Socijaldemokratska partija Nemačke (SPD) pozvala je na zvaničnu proveru koja bi mogla da otvori put ka zabrani Alternative za Nemačku (AfD), desničarske stranke koja vodi u nacionalnim anketama nakon značajnih pobeda na pokrajinskim izborima.
Inicijativa je usledila je nakon ubedljivih pobeda AfD-a u Saksoniji-Anhalt i Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji ranije ovog meseca, gde je stranka osvojila 43,8, odnosno 38,2 posto glasova. Hrišćansko-demokratska unija (CDU), čiji je lider Fridrih Merc, pretrpela je teške gubitke, uključujući neuspeh da pređe cenzus od pet procenata u Meklenburg-Zapadnoj Pomeraniji.
Parlamentarni lideri SPD-a iz Bundestaga, nemačkih pokrajinskih skupština i Evropskog parlamenta označili su na skupu u Bremenu AfD kao "desničarsku ekstremističku stranku" i optužili je da ugrožava demokratiju "iznutra" i da "normalizuje rasizam".
AfD je odbacio optužbe. Reagujući na paralelnu inicijativu za moguću zabranu u Hamburgu ove nedelje, parlamentarni lider AfD-a Dirk Nokeman nazvao je to "napadom na demokratiju i volju birača", a predloženu radnu grupu ocenio kao "očajnički potez".
Alternativa za Nemačku se zalaže za strožu kontrolu imigracije i protivi se podršci Berlina Ukrajini, kao i sankcijama protiv Rusije.
Na saveznom nivou, nemačka obaveštajna služba za unutrašnje poslove i dalje klasifikuje AfD kao organizaciju za koju postoji sumnja da je desničarska ekstremistička.
U februaru je sud u Kelnu blokirao pokušaj te službe da AfD-u dodeli status potvrđene desničarske ekstremističke organizacije, dok se čeka ishod glavnog postupka. Nekoliko pokrajinskih ogranaka AfD-a već ima tu strožu klasifikaciju.
SPD želi da savezna i pokrajinske vlade do kraja godine osnuju zajedničku radnu grupu koja bi ispitala da li postoje pravni osnovi za pokretanje postupka zabrane. Pokretanje te provere predstavlja "pravnu neophodnost" i "demokratsku dužnost", naveli su iz stranke.
Sam Merc je izrazio skepticizam u pogledu pokretanja postupka za zabranu. Ranije ovog meseca, kancelar je izjavio da je pravna prepreka za takav potez "veoma visoka" i istakao da zabrana rada stranke AfD ne bi rešila probleme sa kojima se, po mišljenju njenih glasača, oni suočavaju.
Prema nemačkom zakonu, samo Savezni ustavni sud može da zabrani rad neke stranke. Za zabranu je potrebno više od samog zastupanja antiustavnih stavova: stranka mora aktivno da radi na podrivanju demokratskog poretka i da poseduje potencijal da ostvari svoje ciljeve.
Ova inicijativa dolazi u trenutku kada je AfD ostvario rekordnu prednost u anketama u odnosu na blok CDU/CSU, koji predvodi Merc. Prema istraživanju instituta INSA, podrška stranci AfD iznosi 29,5 odsto, dok CDU/CSU ima 19 odsto, a SPD svega 14,5 odsto. Dve vladajuće stranke zajedno imaju 33 odsto podrške, što je samo četiri procentna poena više od samog AfD-a.
Kopredsednica AfD-a Alis Vajdel reagovala je na rezultate ankete optuživši CDU da se "grčevito drži nedemokratskog 'zaštitnog zida'" i navodeći da ta politika zapravo "uništava Nemačku". Pojam "zaštitni zid" odnosi se na odbijanje drugih velikih nemačkih stranaka da sarađuju sa AfD-om.