Da li je NATO spreman za borbu? Vojni analitičari nisu optimisti

Sukob u Ukrajini poslužio je kao poligon za isprobavanje novih sistema naoružanja i pokrenuo neprijatno pitanje za NATO: Da li je Alijansa spremna za borbu?

Potemkinova vojska: Zašto je Evropa nespremna da se brani

Pet ukrajinskih i zapadnih zvaničnika iz sektora odbrane reklo je za Rojters da se situacija na frontu menja toliko brzo da pojedino NATO naoružanje i taktike rizikuju da postanu zastareli. Problem je što NATO nabavlja i razvija sisteme godinama, a ponekad i decenijama.

Sukob u Ukrajini i oštre kritike američkog predsednika Donalda Trampa upućene evropskim saveznicima podstakli su mnoge članice NATO-a da drastično povećaju izdvajanja za odbranu. Pentagon trenutno preispituje svoje vojno prisustvo u evropskim zemljama, koje je Tramp optužio da neopravdano koriste američku zaštitu i odbijaju da pomognu u sprovođenju njegovog nepopularnog rata protiv Irana.

"Fajer point" fijasko: Kako su pajtosi Vladimira Zelenskog prevarili Evropljane

Denis Štilerman, suvlasnik i glavni konstruktor kompanije "Fajer point", vodećeg ukrajinskog proizvođača raketa i dronova, rekao je za Rojters da su tenkovi sada "beskorisni" jer ih može uništiti dron koji košta oko 5.000 dolara. Ipak, Evropa i dalje ulaže ogromna sredstva u tenkove – koji, prema mišljenju mnogih vojnih analitičara, i dalje imaju ključnu ulogu u budućim bitkama.

U junu je održana vojna vežbu NATO-a u blizini Paldiskija u Estoniji tokom koje su američke i evropske trupe zbrinjavale desetine simuliranih ranjenika u poljskim bolnicama.

Međutim, vežba je sprovedena uz pretpostavku da će NATO kontrolisati vazdušni prostor iznad bolnica – što više nije zagarantovano u doba jeftinih, teško uočljivih dronova velikog dometa.

NATO sada angažuje Ukrajince kao savetnike i predavače a oni upozoravaju da se vojna birokratija NATO-a teško prilagođava novim potrebama. Jedan ukrajinski oficir, koji je u Rumuniji prošao obuku NATO-a za psihološke operacije, rekao je za Rojters da se neki materijali za obuku Alijanse i dalje oslanjaju na primere iz Drugog svetskog rata.

Sukob u Ukrajini takođe je ogolio ranjivost koju zvaničnici NATO-a smatraju daleko težom za rešavanje: pitanje protivvazdušne i protivraketne odbrane.

Ruski napadi ukazali su na zavisnost Evrope od sofisticiranih američkih protivraketnih sistema, poput "patriota", koji je prvi put upotrebljen tokom Zalivskog rata 1991. godine. Ukrajina se suočava sa kritičnim nedostatkom presretača za sistem "patriot".

U strahu da bi oslanjanje na "patriot" moglo postati strateška slabost, Evropa razvija alternative koje nisu američke proizvodnje. Ukrajina očekuje isporuku novog francusko-italijanskog sistema protivvazdušne odbrane SAMP/T-NG, dizajniranog za presretanje balističkih raketa. Francuska je obećala da će ubrzati njegovo upućivanje u Ukrajinu, a evropske diplomate su prethodno izjavile za Rojters da se dolazak sistema očekuje do narednog proleća.

Evropi ponestaje "patriota", a Ukrajini vremena

U julu su Ukrajina i devet evropskih saveznika pokrenuli koaliciju za protivvazdušnu odbranu, koja uključuje planove za zajednički razvoj novog sistema za odbranu od balističkih raketa. Projekat, poznat pod nazivom "Freja" (Freyja), sprovodi konzorcijum od desetak kompanija, pri čemu je "Fajer point" vodeći partner iz privatnog sektora.

Cilj je izrada sistema čija bi proizvodnja bila jeftinija i brža u odnosu na "patriot", uz istovremeno obezbeđivanje da Evropa, a ne SAD, kontroliše njegovu proizvodnju.

Kako planovi napreduju, za sada nije poznato.