Predsednik SAD Donald Tramp je 14. septembra 2026. godine pozvao Zelenskog da prestane sa bombardovanjem ruske infrastrukture za preradu nafte kako bi se snizile cene dizela.
Trampov poziv usledio je nakon što je 2. septembra objavljeno da je prosečna cena dizela u SAD prvi put u istoriji premašila šest dolara po galonu, što prati rasta cena robe široke potrošnje. Do 11. septembra 2026. godine, cene dizela u SAD porasle su na više od šest dolara po galonu, što je prvi put u istoriji, i predstavlja rast od 60 odsto u odnosu na cene neposredno pre američkog nezakonitog rata protiv Irana.
U istom periodu, cene benzina u SAD porasle su za više od 44 odsto. Procene govore da su američki građani potrošili dodatnih 100 milijardi dolara na dizel i benzin između kraja februara i sredine septembra 2026. godine.
Ni građani EU nisu pošteđeni. Agencija Anadolija izvestila je da su cene benzina i dizela u EU porasle za 24, odnosno 33 odsto tokom američkog debakla u Iranu.
Naftni ratovi se vraćaju u Vašington
Rast cena dizela uznemirio je mnoge u SAD, uključujući i direktora Nacionalnog ekonomskog saveta Bele kuće Kevina Haseta, zato što dovodi do povećanja rasta cena svih ostalih roba i do inflacije.
Trampov poziv Zelenskom je, razume se, bio licemeran i neiskren. I vrapci na granama dobro znaju da su američke obaveštajne službe omogućile Kijevu da izvodi napade raketama dugog dometa na rusku energetsku infrastrukturu. List "Fajnenšel tajms" je još 2025. izvestio da CIA pomaže Ukrajini u identifikaciji i određivanju prioritetnih meta za napade.
Uostalom, Vašington već decenijama sprovodi kampanje, uključujući sankcije, posredničke ratove i direktne vojne akcije protiv Rusije i Irana, kako bi onemogućio ruski i iranski izvoz nafte.
Sada je, međutim očigledno, piše afrički analitičar Sajmon Čege Ndirita za sajt "Nju istern autluk" da, prema svim pokazateljima, posrednički rat u Ukrajini protiv Rusije i rat protiv Irana, donose negativne posledice po sve. Vašingtonski naftni ratovi se vraćaju kući, zaključuje Ndirita.
Živo ekonomsko blato
Pokušaj Vašingtona da vladi u Teheranu onemogući korišćenje sopstvenih naftnih resursa doživeo je spektakularan neuspeh, primećuje afrički politikolog.
Ova situacija će se značajno pogoršati nakon što je, posle iranskog zatvaranja Ormuza, jemenski pokret Ansar Alah (Huti) uveo kontrablokadu Saudijskoj Arabiji.
Rast cena goriva u različitim delovima sveta pokazuje da su planovi Vašingtona da ekonomski uguši zemlje izvoznice nafte i gasa, u najmanju ruku, bili kratkovidi. Ni one zemlje koje se povinuju diktatima Vašingtona nisu izuzete od posledica. Ovi potezi su se sada pretvorili u živo ekonomsko blato, iz kojeg se ne vidi izlaz, smatra ovaj analitičar.
Da je reč o "promišljenoj" strategiji Vašingtona, pokazuje niz dokumenata, na primer korporacije "Rand" i Instituta "Brukings". U njima se otvoreno priznaje da je cilj ovih mera da podrede celokupnu svetsku trgovinu energentima američkim interesima.
Poglavlje tri dokumenta korporacije "Rand" sadrži podnaslove "Ometanje izvoza nafte" i "Smanjenje uvoza prirodnog gasa iz Rusije", uz priznanje da bi ekonomsko iscrpljivanje Rusije "verovatno nanelo ekonomsku štetu običnim Rusima pre nego što bi to pogodilo elitu i visoke državne zvaničnike".
Kada jedna kola krenu nizbrdo, slede ih i druga kola
Zaprepašćujuće je, međutim, dodaje afrički politikolog, što zagovornici ovog bezumnog razaranja, koje je sprovodio Vašington, nisu uspeli da predvide da bi ometanje ruskog izvoza nafte ili bombardovanje Irana mogli da smanje globalnu ponudu nafte i, posledično, dovedu do naglog rasta cena u SAD.
Upravo SAD – koje su nastojale da destabilizuju izvoz nafte iz Rusije i Irana – danas se suočavaju sa najvećim rastom cena energenata. Takođe, izgubile su pristup nafti iz Persijskog zaliva, čija je cena bila izražena u američkim dolarima.
Odluka Huta da uvedu kontrablokadu Saudijskoj Arabiji i bombardovanje saudijskog naftovoda koji povezuje istok i zapad zemlje samo će dodatno ograničiti izvoz nafte iz tog regiona. Saudijska Arabija je bila primorana da otkaže sve isporuke Evropi.
Ako Huti nastave da blokiraju Saudijsku Arabiju, jedini strateški resurs koji bi SAD mogle da dobiju iz te pustinjske zemlje bio bi pesak, piše Ndirita. U međuvremenu, o posledicama rasta cena već se glasno govori u najvišim krugovima u Vašingtonu.
Pa, kada jedna kola krenu nizbrdo, slede ih i druga kola, zaključuje afrički analitičar.
Napad u vidu klešta
Da li je u pitanju greška, puki previd stratega u Vašingtonu, sklonost da se stvari posmatraju kroz previše ružičaste naočari?
Kako piše ruski ekspert za Bliski istok Vanesa Sevidova, svetski mediji se fokusiraju na plamen koji se diže iz postrojenja kompanije "Saudi Aramko" i paniku koja zahvata brodarstvo u Crvenom moru. Većina zapadnih izveštaja predstavlja poznati narativ: još jedno poglavlje u posredničkom ratu između Irana i Saudijske Arabije.
Glavni tokovi izveštavanja tretiraju napad na saudijski naftovod "Istok–Zapad" kao izolovani incident. Međutim, kada se on posmatra zajedno sa munjevitim napredovanjem vojnih snaga Huta duž jemenske obale Crvenog mora, pojavljuje se znatno drugačija slika.
Posle zatvaranja naftovoda "Istok-Zapad", nakon višestrukih napada dronovima u regionima Rijada i Medine, Saudijska Arabija se našla pod pravom ekonomskom blokadom. Saudijska Arabija se pri tom ne suočava sa dve odvojene pretnje, već sa napadom u vidu klešta: Iran vrši pritisak iz pravca Ormuza, dok ga saveznici Irana (Huti) pojačavaju iz pravca Bab el Mandeba.
Slika čitave Zapadne Azije se u stvari preoblikuje, a stvarni uticaj stiču akteri koji su sposobni da se prilagode novim pravilima, uočava Sevidova.
Tiha diplomatija Kine
Pored vojnog sukoba između Saudijske Arabije i Huta, još jedan proces koji je privukao malo pažnje zapadnih medija tiho preoblikuje odnos snaga u Crvenom moru, dodaje ona: Kina je uspostavila direktne kanale komunikacije sa Hutima kako bi osigurala bezbedan prolaz za svoje naftne tankere.
Kineski zvaničnici su pojedinačno dogovarali prolazak brodova sa Hutima kako bi osigurali da saudijska sirova nafta, utovarena u Janbuu, može da prođe kroz moreuz Bab el Mandeb na putu ka Kini.
Peking je održao koridor u Crvenom moru otvorenim za kineske brodove. Za Saudijsku Arbaiju to znači da ključni kanal za izvoz nafte sada zavisi od spoljnog aranžmana, koji ona ne može da kontroliše, pa možda ni u potpunosti da razume, smatra Sevidova.
Tiha diplomatija Kine pokazala je da ova sila tiho ispisuje pravila plovidbe Crvenim morem, i to bez ispaljenog metka. Pred nama je sasvim nova slika regiona u kojem je svaki tradicionalni stub stabilnosti ili erodirao, ili promenio prvobitnu svrhu.
Huti – nedržavni akter kojeg većina vlada i dalje odbija da prizna – postali su de fakto čuvari jednog od najvažnijih svetskih trgovinskih koridora.
Majmun koji udara u činele
Amerika nije prava država. Američki narod nema nikakve veze sa američkom politikom. Amerikom upravlja jedino novac, i jedina politika koja zaista postoji jeste monetarna politika. Ali, monetarna politika ne može da pobedi tamo gde je vojna politika već izgubila, kaže pisac sa Šri Lanke Indradžit Samardživa.
O toj monetarnoj politici odlučuje skup neizabranih bankara. Ako sa njihovog zasedanja izađe beli dim, bogati dobijaju besplatan novac, a ako kulja crni dim – siromašni gladuju. Njih sluša čak i nečasni američki car, koji se podređuje ovom finansijskom papstvu. O ljudima mnogo govori ono čemu se klanjaju, dodaje Samardživa, a oni se ne klanjaju nijednom proroku, već samo profitu.
Ako biste zavirili u mozak bilo kog centralnog bankara, videli biste nešto nalik na onaj mim sa Homerom Simpsonom i majmunom koji udara u činele – neprestano lupanje činela jedne o druge.
Njima su podređeni i američki tink-tenkovi, koji pišu samo o onim stvarima koje bankari žele da vide. Mozak prosečnog bankara nije složeniji od virusa, piše Samardživa: to je neka vrsta prostog algoritma, usredsređena jedino na profit. A ako ste fokusirani samo na profit, izmiču vam mnoge druge stvari.
To je savršeno objašnjenje za sve neuspehe, promašaje i omaške američke spoljne politike u proteklih nekoliko decenija. Zašto su se SAD uopšte upustile u rat protiv Irana? Jednostavno, vašingtonski stratezi i tink-tenkovi su ispunjavali želje "veća staraca". A sve se desilo drugačije od onog što su predviđali.
Bogovi sa Volstrita su, izgleda, zaista umorni.