Šamar Zapadu iz Afrike i Južne Amerike: Ne želimo da nastavimo da raspravljamo o Ukrajini

Zapadni lideri su iskoristili važan bezbednosni sastanak u Minhenu da iznesu argumente da ruska Specijalna vojna operacija u Ukrajini predstavlja pretnju ne samo Evropi već i celom svetu. "Fajnenšl tajms" piše kako je malo dokaza da je ta poruka prihvaćena.

Govoreći na Minhenskoj bezbednosnoj konferenciji, grupa visokih američkih i evropskih zvaničnika pokušala je da ubedi ostatak sveta u pretnju koju im predstavlja vojna operacija predsednika Rusije Vladimira Putina, kao i da im pokažu da krivica za veće globalne cene hrane i energije leži na Moskvi.

Potpredsednica SAD Kamala Haris rekla je da "nijedna nacija nije bezbedna" u svetu gde "jedna zemlja može da naruši suverenitet i teritorijalni integritet druge".

Francuski predsednik Emanuel Makron rekao je da "neokolonijalna, imperijalistička ruska invazija nije samo evropski rat". Nemački kancelar Olaf Šolc rekao je da bi bio problem svih ako bi u međunarodnim odnosima prevladao zakon najjačih.

Ipak, njihovi pokušaji da prikažu rat u univerzalnim terminima nisu naišli na odobravanje predstavnika zemalja Afrike i Južne Amerike.

Brazilski ministar spoljnih poslova Mauro Vieira rekao je da je sukob u Ukrajini "veoma tužna situacija" i naglasio da njegova vlada žali zbog tog rata.

U poruci koja je uznemirila stav zapadnih učesnika koji pozivaju na odlučnost u vođenju dugog rata u Ukrajini, Vieira je dodao: "Prošlo je godinu dana. Moramo da pokušamo da izgradimo mogućnost rešenja. Ne možemo dalje da govorimo samo o ratu."

Organizatori godišnjeg skupa u bavarskom gradu bili su ponosni što je ovogodišnja manifestacija imala rekordan broj učesnika iz zemalja kako su nazvali - globalnog juga, iako su i dalje dominirali zvaničnici iz Evrope i SAD.

Među nekim liderima iz afričkih i južnoameričkih zemalja postojala je opipljiva frustracija što rat u Ukrajini, koji će u petak ući u drugu godinu, oduzima vreme, novac i pažnju Zapada na račun drugih hitnih problema.

Fransija Markes, potpredsednica Kolumbije, rekla je da njena zemlja želi pomoć Evrope u borbi protiv klimatskih promena i zaštiti amazonske prašume.

"Ne želimo da nastavimo da raspravljamo ko će biti pobednik ili gubitnik rata", rekla je Markes. "Svi smo mi gubitnici i, na kraju, čovečanstvo je ono koje gubi sve."

Premijerka Namibije Sara Kugongelva-Amadhila upitana je zašto se njena zemlja — zajedno sa Kinom, Indijom i 32 druge zemlje — uzdržala od glasanja za rezoluciju UN u oktobru u kojoj su 143 zemlje proglasile rusku aneksiju nekoliko ukrajinskih regiona nelegalnom.

Ona je rekla da je Namibija fokusirana na "rešavanje problema, a ne na prebacivanje krivice". Ona je dodala: "Suština je da bi se novac koji se koristi za kupovinu oružja bolje iskoristio za promovisanje razvoja u Ukrajini, Africi, Aziji, samoj EU gde se mnogi ljudi suočavaju sa teškoćama."

Zapadni zvaničnici su rekli da su bilateralni sastanci na marginama konferencije otkrili mnogo veću preokupaciju pitanjima kao što su inflacija, dugovanja, više cene energije i bezbednost hrane nego rat u Ukrajini. Takođe je postojalo nezadovoljstvo, rekli su, zbog razočaravajućeg rekorda Zapada u podeli vakcina protiv koronavirusa i kompenzacije za štetu izazvanu klimatskim promenama.

Visoki predstavnik EU za spoljnu politiku i bezbednost Žozep Borelj priznao je problematičnu prošlost Zapada, podsetivši na evropski kolonijalizam u Africi i zapadnu podršku diktaturama u Latinskoj Americi. "Ljudi imaju pamćenje i ljudi imaju osećanja. Moramo se više angažovati, pokazujući da branimo univerzalne vrednosti." rekao je Borelj u svom govoru.

Komfor Ero, predsednica organizacije za sprečavanje sukoba Krizna grupa, pozdravila je, kako je rekla, značajan napor Zapada da odgovori na kritike da stavlja druge zemlje na test lojalnosti Ukrajini i da ne sluša njihovu zabrinutost.

"Razgovor je važan. Saslušati je važno", rekla je Ero. "Ključno će biti kako će se to pretvoriti u stvarni politički angažman i praktične rezultate", dodala je.

Tenzije Amerike i Kine tema skupa

Sukob Vašingtona i Pekinga takođe je bio tema skupa u Minhenu. Amrita Narlikar, predsednica i profesorka nemačkog instituta za globalne i prostorne studije sa sedištem u Hamburgu rekla je da evropski i američki zvaničnici moraju da učine više u suprotstavljanju, kako je ona ocenila, veoma pametnom predstavljanju Kine kao dela sveta u razvoju, gde se promoviše kao partner koji pomaže nacijama da zaštite svoj suverenitet i podstiču razvoj.

Narlikar je rekla da će mirovni plan za sukob u Ukrajini koji je Peking obećao da će objaviti u narednim danima, izazivajući skepticizam evropskih i američkih zvaničnika, verovatno biti usmeren ne samo na Zapad.

"Ako bi Kina predstavila svoju viziju kao mirovni dijalog između Rusije i Ukrajine i naglasila globalnu ekonomsku cenu dugotrajnog rata, to bi uživalo značajnu podršku u velikim delovima globalnog juga. Zapad treba da se okupi i izgradi inkluzivnije i pobedničke narative", dodala je ona.