Rezervni sastav američke vojske razmatra da u naredna četiri meseca obezbedi policijske, medicinske i druge jedinice podrške Južnoj komandi Sjedinjenih Američkih Država, u okviru nastavka vojnog planiranja usmerenog na Kubu, objavio je Si-Bi-Es njuz pozivajući se na interni dokument vojske i američke zvaničnike.
U dokumentu u koji je Si-Bi-Es njuz imao uvid ne pominje se Kuba, niti se navodi da je bilo kojoj jedinici izdato naređenje za razmeštanje, međutim, kako ističe američka televizija, više američkih zvaničnika navelo je da se zahtev odnosi na nastavak planiranja za moguće operacije povezane s Kubom.
Poruka iz sedišta Rezervnog sastava američke vojske traži od potčinjenih komandi da procene dostupnost šest vrsta jedinica koje bi mogle da budu stavljene pod nadležnost Južne komande SAD, koja obuhvata Centralnu i Južnu Ameriku i Karibe.
Prema dokumentu, jedinice bi mogle biti potrebne za 90 do 120 dana, a odgovori komandi očekuju se do 25. septembra.
Među traženim jedinicama su bataljon za podršku borbenom snabdevanju, zadužen za logistiku, transport, održavanje, gorivo i snabdevanje, kao i bataljon inženjera.
Dokument predviđa i komandu za logističku podršku, medicinsku brigadu, hiruršku jedinicu za hitne intervencije i brigadu vojne policije, koja obavlja poslove bezbednosti, pritvora i sprovođenja zakona.
Si-Bi-Es njuz navodi da su američke snage ranije ove godine izvodile izviđačke operacije na morskom dnu i prilazima Kubi, dok su pojedine komponente američkog ratnog vazduhoplovstva bile stavljene u stanje povećane pripravnosti.
U maju je Si-Bi-Es objavio da američke obaveštajne službe procenjuju kako bi Kuba reagovala na moguću američku vojnu akciju, dok administracija američkog predsednika Donalda Trampa optužuje Havanu za jačanje veza sa Rusijom, Kinom i Iranom.
Američki vojni planeri razmatrali su, prema ranijim navodima tog medija, različite opcije za eventualnu akciju protiv Kube, uključujući vazdušni desant sa nekoliko hiljada vojnika.
Zvaničnici su tada naglasili da razmatranje tih opcija ne znači da su predsednik ili Pentagon doneli odluku o pokretanju operacije.
Trampova administracija je od povratka na vlast počela da zagovara snažniju ulogu SAD na zapadnoj hemisferi u okviru politike koju su zvaničnici nazvali "Trampovom doktrinom", kao svojevrsnom dopunom Monroovoj doktrini, usmerenom na ograničavanje uticaja stranih protivnika i drugih pretnji u regionu.
Američka administracija je uoči ovogodišnjeg zasedanja Generalne skupštine UN uvela sankcije kubanskim subjektima i zvaničnicima, uključujući vojna istraživačko-razvojna preduzeća povezana sa industrijom nikla.
Tramp je u obraćanju Generalnoj skupštini UN rekao da njegova administracija želi temeljnu promenu na Kubi i ocenio da će komunistička vlada te zemlje pasti, uz poruku da će "sloboda doći na Kubu".
Kubanska delegacija napustila je salu tokom njegovog govora.
Tramp je rekao i da je državni sekretar Marko Rubio duboko u pregovorima sa Havanom, uz poruku da SAD neće dozvoliti stranim protivnicima da ojačaju svoje prisustvo "na našem kućnom pragu".
Kubanski predsednik Migel Dijaz-Kanel poručio je da će se njegova zemlja suprotstaviti eventualnom američkom napadu i optužio SAD za agresiju i ekonomski rat zbog blokiranja uvoza nafte na Kubu.
Tramp je ranije ove godine rekao da veruje da će imati čast da preuzme Kubu, a kasnije je poručio da će "Kuba biti sledeća".