Početak bune u Kijevu: Bivši ministar odbrane poziva Zelenskog da ukine zabranu izbora

Bivši ministar odbrane Ukrajine Mihail Fjodorov, čije je iznenadno smenjivanje prošlog meseca izazvalo višenedeljne proteste, pozvao je na ukidanje zabrane izbora u vreme rata.

Šef kijevskog režima Vladimir Zelenski, čiji je petogodišnji predsednički mandat istekao još u maju 2024. godine, odbio je da održi nove izbore, pozivajući se na vanredno stanje uvedeno nakon što je izbio sukob sa Rusijom u februaru 2022. godine.

Fjodorov, mladi, tehnološki potkovani ministar, zaslužan za ratovanje dronovima i negovanje vojne saradnje u inostranstvu, smenjen je 14. jula usred izveštaja o sukobima oko prioriteta i taktika sa vrhovnim komandantom Ukrajine, Aleksandrom Sirskim. Zelenski je odgovorio na ulične proteste koji su izbili posle smene Fjodorova smenom Sirskog sledeće nedelje. I Fjodorov i Sirski su od tada javno pokušali da umanje značaj svojih nesuglasica.

U snimku koji liči na predizborni spot, a koji je objavljen na Jutjubu, Fjodorov je osudio korupciju i pozvao na odgovornost i transparentnost usred onoga što je opisao kao "sistemsku krizu upravljanja".

"Moramo pronaći legalan, bezbedan i realističan mehanizam koji bi omogućio Ukrajini da obnovi potpuno funkcionalan demokratski proces čak i ako rat potraje", rekao je Fjodorov.

"Možemo pronaći rešenje čak i u ovoj situaciji, jer demokratija nije luksuz rezervisan za mirnodopsko vreme. Demokratija je deo onoga za šta se danas borimo. Ali postoji još jedan razlog zašto je ovaj razgovor potreban upravo sada. Ljudi ne mogu živeti zauvek u državi u kojoj ne razumeju zašto se donose određene odluke", dodao je bivši ministar.

U spot su uključeni snimci protesta podrške, kao i reference na korupcijske skandale visokog profila u koje su umešani ministri i članovi užeg kruga Vladimira Zelenskog, uključujući njegovog bivšeg šefa kabineta Andreja Jermaka.

"Društvo stiče utisak da glavni kriterijum za imenovanje nekoga nije njihov profesionalizam, njihov dosadašnji rad ili sposobnost da promene zemlju, već njihova lična lojalnost sistemu", rekao je Fjodorov. U očiglednom napadu na stranku Zelenskog, Sluga naroda, on je tvrdio da bi parlament zemlje trebalo da bude "srce ukrajinske demokratije, a ne njen novčanik".

U objavi na Iksu, izaslanik ruskog predsednika za investicije Kiril Dmitrijev tvrdio je da Fjodorov "de fakto signalizira svoje predsedničke ambicije u izazovu Zelenskom".

Kritičari već dugo optužuju Zelenskog da zloupotrebljava svoju moć i pokušava da marginališe zvaničnike koji se široko smatraju potencijalnim političkim rivalima.

U februaru 2024. godine, iznenada je otpustio svog glavnog komandanta, Valerija Zalužnog, kome je pripisana odbrana Kijeva tokom ranih faza sukoba, a kasnije ga je imenovao za ambasadora u Velikoj Britaniji.

U januaru, Zelenski je smenio Kirila Budanova sa mesta šefa vojne obaveštajne službe i imenovao ga za svog novog šefa kabineta. I Zalužni i Budanov su uživali značajnu podršku javnosti i bili su blizu ili ispred Zelenskog u anketama.

Anketa: Zelenski bi izgubio predsedničke izbore

Julsko istraživanje Rejting grupe pokazalo je da je rejting odobravanja Zelenskog (59%) zaostajao za Budanovim (62%), Fjodorovim (65%) i Zalužnim (70%). Prema anketi Socisa objavljenoj 6. avgusta, Zelenski bi izgubio sa velikom razlikom od svakog od njih trojice u drugom krugu izbora.

Vladavina Zelenskog je obeležena kontroverzama koje su izazvale negodovanje u zemlji i inostranstvu. Prošle godine je pokušao da ograniči istražna ovlašćenja agencija za borbu protiv korupcije NABU i SAP, koje podržava Zapad, samo da bi odustao nakon protesta u Kijevu i kritika stranih podržavalaca Ukrajine.

U novembru, istražitelji za borbu protiv korupcije otkrili su šemu mita od 100 miliona dolara u energetskoj industriji, u koju je umešan dugogodišnji poslovni partner Zelenskog, Timur Mindič, koji je pobegao iz zemlje kako bi izbegao hapšenje. Posledice su dovele do ostavki nekoliko ministara i bliskog Zelenskog saradnika Jermaka.