Ko je Šolcov čovek iz senke: Vuče konce u vladi, u sukobu je sa Berbok

Za nemačkog kancelara Olafa Šolca nije važno ko vodi Ministarstvo spoljnih poslova, kada želi da izmeni spoljnu politiku zemlje samo pokuca na vrata pored svog kabineta, piše "Politiko".

Preko puta Šolcove kancelarije na sedmom spratu zgrade vlade je prostorija Volfganga Šmita, saveznog ministra za posebne zadatke i Šolcovog najbližeg saradnika već 20 godina.

Uprkos tome što je u velikoj meri nepoznat široj javnosti, Šmit je najuticajniji zvaničnik u Berlinu, piše "Politiko". On je čovek kod koga dolaze nemački i međunarodni političari ako zaista žele da oblikuju politiku kancelara. On takođe vuče konce na svim velikim odlukama vlade, uključujući i takozvanu Zeitenvende - epohalnu, vrtoglavu promenu nemačke spoljne i bezbednosne politike koja je nastala zbog ruske vojne operacije u Ukrajini.

"Šmit je najvažnija ličnost posle Šolca jer mu kancelar toliko veruje, sluša njegovo mišljenje i poverava mu toliko zadataka", rekao je Markus Tons, viši poslanik iz Socijaldemokratske partije (SPD).

Kada je američki ministar odbrane Lojd Ostin posetio Berlin prošlog meseca da razgovara o tome što Nemačka nije bila voljna da snabde Ukrajinu tenkovima, otišao je pravo kod Šmita.

"Politiko" tvrdi i da najbliži Šolcov pomoćnik takođe upravlja francusko-nemačkim odnosima tako što direktno razgovara sa glavnim savetnikom francuskog predsednika Emanuela Makrona Aleksisom Kolerom. Ponekad se Šmit čak sastaje sa liderima ili potpredsednicima iz zemalja poput Moldavije ili Kolumbije u kancelariji, ako Šolc nije dostupan.

Uticaj Šmita (52) najbolje se ogleda u tome što je ključni arhitekta Zeitenvendea, spoljne politike čiju će prvu godišnjicu Šolc obeležiti tokom svog uvodnog govora na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji danas.

Šmitova posvećenost toj politici — koja je Nemačku, iako nevoljno, pretvorila u jednog od najvažnijih vojnih pristalica Ukrajine — izložena je u tekstu koji je napisao uoči događaja, u kojem govori o Nemačkoj kao o pouzdanom partneru koji preuzima odgovornost.

Sukob sa Analenom Berbok

Činjenica da Šmit igra tako ključnu ulogu u spoljnoj politici je izvor kontroverzi usred žestoke svađe između Šolca i njegove aktuelne ministarke spoljnih poslova — Analene Berbok iz stranke Zelenih.

"Šmit želi da koncentriše važne spoljnopolitičke dokumente u kancelariji", rekao je Anton Hofrajter, viši poslanik Zelenih, koji je u vlasti u koaliciji sa Šolcovim SPD-om i Slobodnim demokratama (FDP). Jirgen Tritin, portparol Zelenih za spoljnu politiku, nedavno je optužio šefa kancelarije da pokušava da uspostavi "ministarstvo spoljnih poslova u senci".

Šmit je ove kritike odbacio kritike kao besmislice.

U razgovoru za "Politiko" Šmit je branio svoj uticaj na spoljnopolitičke odluke i kazao da je njegova dužnost kao šefa kancelarije da, bez mešanja, okupi prioritete različitih ministarstava i koalicionih partnera.

"Moj posao je, na kraju krajeva, i da pomognem da vlada kao celina funkcioniše nesmetano i da je u dobroj poziciji. To uključuje kancelariju koja radi veoma blisko i u duhu poverenja sa svim odeljenjima", rekao je Šmit.

On je istakao da želi blisku saradnju sa Ministarstvom spoljnih poslova jer je "naš zajednički interes da nemačka vlada na međunarodnom planu govori jednim glasom., posebno u ovim vremenima, to je posebno važno".

Šmit, koji nadgleda osoblje u sedam odeljenja, rekao je da on nije mikro-menadžer, zbog čega većinu formalnih spoljnopolitičkih kontakata — kao što je savetnik za nacionalnu bezbednost SAD Džejk Salivan — vodi Jens Plotner, kancelarovog savetnika za spoljnu politiku, koga je Šmit lično angažovao za taj posao.

Ipak, čak su i političari iz njegovog SPD-a saglasni da je Šmit, koji takođe nadgleda nemačke domaće i strane obaveštajne službe, čovek koji ima presudan značaj u velikim odlukama, u bliskoj saradnji sa kancelarom.

"Kada pomislite na sve ključne odluke prošle godine — Zeitenvende, specijalni fond od 100 milijardi evra za nemačko vojno naoružanje, isporuke oružja Ukrajini — Šmit je tu igrao centralnu ulogu", rekao je Nils Šmid, portparol SPD.

Šmit se, međutim, suočio sa kritikama zbog sprovođenja, prema mišljenju Zapada, kontroverznih odluka kancelara, među kojima je njegovo odbijanje da pošalje nemačke tenkove u Ukrajinu.

Ovo ga je suprotstavilo ne samo Zelenima, već je narušilo i imidž Nemačke među saveznicima, posebno u istočnoj Evropi i na Baltiku.

Šmit je pokušao da odbaci česte pozive za isporuku nemačkih tenkova "leopard" upoređujući ih sa izjavama nacista tokom Drugog svetskog rata o navodnom "čudesnom oružju".

Berlin je na kraju promenio kurs i odobrio slanje tenkova, insistiranje Šolca i Šmita da svoj potez vežu za odluku Vašingtona da pošalje sopstvene tenkove dovelo je do kritika da se Nemačka potčinila SAD i da je izgubljeno dragoceno vreme za Ukrajinu, jer je Nemačka mogla da isporuči tenkove mnogo ranije, kao što je zahtevala Berbok.

Ministarstvo koje vodi Berbok ne samo da je bilo potpuno po strani u vezi sa odlukom o tenkovima, već je takođe bilo obavešteno o promeni politike veoma kasno, posle drugih ministarstava.