Prvi predsednik Narodne Republike Kine Mao Cedong je svojevremeno poručio Palestincima: "Vi ste glavna kapija, mi smo zadnja. Oni su stvorili Izrael za vas i Formozu (Tajvan) za nas".
Svim današnjim krizama, od Ukrajine, preko Izraela, Južne Koreje do Tajvana, upravlja ista, đavolska jednačina: "Zavadi pa vladaj", piše na svom blogu pisac iz Šri Lanke Indradžit Samaradživa.
Ili, kao što je primetio predsednik Rusije Vladimir Putin: "Formula koju primenjuju poznata je od pamtiveka – zavadi pa vladaj. Ovde nema ništa novo".
Koristio ju je još Rim, ali ona je, poput neke đavolske čarolije, i dalje zapanjujuće efikasna. Treba imati inteligenciju ispod sobne temperature pa da to ne uočite. U stvari, svi to vide, ali radije o tome ćute.
Tekst koji je nedavno objavio časopis "Forin afers" nosi zlokoban naslov: "Predstojeća tajvanska kriza". Ovaj tekst potpisuje Džonatan Cin, bivši direktor za Kinu Saveta za spoljne poslove i pripadnik analitičke službe CIA.
U njemu možemo pročitati da "Si (Đinping) i u narednim godinama ostaje smrtno ozbiljan u vezi sa organizovanjem svojih snaga za sukob oko Tajvana". Prema Cinu, verovatnije je da će tajvanska kriza u punom obimu izbiti 2028, nakon izbora na Tajvanu i u SAD.
Tajvansko bure baruta
Zvanično, Vašington priznaje vlasti u Pekingu i pridržava se politike "jedne Kine". Nezvanično, SAD se prema vlastima u Tajpeju odnose kao prema nezavisnoj državi, ili kao prema svom protektoratu.
Peking je ranije uputio oštre kritike Trampovoj administraciji zbog ozvaničenja sporazuma o prodaji vojne opreme Tajvanu, vrednog 11,1 milijardu dolara. Prema veoma oštrom saopštenju Pekinga, ovaj sporazum Vašingtona i Tajpeja je predstavljao "teško kršenje suvereniteta i opasan signal separatističkim snagama".
Slične izjave dao je i Čen Binhua, portparol Kancelarije za tajvanska pitanja, koji je sporazum Vašingtona i Tajpeja okarakterisao kao "grubo mešanje u unutrašnje stvari Kine". Binhua je naveo da taj sporazum krši princip "jedne Kine", kao i odredbe tri zajednička saopštenja Kine i SAD, prema kojima su se SAD obavezale da će postepeno smanjivati isporuke oružja Tajvanu.
Vlasti u Pekingu su apsolutno svesne paralela između ukrajinskog ratišta i situacije oko Tajvana.
"Suočene sa Narodnooslobodilačkom armijom, tajvanske oružane snage, koje se zalažu za nezavisnost, liče na mrava koji pokušava da zatrese ogromno drvo, pri čemu, u ogromnoj meri, precenjuju sopstvene snage", izjavio je portparol kineskog Ministarstva odbrane Điang Bin.
Čen je, takođe, optužio (tajvansku) Demokratsku progresivnu partiju zbog toga što "tvrdoglavo teži nezavisnosti", oslanjajući se na SAD, što Tajvan pretvara u "bure baruta" i nosi rizik od izazivanja "ogromne katastrofe za stanovnike Tajvana".
Portparol kineske ambasade u Vašingtonu Liu Pengju pozvao je američke vlasti da "ponište takozvani sporazum i prestanu da šalju pogrešne signale separatističkim snagama; u suprotnom, SAD će snositi sve posledice".
Međutim, predsednik Tajvana Lai Ćing Te je u novembru prošle godine najavio nova izdvajanja za vojni budžet za period od 2026. do 2033. godine, u iznosu od 40 milijardi dolara.
Tiha ukrajinizacija Tajvana
Na delu je, zapravo, tiha ukrajinizacija Tajvana. Režim u Kijevu i vlada u Tajpeju slede potpuno isti obrazac. Početkom prošle godine, Ministarstvo nacionalne odbrane Tajvana je obrazovalo Zajednički centar za koordinaciju vatrene moći (JFCC), čije je sedište u kampu Boai u Tajpeju.
Njegov cilj je, da "koordiniše raspoređivanje asimetrične vatrene moći između različitih rodova tajvanskih oružanih snaga" – naravno, pod direktnom kontrolom vojnog osoblja SAD.
Prema navodima časopisa "Militari voč", osnivanje JFCC "podrazumeva američki nadzor nad upotrebom raketnih arsenala, kao i mogućnost da tajvanske snage primaju obaveštajne podatke iz američkog Zajedničkog digitalnog sistema za vatrenu podršku (JDFS)".
Prema izveštajima tajvanske štampe, Tajpej planira da po ukrajinskom scenariju rasporedi sisteme HIMARS, opremljene balističkim raketama ATACMS, na ostrva Penghu i Dongjin, čime bi se njihov operativni domet proširio daleko izvan središnje linije Tajvanskog moreuza. Među mogućim ciljevima našli bi se se logistički centri, luke, aerodromi i raketne baze Narodnooslobodilačke armije, smešteni u kineskim provincijama Fuđen i Džeđang.
Raspoređivanje balističkih raketa na ta ostrva, primećuje analitičar Đakomo Gabelini na sajtu "Fondacija strateške kulture", predstavljalo bi eskalaciju bez presedana.
Ovim bi se, tvrdi Gabelini, omogućilo američkim snagama da same biraju ciljeve i izvode borbena dejstva protiv strateških ciljeva – kritične infrastrukture i istraživačkih centara u Kini, koje je Zapad ranije pokušavao da suzbije ekonomskim sankcijama.
"Tajno" američko oružje
Sve se, u Ukrajini i na Tajvanu, odvija prema istom scenariju, napisanom u Vašingtonu.
Kao što je pisao "Njujork tajms", oslanjajući se na informacije dobijene od stotina američkih i ukrajinskih zvaničnika, Pentagon, NATO i zapadne obaveštajne službe činile su "tajnu osovinu ukrajinskih vojnih operacija" protiv Rusije.
Tu je i operativna grupa "Dragon", sastavljena od ukrajinskih i NATO oficira, sa sedištem u američkoj bazi u nemačkom Visbadenu, čiji su unutrašnji mehanizmi bili poznati samo uskom krugu američkih i savezničkih zvaničnika, naveo je ovaj list. Ova grupa, formirana za vreme Bajdenove administracije, predstavljala je "tajno oružje" neophodno da se "spase Ukrajina".
Ovakav odnos razvio se na osnovu "saradnje" između ukrajinskog generala Mihajla Zabrodskog i američkog generala Kristofera Donahjua, komandanta 18. vazdušno-desantnog korpusa, tvrdi Gabelini. Ali, zna se ko je u takvom odnosu potčinjeni a ko nadređeni.
Ukrajinski i američki oficiri, nastavlja on, sastajali su se svakog jutra kako bi identifikovali ciljeve visoke vrednosti – označene kao "tačke od interesa" – kako bi se izbeglo priznanje da su SAD direktne umešane u sukob. U tome su postignuti izvesni uspesi, poput potapanja krstarice "Moskva", koji se mogu pripisati SAD i njihovim "NATO partnerima".
Osnovna ideja bila je da ovaj model "saradnje", uspostavljen pod nadzorom Donahjua, Rusiji zada smrtonosni, "odlučujući udarac".
Pristup iz Avganistana i Irak unapređen je "modelom ratovanja na daljinu", putem raketa dugog dometa, koji omogućava napade u dubini neprijateljske teritorije.
Ono što je započela Bajdenova administracije, nastavlja se i pod Trampom. Inače, pomoć Tajvanu usklađena je sa američkom Nacionalnom odbrambenom strategijom, u kojoj se tvrdi da je "Indo-pacifički region ključno operativno poprište" gde SAD nastoje da "odvrate Kinu putem sile".
Puška koja visi na zidu...
U decembru prošle godine, Narodnooslobodilačka armija sprovela je vežbe pod nazivom "Misija pravde 2025", tokom kojih su kopnene, vazduhoplovne, pomorske i raketne snage pod komandom Istočnog teatra operacija, opkolile Tajvan i simulirale pomorsku blokadu ostrva, radi jačanja višedimenzionalnog odvraćanja i zauzimanja pozicija za efikasno suprotstavljanje mogućoj intervenciji SAD.
"Ovo služi kao ozbiljno upozorenje separatističkim snagama koje teže ’nezavisnosti Tajvana’ i svakom spoljnom mešanju, i kao legitimna i neophodna akcija za očuvanje suvereniteta i nacionalnog jedinstva Kine", izjavio je Ši Ji, portparol komande Istočnog teatra operacija.
Da li će Amerikanci zaista potpaliti novo, tajvansko žarište, ostaje da se se vidi. Doduše, u maju, posle razgovora Sija i Trampa, isporuke oružja Tajvanu su "pauzirane" iz nejasnih razloga, o kojima je naširoko spekulisala zapadna štampa. Tramp je ranije nagovestio da bi mogao da koristi prodaju oružja Tajvanu kao "pregovarački adut" u razgovorima sa Pekingom i upozorio Tajpej da ne proglašava nezavisnost.
Bilo kako bilo, u vladi u Tajpeju Amerikanci imaju posrednika, koga mogu upotrebiti u svakom trenutku, što zavisi isključivo od procena i interesa Vašingtona.
Puška koja visi na zidu u prvom činu, kaže se, najverovatnije će opaliti u zadnjem činu drame...