecueli krajem juna, za čiju će obnovu, prema procenama UN, biti potrebno oko 37 milijardi dolara. Vašington je saopštio da će deo sredstava prikupljenih od prodaje nafte biti iskorišćen i za obnovu zemlje, ali nije objavio koliki iznos će biti izdvojen.