Za prvi konkretan projekat inicijative "Pojas i put", koju je upravo u Kazahstanu 2013. godine obelodanio predsednik Si Đinping, danas se može reći da je u potpunosti uspešan.
Posredi je logistička baza Ljanjungang, na granici Kine i Kazahstana, otvorena u maju 2014. godine.
Ova železnička "vrata" Kine ka zemljama Centralne Azije, ali i ka Rusiji, Turskoj i Evropi, odnosno na takozvanom "srednjem koridoru" koji iz Kine vodi ka zapadu, danas predstavljaju kontejnerski terminal koji se prostire na oko 220.000 kvadratnih metara i poseduje 1.763 mesta za kontejnere, što podrazumeva godišnji kapacitet pretovara od 410.000 kontejnera.
Zemlje Centralne Azije dobijaju pristup moru
U Kini rado ističu da ovaj veliki železnički terminal, takođe, predstavlja ostvarenje težnji Kazahstana i drugih zemalja Centralne Azije da "istočnim putem" dobiju pristup moru.
Ova železnička baza, koja je u početku bila usmerena na infrastrukturnu i logističku saradnju, danas je u funkciji širenja saradnje u oblastima trgovine, industrije i lanaca snabdevanja. Kroz njega prolazi više od 50 odsto kineskog tranzitnog tereta koji ide na zapad.
Tome u prilog govore i najnoviji statistički podaci koji ukazuju na nagli rast razmene Kine sa Kazahstanom, ali i drugim zemljama Centralne Azije.
Od infrastrukturne povezanosti do proizvodnje i integracije lanaca snabdevanja
U prvoj polovini 2026. godine železnički teretni saobraćaj između Kazahstana i Kine dostigao je 18,7 miliona metričkih tona, što je za 9 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
Od toga je 11,7 miliona tona prevezeno iz Kazahstana u Kinu, pri čemu je kazahstanski železnički izvoz u Kinu povećan za 20 odsto, na 8,5 miliona tona. Teret je obuhvatao rude, žitarice i druge poljoprivredne proizvode, crne i obojene metale, naftne derivate i drugu robu.
Prema podacima Ministarstva trgovine i integracije Kazahstana, vrednost trgovine dve zemlje dostigla je 32,4 milijarde dolara u prvih sedam meseci 2026. godine, što je za 24,1 odsto više nego u istom periodu prethodne godine.
"Rast dvosmernog protoka preko Ljanjunganga važan je ne samo zato što se više robe prevozi u oba smera. On pokazuje da se logika saradnje razvija od infrastrukturne povezanosti ka proizvodnoj i integraciji lanaca snabdevanja", rekla je Gulnar Šajmergenova, osnivač i direktor Centra za proučavanje Kine u Kazahstanu.
Protok robe više nije jednosmeran
"Više od 80 odsto robe široke potrošnje uvezene iz Kine preko Kazahstana, zajedno sa ključnim kazahstanskim izvoznim proizvodima, poput mineralnih proizvoda i žitarica, objedinjuje se i distribuira preko čvorišta Ljanjungang, što pomaže uspostavljanju uravnoteženog 'povratnog' toka međunarodnih teretnih vozova", rekao je za list "Čajna dejli" Bedelov Azilhan, zamenik generalnog direktora kompanije China-Kazakhstan International Logistics, dodavši da se u prošlosti kazahstanska pšenica uglavnom izvozila u Kinu i susedne zemlje Centralne Azije.
Dosezanje udaljenijih tržišta predstavljalo je veliki izazov zbog dugih transportnih ruta, dugog vremena tranzita i visokih troškova.
"Sa uspostavljanjem logističkog čvorišta, kazahstanska pšenica i drugi poljoprivredni proizvodi sada mogu da se prevoze u Kinu železničkom ekspresnom linijom Kina – Evropa (Centralna Azija), a zatim odatle šalju dalje na tržišta trećih zemalja", dodao je on.
"Još uočljivija promena jeste to što tok robe više nije jednosmeran. Dok je nekada jedina roba koja se slala u Centralnu Aziju bila kineska roba, poljoprivredni proizvodi poput kazahstanske pšenice, zajedno sa mineralnim proizvodima, sada mogu nesmetano da uđu u Kinu i da se dalje šalju na druga tržišta", rekao je Bedelov Azilhan.