Vatrogasci i stanovnici južnog Libana optužili su izraelsku vojsku da svesno i namerno svojim bombardovanjem pokreće šumske požare u regionu. Ekološke grupe kažu da su požari poslednjih nedelja deo dugogodišnje izraelske prakse ciljanja prirodnog okruženja Libana.
Izraelska vojska (IDF) je ove sedmice bacila baklje u šumovito područje van Kijama, na jugu Libana, izazivajući požare. Kada su vatrogasci pokušali da ugase plamen, dron je udario blizu, primoravajući ih da se povuku, rekao je "Gardijanu" šef civilne odbrane u regionu Nabatije, Husein Fakih.
"Većina naših misija sada je povezana sa požarima. Postoje ogromne površine šuma koje su izgorele, nemam tačne brojke, ali u područjima blizu (linije fronta), oko 30-40 posto zemljišta je pogođeno požarima", rekao je on.
Izraelska vojska je izazvala požare širom južnog Libana, posebno u maslinjacima i poljoprivrednom zemljištu, skoro dva meseca od prekida vatre 17. juna kojim su uglavnom okončane borbe između Hezbolaha i Izraela, pokazuju snimci i svedočenja.
"Počeli su to da rade odmah nakon prekida vatre, i svaki dan je bilo zapaljivih bombi", rekao je Fakih. "Mali dronovi izlaze i bacaju zapaljive materijale, granate sa belim fosforom se ispaljuju na šume, pored baklji koje bacaju tokom dana kako bi se vegetacija zapalila."
Vatrogasci, koji su dužni da koordinišu svoje kretanje sa libanskom vojskom, koja prenosi njihov zahtev grupi za "dekonflikt" koja uključuje izraelsku vojsku, dobili su dozvolu da se bore sa požarima samo na dva mesta.
Prema ekološkim grupama, požari su deo obrasca izraelskih napada na životnu sredinu Libana, koji ugrožavaju šume zemlje i biodiverzitet koji one podržavaju, rekli su stručnjaci.
Hišam Junes, osnivač libanske organizacije za zaštitu prirode "Zeleni južnjaci" nazvao je izraelske napade "ekocidom", rekavši da su deo vojnog obrasca napada na životnu sredinu južnog Libana kako bi se degradirao njegov ekosistem municijom, vatrom i hemikalijama.
"Ne radi se o jednom požaru ili napadu, već o obrascu uništenja koji progresivno erodira sposobnost ekosistema da funkcionišu, regenerišu i održavaju život. Kada ti kaskadni efekti takođe potkopaju sredstva za život i sposobnost ljudi da se vrate i ostanu na svojoj zemlji, uništavanje životne sredine postaje neodvojivo od šire transformacije same teritorije", rekao je on.
Od početka borbi 8. oktobra 2023. godine, kada je Hezbolah lansirao rakete na Izrael u znak solidarnosti sa napadom koji je predvodio Hamas dan ranije, Izrael je više puta ciljao šume Libana.
Izraelska vojska je u prošlosti saopštila da je Hezbolah koristio ova šumovita područja kao zaklon za svoje borce i svoje tunele.
Ekolozi i grupe za ljudska prava rekli su da požari i drugi oblici široko rasprostranjenog uništavanja životne sredine imaju šire posledice po civilno stanovništvo.
Izraelske trupe su koristile srednjovekovne katapulte da bacaju zapaljene ostatke preko svog graničnog zida sa Libanom tokom leta 2024. godine, dok je libanska vojska objavila fotografije izraelskih dronova koji su nosili creva prepuna zapaljivih materijala.
Zdravstveni i ekološki stručnjaci podigli su uzbunu u februaru kada su izraelski avioni bacili herbicide povezane sa rakom na farme na jugu Libana.
Pored ekoloških i zdravstvenih posledica ovih požara, stanovnici južnog Libana oplakuju gubitak zelenih površina u selima u kojima su odrasli.
Tako su početkom avgusta, raseljeni stanovnici pograničnog sela Jarun otkrili su da su im okupacione izraelske trupe zapalile maslinjake i voćnjake, kao i njihove domove.
"Mnogo ovog drveća, većina njih, zapravo, nasleđeno je od naših baka i deka i roditelja. Imaju ogromnu sentimentalnu vrednost. Drveće je takođe bilo važan izvor prihoda za ljude u selu", rekao je gradonačelnik Jaruna Hafez Gašam. "Oni pokušavaju da učine zemlju nenastanjivom. Brišu celu našu istoriju, celu našu kulturu, sva naša sećanja. Možda je ideja da će posle nekog vremena izgledati kao da niko nikada nije živeo ovde."