Na nedavnom samitu BRIKS-a najveće iznenađenje predstavila je Indija. Indijski premijer Modi je jasno izjavio da se jedinstvo i konsenzus u okviru BRIKS-a moraju pretvoriti u konkretne rezultate na svetskoj sceni, što podrazumeva duboku reformu globalnog upravljanja.
Bivši indijski diplomata M. K. Badrakumar na svom blogu "Pančlajn" podseća da je 8. avgusta potpredsednik SAD Džej Di Vens telefonom pozvao premijera Narendru Modija, što je, takođe, predstavljalo veliko iznenađenje.
Po prvi put Tramp popustio svoj čvrsti stisak nad Indijom, primećuje bivši indijski diplomata, a to šalje oprečne signale. Šira slika je, naravno, ta da savez između Kine i Rusije odlučno menja odnos snaga na štetu Zapada, posebno SAD.
Trampova strategija "maksimalnog pritiska" prema Iranu doživela je krah. Teško je preceniti duboki geopolitički značaj američkog poraza u Iranu. Više nije moguće, dodaje ova autor, govoriti o poretku u Zapadnoj Aziji koji predvode SAD, a danas se sve češće postavlja pitanje o povlačenju američkih trupa iz Zapadne Azije.
Što se tiče odnosa između SAD i Indije, Trampov stil diplomatije se do sada kretao između upotrebe sile, pretnji silom i pregovora, piše on, a kada je reč o ličnim odnosima dvojice lidera, predsednik SAD je do sada ismevao, ponižavao, pa čak i pretio da će uništiti Modijevu političku karijeru.
Potom je usledio samit BRIKS-a u Nju Delhiju.
Tektonske promene na samitu BRIKS-a
Od Indije se na samitu očekivala umerenija retorika nego od Vladimira Putina ili Si Đinpinga, ali se pokazalo da je zahtev za restrukturiranjem sistema upravljanja zajednički svima. Događaji u Nju Delhiju nesumnjivo predstavljaju još jednu fazu tektonskih promena koje su u toku na globalnom nivou.
Izjave lidera tri sile – koje zajedno čine polovinu čovečanstva u demografskom smislu – imaju kolosalan ekonomski, politički i istorijski značaj.
Indija je do sada balansirala između duboke antikolonijalne tradicije i neizbežnog neprijateljstva prema Zapadu.
Kada je vaš narod vekovima bio porobljen i izložen genocidu, ne možete gajiti saosećanje prema bivšim kolonijalnim ugnjetačima, rekao je ruski filozof Aleksandar Dugin u novoj emisiji "Eskalacija" na "Sputnjiku".
Iako Indiju mnoge, pre svega ekonomske veze, i dalje vežu za SAD, ona ima sopstveni civilizacijski svet – hinduističku civilizaciju, poseban mentalitet, tradiciju hindutve i darme – koji ni u kom pogledu nije zapadni.
Direktan šamar dolarskom imperijalizmu
Indija je, kao i Rusija i Kina, predstavlja svet za sebe. Poruka je toliko jasna da ne može da bude jasnija: premijer Indije Narendra Modi nije šefica Evropske komisija Ursula fon der Lajen. Nju Delhi nije uvek poslušni i ponizni Brisel. Indijska zastava nije krpa kojom se posle zabave u Vašingtonu brišu podovi.
Značajno je i to što je zvanično ime Indije tokom Modijevog mandata promenjeno u istorijsko Bharat – još jedan znak da se Modi i njegova konzervativna stranka Bharatija džanata oslanja na potpuno drugačiju ideologiju od (prozapadnog) Indijskog nacionalnog kongresa.
Tako je rođena "Akhand Bharat": Nepodeljena ili Velika Indija. Modi je 2022. godine za svoj glavni cilj proglasio "dekolonizaciju indijskog uma".
Na samitu u Delhiju, Modi je nastupio kao aktivni zagovornik multipolarnog sveta i kao istinski strateg, primećuje Dugin. On je predložio jedinstveni ekonomski sistem u okviru BRIKS-a, što predstavlja direktan šamar zapadnoj hegemoniji i dolarskom imperijalizmu.
Iza kulisa se, uzgred, već govori o punom vojnom savezu BRIKS-a. Logika je jednostavna: svet je podeljen između unipolarnosti i multipolarnosti. Ako unipolarni svet silom odbija da prihvati zahteve Globalnog juga, i ako preti ratom svakome ko teži pravednijem poretku, ta pretnja mora izazvati ovog puta simetričan odgovor, kaže ruski mislilac.
Na samitu u Nju Delhiju, Modi je se pridružio zahtevu za reformama globalnog upravljanja u okvirima UN. To je sasvim logičan korak i priznanje da unipolarni, zapadni model više ne funkcioniše, smatra ruski filozof, i da je Zapad sada prinuđen da deluje u okvirima UN, iako mu to teško pada.
Od Jalte ka Nju Delhiju
UN u svom sadašnjem obliku odražavaju poredak koji je pripadao prošlosti: jaltinski svet. Nakon Drugog svetskog rata i Velikog otadžbinskog rata, formirali su se bipolarni sistem i Pokret nesvrstanih. U suštini, to je bila bipolarna konstrukcija, koja ne postoji već oko 40 godina.
Potom je Zapad pokušao da izgradi unipolarni sistem svetskog prava umesto UN, stvarajući strukture poput "lige demokratija" ili "foruma demokratije", sa Zapadom – njegovim unutrašnjim krugom – srednjim krugom – onima koji se kolebaju – i svetskom periferijom.
Svet iz Jalte je svršena stvar, a zemlje BRIKS-a danas pokušavaju da pretvore UN u instituciju multipolarnosti.
Svet se, ukratko, sada nalazi na raskrsnici. Vreme će pokazati da li će zemlje BRIKS-a pobediti u borbi za UN i učiniti ih institucijom multipolarnog sveta, ili će nastati novi model, na temelju širenja BRIKS-a, u koji će pristizati sve više država-civilizacija.
Na čiju će stranu pretegnuti tas na vagi
Dugin smatra da je u Nju Delhiju načinjen važan, a možda i presudan korak ka punoj multipolarnosti, ali da igra još nije dobijena. Zapad se cepa, ali i dalje može da uzvrati udarac.
Zapad više nije uveren u svoju snagu i očigledno mu nedostaje kapacitet da izgradi strogo hijerarhijski unipolarni pravni poredak, u kojem bi postojao samo on i niko drugi.
Zapravo, potpuna multipolarnost danas zavisi od sitnice – poput pera koje se može spustiti na jedan ili drugi tas vage, tvrdi ruski mislilac. U njemu se čak i akteri koji na prvi pogled ne deluju kao ključni mogu pokazati odlučujućim.
Jedan od takvih faktora je uspešan otpor Irana američko-izraelskoj agresiji. Činjenica da je Iran izdržao, da je pokret Ansar Alah (Huti) preuzeo kontrolu nad jugozapadnim Jemenom i moreuzom Bab el-Mandeb upravo uoči ovog samita, suštinski menja geopolitičku mapu sveta. I Iran i Ansar Alah daju ogromnu težinu multipolarnoj strani vage.
Zapad je (za sada) podeljen na pet fragmenata
Tako na jednoj strani danas imamo BRIKS, na drugoj strani ostaje sve više fragmentiran Zapad, a to je samo još jedan znak krize unipolarnog sistema.
Na Zapadu danas postoji najmanje pet fragmenata ili pod-polova: Trampova Amerika, Netanjahuov Izrael, Evropska unija pod svojim liberalnim rukovodstvom, Britanija sa sopstvenom, posebnom globalističkom linijom i američki globalisti, kaže Dugin.
Pritom, ne postoji jedinstvo unutar bilo kog od tih segmenata. Tramp ne predstavlja celu Ameriku; suočava se sa žestokim otporom. Izrael je veoma blizak SAD i sve više se udaljava od Evropske unije. Svaki od ovih pet fragmenata rastrzan je unutrašnjim protivrečnostima, smatra Dugin.
Drugim rečima, na Zapadu više ne postoji jedinstven sistem upravljanja. Na Zapadu više ne vidimo ni velike lidere (uključujući i Trampa) – njih nalazimo na Istoku.
Zapadne strukture iz senke
U trenutku kada otvorite vrata beskrajnim partijskim raspravama, kaže ovaj mislilac, uz učešće spoljnih agenata uticaja, budala i ljudi koji jure za čisto koristoljubivim interesima, sa velikom politikom je završeno. Sve dok politiku u našim zemljama određuju lideri – Putin u Rusiji, Si Đinping u Kini, Modi u Indiji – imamo šansu ne samo da se odupremo globalizmu u inostranstvu, već i da jačamo iznutra.
Ključni nedostatak takozvane zapadne demokratije, upozorava Dugin, jeste zahtev za stalnom smenom na vrhu. Zapad pokušava da to nadoknadi pomoću "duboke države" i mračnih oligarhijskih struktura.
Delujući iz senke, te strukture brzo propadaju, pretvaraju se u kružoke poput onog oko Epstina i degenerišu se, jer su netransparentne i tajnovite. Ruska vlast je otvorena i odgovorna pred svojim narodom i istorijom, kaže Dugin.
Odlučujuća činjenica danas, naglašava on, jeste da se Zapad deli, dok se mi ujedinjujemo.
Trijumf idiokratije
Kada se događaji vrtoglavo odvijaju pred našim očima, ne možemo još sa sigurnošću reći da li smo već prešli tanku crvenu liniju i zakoračili u svet istinske multipolarnosti. Ipak, stvari se neumoljivo odvijaju u tome pravcu.
Prema Duginovom mišljenju, tačku bifurkacije prepoznaćemo tek kada se od nje dovoljno udaljimo – da li je to bio samit BRIKS-a, američki neuspeh u Iranu, početak Specijalne vojne operacije, ili to što su Huti zauzeli moreuz Bab el-Mandeb. Mora proći još neko vreme pre nego što budemo mogli da konstatujemo da je kritična linija pređena.
Ipak, izvesno je da se čitav Zapad danas nalazi u užasnom stanju, kaže ruski mislilac: "Izgubili su svako ljudsko dostojanstvo i pretvorili se u pohlepne, agresivne, individualističke degenerike i čudovišta. Tamo trijumfuje jedino idiokratija (vladavina idiota)."
Tamo, kao u filmu, budući predsednik kupuje glasače novcem.
I ta idiokratija sada ubrzano napreduje na svim frontovima na Zapadu.