Svet
Od Zapadne Azije do Roga Afrike: Američka igra visokog rizika
Rat koji se danas rasplamsava između Jemena i Saudijske Arabije lako može da se proširi mnogo dalje, sve do Afrike
Portparol pokreta Ansar Alah – kojeg na Zapadu pogrdno nazivaju Huti – u ponedeljak uveče saopštio je da je ovaj pokret izveo tri operacije, u kojima je korišćen veliki broj dronova i raketa, i da je to odgovor na pojačane vazdušne napade Saudijske Arabije na Jemen.
Prema njegovim rečima, u ovim napadima pogođen je međunarodni aerodrom "Kralj Kalid" u Rijadu, rafinerija kompanije "Saudi Aramko" u Rabigu, aerodrom u Abhi, vazduhoplovna baza Hamis Mušait, vojni logor Akifa i druge "osetljive lokacije" u Nadžranu i Džizanu.
Saudijsko Ministarstvo spoljnih poslova nije potvrdilo ove napade, već je samo ponovilo saopštenje u kome se upozorava se da "fotografisanje, objavljivanje ili širenje informacija o operacijama presretanja raketa i dronova, kao i o lokacijama udara, moglo dovesti do pravnih sankcija."
Agencija AFP izvestila je "snažnoj eksploziji" u Rijadu, koja je zatresla prozore. Koalicione snage koje podržava Saudijska Arabija tvrde da su ponovo zauzele Dubab i obližnje gradove Bab i Hadid. Međutim, Ansar Alah je demantovao izveštaje o masovnom povlačenju, a borbe su se intenzivirale i oko grada Taiza.
SAD pomažu saudijsku kampanju "obaveštajnim podacima, identifikacijom meta i u operativnoj planiranju", saopštili su za AP neimenovani američki zvaničnici. Takođe, Saudijska Arabija planira veliku kopnenu ofanzivu u Jemenu, zbog uspeha koje su postigli pobunjeni Huti, preneo je Rojters, pozivajući se na zvaničnike iz zemalja Zaliva i na zapadne diplomate.
Da se rat nezaustavljivo širi poput požara, potvrđuje i odluka tročlane vojne koalicije – Saudijske Arabije, Turske i Pakistana, poznate kao "islamski NATO" – koja je naložila brzo slanje trupa u Kraljevinu.
Zvuči poznato, zar ne?
Kratka istorija Kapije suza
Reč je o novoj eskalaciji rata u Jemenu, koji se vodi za kontrolu na moreuzom Bab el Mandeb.
Jemen je kroz istoriju zaslužio epitet "groblje imperija". To bi trebalo da bude opomena svima koji iznova raspaljuju sukobe u Jemenu. U njegovoj prestonici Sani se i danas nalazi Memorijalno groblje, na kome je sahranjeno na hiljade osmanskih vojnika.
Istorija ratova za kontrolu Bab el Mandeba je, međutim, mnogo duža i složenija. "Pet vekova su 'ulazna vrata' u Crveno mora predstavljana kao 'bezbednosni teret'", piše egipatski publicista Tamer Mansur za sajt "Nju istern autluk", "a svako carstvo koje se za njega borilo na kraju je moralo da plaća danak. Od galija Kraljevine Aksum, do pada režima Derg, to je istorija koju hor zagovornika 'slobode plovidbe' zaboravlja da pomene."
Osmansko carstvo okupiralo je Jemen 1517, ali su ga Turci, posle dugotrajnog rata sa zejdijskim imamima, napustili 1636. Osmansko carstvo se ponovo vratilo 1849. godine, ali je uspelo da zauzme samo priobalni pojas. Ovaj "drugi osmanski period", obeležen krvavim borbama, trajao je do 1918. – sve do raspada Turskog carstva.
Tesnac Bab el Mandab tesnac nije prozvan "Kapijom suza" zbog geografije, piše ovaj autor, već zato što što imperije nikad nisu uspevale da nad njim ostvare potpunu kontrolu. "Onaj ko može da ugrozi tu kapiju, može da naplaćuje i dažbine, pregovara ili ucenjuje. Mnogi su pokušavali da ovladaju moreuzom, ali je spisak onih koji su njome zaista vladali kratak", kaže Mansur.
Ne moramo da počnemo od faraona, ni od rimskih trgovaca, dodaje ovaj autor, koji su, takođe, morali da plaćaju putarinu za prolaz kroz Crveno more.
Portugalci su pokušali da zauzmu ovaj strateški važan položaj. Vojskovođa Afonso de Albukerki, osnivač Portugalskog kolonijalnog carstva, godine 1513. je isplovio ka Adenu sa 20 brodova i oko 1.700 vojnika. Ovaj napad je neslavno propao, a Albukerki je kasnije rekao da bi doneo drugačiju odluku "da je prethodno izvršio izviđanje Adena".
Bez uporišta na ulazu u Crveno more, zaključuje Mensur, Lisabon nije mogao da nametne svoj monopol.
Dublja pouka krije se u samom Jemenu. Kako ističe istoričarka Džejn Hatavej, zbog planinskog terena i plemenskih podela praktično je nemoguće da jedna imperijalna sila ovlada ovom zemljom.
Kao i zbog tradicije jemenskog zejdističkog islama – ogranka šiitskog islama – oličene u idealu "pravednog imama" kome je dužnost da se suprotstavi tiraniji sa mačem u ruci.
Rog Afrike je pred kolapsom
Rat koji se danas rasplamsava između Jemena i Saudijske Arabije lako može da se proširi mnogo dalje, sve do Afrike. U stvari, Rog Afrike se već nalazi pred eksplozijom, piše za sajt "Fondacija strateške kulture" poznati britanski novinar Finijan Kaningem.
Rat je ponovo buknuo u Etiopiji, nastavlja on, u drugoj najmnogoljudnijoj zemlji Afrike, u regionu blizu strateški važnog Crvenog mora.
Neuspeh međunarodnih diplomatskih napora da reše rat u Etiopiji priprema teren za još veću katastrofu, tvrdi Kaningem. Poslednjih dana na stotine ljudi je poginulo, uglavnom u severnoj etiopskoj pokrajini Tigraj, ali se oni šire i na druge delove ove istočnoafričke zemlje.
Centralna vlada Etiopije, sa sedištem u Adis Abebi, optužuje susedne zemlje – Egipat, Sudan i Eritreju – da podržavaju pobunjeničke frakcije stacionirane u Tigraju.
Rog Afrike je već teško pogođen ratovima u Jemenu i Sudanu, kao i istorijskim sporovima između susednih zemalja. Ovaj region je, u međuvremenu postao poprište trajne humanitarne katastrofe, sa milionima ljudi koji pare zbog gladi i suočavaju se sa raseljavanjem. Obnovljeni sukob u Etiopiji mogao bi da pretvori čitav region u poprište novog, katastrofalnog rata.
Etiopski novinar Mikael Minasi objašnjava pozadinu rasplamsavanja sukoba i opasnost od šireg, međunarodnog rata, u koji bi moglo biti uvučeno više država.
Minasi navodi da se građanski rat u Etiopiji, koji je izbio 2020. godine između savezne vlade premijera Abija Ahmeda i Narodnog oslobodilačkog fronta Tigraja, i koji se uopšte nije okončao potpisivanjem Mirovnog sporazuma iz Pretorije 2022. godine.
Ako ti proizvedeš kolaps, ti ćeš ga i jahati
Manasi ističe da je vlada Abija Ahmeda nastavila da vodi rat niskog intenziteta protiv regiona Tigraj, namećući ekonomsku blokadu, kao i blokadu dopremanja pomoći u hrani za ovu ratom razorenu teritoriju.
Zbog toga je sukob sada ponovo izbio, dodaje on. Režim Abija Ahmeda iskoristio je mirovni sporazum kao paravan za nastavak ratovanja drugim sredstvima. Nedavna reakcija regiona Tigraj, u savezu sa drugim etiopskim pobunjeničkim grupama, predstavlja pokušaj da se prekine sa represijom koju im je nametnula centralna vlada.
Minasi ukazuje na zlokobne međunarodne dimenzije ovog sukoba: etiopska centralna vlada deluje kao posrednik Ujedinjenih Arapskih Emirata, koji finansiraju vladu Abija vojnom pomoći i naoružanjem, uključujući i dronove.
Vlada Abija je posrednik UAE, UAE je posrednik Amerike. SAD su nedavno potpisale novi sporazum o regionalnoj bezbednosti sa vladom Abija, čiji je stvarni cilj ostvarivanje kontrole nad širim regionom Crvenog mora, radi ostvarivanja strateške prednosti nad jemenskom vladom pokreta Ansar Alah.
Reč je, u stvari, o američkoj strategiji "upravljanog haosa" – ažuriranoj strategiji nacionalne bezbednosti, koja predstavlja svojevrsni priručnik na navigaciju kroz krize, po principu: "Ako ti proizvedeš kolaps, ti ćeš ga i jahati". Koncept "jahanja kolapsa" je ideja da se krizom može upravljati i iz njega izvući maksimalnu korist. U pitanju je američka igra visokog rizika, u kojoj se ulozi neprekidno podižu, i za koju niko ne može reći kako će završiti.
Zašto zapadni mediji ćute o ratu u Etiopiji
Minasi navodi i da je međunarodna zajednica namerno ćutala o kršenjima koja je počinila vlada Abija, što ju je ohrabrilo da nastavi agresiju na narod Tigraja.
Prema procenama Ujedinjenih nacija, broj poginulih među stanovništvom Tigraja tokom faze rata od 2020. do 2022. godine iznosio je 600.000, što je oko 10 odsto ukupne populacije tog regiona.
Taj broj poginulih je ogroman, uočava Kaningem, posebno u poređenju sa oko 20.000 civilnih žrtava u sukobu u Ukrajini – tačno 30 puta manjim od broja žrtava u Tigraju. Zapadni mediji su, međutim, preplavljeni izveštajima o sukobu na tlu Ukrajine, čiji je cilj da prikažu Rusiju kao "agresora", dodaje on. S druge strane, izveštavanje zapadnih medija o katastrofi u Etiopiji bilo je gotovo zanemarljivo.
Rat u Etiopiji – rat koji ima razmere genocida – samo priprema teren za još veću katastrofu na Rogu Afrike, tvrdi Kaningem, a uticaj na globalnu trgovinu i nove masovne migracije već ukazuju da će njime najteže biti pogođena Evropa.
Live
