Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen stiže ovog vikenda u Nuuk sa novim argumentom za jačanje veza Evropske unije i Grenlanda – paketom od 200 miliona evra.
Kako piše "Fajnenšel tajms", pozivajući se na dvojicu evropskih zvaničnika upoznatih sa planovima posete, Fon der Lajenova će u nedelju predstaviti paket namenjen Grenlandu za 2026. i 2027. godinu. Novac bi trebalo da bude uložen u industriju kritičnih sirovina, obnovljive izvore energije, podmorske kablove, satelitske veze i centre za obradu podataka, dok će deo sredstava dobiti grenlandska vlada za unapređenje administracije.
A 200 miliona evra samo je početak. I to dobar, jer je pre Trampovih pretnju da bi SAD mogle da preuzmu Grenland, odnosno u budžetskom periodu od 2021. do 2027. godine, opredelila 225 miliona evra. U sledećem ciklusu od 2028. do 2034, dakle posle Trampovih pretnji, Brisel planira dodatno da poveća izdvajanja, pa bi, u zavisnosti od pregovora o evropskom budžetu, Grenland mogao da dobije oko 530 miliona evra.
Fon der Lajenova će tokom posete potpisati i deklaraciju o jačanju ekonomskih veza EU sa ostrvom od svega 57.000 stanovnika, koje je autonomna teritorija u sastavu Danske.
Brisel ulazi u trku za Arktik
Tramp je još tokom prvog mandata govorio o kupovini ostrva, dok je u ovom drugom otišao korak dalje i zapretio aneksijom, ne isključujući ni upotrebu vojne sile. Evropske zemlje obećale su da će braniti Grenland i zapretile Vašingtonu uzvratnim carinama.
Brisel sada pokušava da se nametne kao pouzdaniji dugoročni partner, insistirajući da evropske investicije na ostrvu nisu počele sa Trampovim pretnjama.
"Dolazimo da ojačamo sposobnost arktičkih zajednica da same odlučuju o svojoj budućnosti i da te odluke podržimo investicijama", poručio je evropski komesar za međunarodna partnerstva Jozef Sikela.
Nije propustio priliku ni da se osvrne na Trampovu svojevremenu ideju o kupovini Grenlanda.
"Budućnost Arktika pripada narodima Arktika. Ne onome ko želi da ga kupi", rekao je Sikela.
Nova strategija EU za Arktik, koja bi trebalo da bude predstavljena kasnije ove godine, predviđa još snažnije povezivanje ekonomskih investicija sa ulaganjima u bezbednost i odbranu.
Grenlandu novac potreban i zbog nezavisnosti
Ipak, u Nuuku nisu sasvim zadovoljni ni Evropljanima ni Amerikancima. Grenlandski zvaničnici već duže negoduju zbog sporog priliva obećanih investicija. Ogromni troškovi, teški uslovi rada i složena logistika koče velika strana ulaganja u rudarstvo, iako Grenland raspolaže sirovinama koje postaju sve važnije u globalnom nadmetanju velikih sila.
Ekonomsko pitanje ima i političku težinu. Ambicije Grenlanda da jednog dana postane nezavisan od Danske zavise od sposobnosti ostrva da se oslobodi finansijske zavisnosti od Kopenhagena. Godišnja danska pomoć prošle godine iznosila je oko 670 miliona dolara, a grenlandski zvaničnici priznaju da njena zamena sopstvenim prihodima u bliskoj budućnosti nije realna.
U međuvremenu, Evropa na Arktik ne šalje samo novac. Francuska, Holandija i druge evropske zemlje ovog leta slale su vojnike i opremu na Grenland radi vojnih vežbi. Doduše, vratili su se brže nego što su došli...
Poseta Fon der Lajenove dolazi i svega nekoliko dana nakon što su Islanđani na referendumu odbacili ponovno otvaranje pregovora o članstvu u EU. I dok je Brisel na Islandu dobio "ne", na susednom Grenlandu pokušava da svoju arktičku poziciju ojača.