Kandidat Alternative za Nemačku za premijera Ulrih Zigmund ne čeka da se ostale partije dogovore kako da AfD ponovo ostave iza "zaštitnog zida": najavio je razgovore sa poslaničkim grupama, ali i pojedinačnim poslanicima, u pokušaju da obezbedi stabilnu većinu koja bi ga dovela na čelo Saksonije-Anhalt.
"Naravno da ću se kandidovati za premijera Saksonije-Anhalt ukoliko bude jasno da sam uspeo da obezbedim stabilnu većinu", poručio je Zigmund, ocenjujući da rezultat AfD-a predstavlja "sasvim jasan mandat za formiranje vlade".
AfD je za to dobio argument kakav nijedna nemačka partija na krajnjoj desnici nije imala u posleratnoj istoriji: osvojio je 43,8 odsto glasova, čak 23 procenata više nego 2021, i dobio 39 od ukupno 83 mesta u Landtagu. CDU, koji je Saksonijom-Anhalt upravljao 24 godine, pao je sa 37,1 na svega 17,2 odsto i dobio samo 15 poslanika.
Još upečatljivija je mapa direktnih mandata: AfD je osvojio 38 od 41 izborne jedinice, dok su preostale tri pripale Levici. CDU nije osvojio nijednu. U 11 izbornih jedinica kandidati AfD-a dobili su više od polovine glasova. U Ajzlebenu je, recimo, Rajner Krečman osvojio 55,6 odsto, naspram 21,4 odsto kandidata CDU Renea Bartela.
Drugim rečima, AfD više nije stranka koja osvaja protestne džepove istočne Nemačke, već partija koja je celu Saksoniju-Anhalt obojila u plavo. I sada se bori da tu dominaciju pretvori u vlast.
Zigmund traži glas koji ruši "zaštitni zid"
Matematika je istovremeno jednostavna i politički eksplozivna. AfD ima 39 poslanika, a za apsolutnu većinu potrebna su 42. Zigmund zato najavljuje da će razgovarati i sa čitavim poslaničkim grupama i sa pojedinačnim poslanicima koji su spremni da sa AfD-om "preuzmu ovu istorijsku odgovornost".
Posebno zanimljivu ulogu mogao bi da odigra Savez Sare Vagenkneht (BSV) – osvojio je 5,3 odsto i pet mandata. Njegov kandidat Tomas Šulce najavio je da BSV u eventualnom trećem krugu izbora premijera ne bi učestvovao u politici "zaštitnog zida" i da bi njegovi poslanici mogli da budu uzdržani.
U trećem krugu dovoljna je prosta većina - dakle 42 glasa za Zigmunda. Ako svih pet poslanika BSV bude uzdržano, AfD-u bi i dalje bio potreban još jedan glas ili jedno uzdržavanje iz CDU-a, SPD-a, Zelenih ili Levice.
Tako se čuveni nemački "brandmauer" prema AfD-u, posle godina u kojima je delovao gotovo neprobojno, sveo na vrlo konkretno pitanje: hoće li se pronaći jedan poslanik spreman da ga probije?
Zigmund, međutim, tvrdi da vlast neće kupovati odricanjem od ključnih stavova. Migraciona politika i unutrašnja bezbednost, poručuje, moraju biti sprovedene 100 odsto. Već je predstavio i ono što želi da uradi tokom prvih 100 dana: deportacije od prvog minuta za one koji nemaju pravo boravka, povećanje kapaciteta za deportacije, obavezni rad za tražioce azila, reformu javnog servisa i prvi korak ka ukidanju mesečne RTV pretplate od 18,36 evra, istraga o kovid-merama...
Merc vidi "tektonski potres", ali ne i razlog za ostavku
Dok Zigmund računa glasove, u CDU se računaju razmere katastrofe.
Kancelar Fridrih Merc je, prema informacijama "Bilda", na sednici predsedništva CDU govorio o mogućnosti "radikalno desničarske vlade" i "radikalno desničarskog premijera" i priznao da je rezultat izazvao "tektonski potres" partijskog sistema.
"To potresa našu stranku do temelja. Ne možemo da pređemo preko ovoga i nastavimo kao do sada, ni ja, ni savezna vlada", rekao je Merc.
Priznao je i da CDU nije uspeo da pronađe "emocionalni pristup ljudima" i da vladi nedostaje "emocionalna podrška stanovništva". Ali jedno nije ponudio – ostavku.
A upravo je pitanje lične odgovornosti teško izbeći kada CDU u pokrajini kojom je upravljao gotovo četvrt veka padne sa 37,1 na 17,2 odsto, izgubi više od polovine birača i ne osvoji nijedan od 41 direktnog mandata. Uz to poraz se teško može pripisati samo lokalnom CDU-u, jer je čak 87 odsto ispitanika u Saksoniji-Anhalt bilo nezadovoljno radom savezne vlade, a 84 odsto smatralo je da je CDU pred savezne izbore mnogo obećao, a malo ispunio.
Merc ne pominje ostavku, ali je sad već traže poneki članovi CDU-a. Tako je Tino Šorman, potpredsednik CDU-a u Maklenburgu-Zapadnoj Pomeraniji, danas otvoreno pozvao Merca da podnese ostavku i na mesto kancelara i da ode sa čela partije:
"Mora da ustane iz fotelje i neko drugi mora da sedne u nju".
Zato Mercu sopstvene reči upadaju u usta: ako ni kancelar ni njegova vlada "ne mogu da nastave kao do sada", šta tačno treba da se promeni?
Politika, ljudi koji je vode ili – birači?
Sara Vagenkneht: Drugačija stranka, ista pobuna protiv Berlina
Rezultat BSV-a dodatno komplikuje sliku.
Sara Vagenkneht je nakon ulaska svoje stranke u Landtag zatražila "politički novi početak" u Saksoniji-Anhalt.
"Sada, nadamo se, u pokrajinskom parlamentu u Magdeburgu postoji većina za promenu kursa u energetskoj politici, kraj sankcija Rusiji, bolje obrazovanje i temeljnu reformu javnog servisa", poručila je Vagenknehtova.
Među AfD-om i BSV-om postoje ozbiljne razlike, posebno u ekonomskoj i socijalnoj politici, ali postoje i tačke na kojima se njihove politike dodiruju: protivljenje sankcijama Rusiji, stroža migraciona politika i zahtev za promenama u institucijama i javnom servisu. BSV formalnu koaliciju sa AfD-om (za sada) odbacuje, ali ostavlja mogućnost podrške manjinskoj vladi i saradnji na pojedinačnim pitanjima.
To je važnije nego što na prvi pogled izgleda. Jer rezultat u Saksoniji-Anhalt nije samo priča o "skretanju udesno", već pokazuje da se na istoku Nemačke formira mnogo širi front biračkog nezadovoljstva politikom Berlina, koji prelazi tradicionalnu granicu između levice i desnice.
Zašto baš istok?
Na političkoj karti današnje Nemačke sve je teže ne primetiti obrise države koja formalno ne postoji već 36 godina. Nekadašnja Istočna Nemačka napravila je ogroman ekonomski napredak od ujedinjenja, ali obećanje da će potpuno sustići zapad još nije ostvareno. I Saksonija-Anhalt je dobar primer.
Medijalna bruto plata zaposlenog sa punim radnim vremenom u Saksoniji-Anhalt prošle godine iznosila je 3.563 evra mesečno, dok je nemački prosek bio 4.217 evra – čak 654 evra više. I susedne istočne pokrajine stoje nešto bolje: prosečna bruto plata iznosila je oko 4.097 evra u Tiringiji i 4.143 evra u Saksoniji, dok je u Saksoniji-Anhalt bila oko 4.010 evra.
Razlike su velike čak i unutar same pokrajine. Dok je medijala u Haleu dostigla 3.902 evra, u okrugu Vitenberg iznosila je svega 3.286 evra bruto. Ni tržište rada ne izgleda naročito ohrabrujuće. U avgustu ove godine nezaposlenost u Saksoniji-Anhalt dostigla je 8,2 odsto, naspram 6,6 odsto u susednoj Tiringiji.
Zato priču o ogromnoj podršci AfD-u nije dovoljno svesti na migracije ili ideologiju. U regionu u kojem se i tri i po decenije posle ujedinjenja zarađuje manje nego u ostatku zemlje, u kojem mladi decenijama odlaze, a nezaposlenost ostaje relativno visoka, obećanje Berlina da će istok sustići zapad za deo stanovništva još nije postalo svakodnevna stvarnost.
Ali nezadovoljstvo se ne može svesti na jednostavnu formulu "siromašni glasaju za AfD", jer stanovnici svedoče da je mnogo važniji osećaj zaostajanja.
AfD je na ovim izborima osvojio čak 61 odsto glasova radnika, dok je SPD, partija koja je istorijski predstavljala nemačku radničku klasu, među njima dobio svega šest odsto. AfD je pridobio i oko 82.000 nekadašnjih birača CDU-a i mobilisao čak 170.000 ljudi koji prethodno nisu glasali.
Dakle, nije AfD samo uzeo glasove drugim partijama, već je na birališta doveo ljude koji su od politike bili digli ruke.
Granica koje nema
Migracije, cene energije, sankcije Rusiji, slanje oružja Ukrajini, nezadovoljstvo javnim servisom i nepoverenje prema Berlinu jesu različite teme, ali se u istočnoj Nemačkoj sve češće spajaju u jednu političku poruku: zahtev da se promeni kurs.
Možda će "zaštitni zid" opet sprečiti jednu partiju da uđe u vladu, ali neće moći da poništi 43,8 odsto glasova. A što AfD postaje jači, matematika tog zida postaje sve apsurdnija: partije koje međusobno imaju sve manje zajedničkog morale bi da sarađuju samo kako bi najjaču stranku zadržale podalje od vlasti. Time AfD dobija upravo argument koji godinama koristi – da naspram sebe nema pojedinačne političke protivnike, već čitav sistem.
Trideset šest godina od rušenja Berlinskog zida, granice NDR-a odavno nema na geografskoj karti Nemačke, ali se na izbornoj vide sve jasnije. Hoće li 2026. pasti i "zaštitni zid"?