Svet
Odreci se države i postani član EU: Koje prepreke je smislila Marta Kos i šta kaže o Srbiji
Pod izgovorom da se ne ponovi suverena politika Viktora Orbana, Marta Kos predstavila je plan proširenja EU na istok Evrope koji podrazumeva oduzimanje suvereniteta budućim članicama i probni period od 15 godina. Za Srbiju kaže da će posle izbora morati da radi više u pogledu usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom, što podrazumeva uvođenje sankcija Rusiji
Evropska komisija želi da spreči da se među narednom generacijom država članica EU ponovi slučaj bivšeg mađarskog premijera Viktora Orbana, pa je iznela planove za pripremu proširenja Unije na istočnu Evropu u narednih nekoliko godina.
U intervjuu za "Gardijan" i druge evropske listove, evropska komesarka za proširenje Marta Kos predstavila je predloge za uvođenje posebnih zaštitnih mehanizama koji bi trebalo da zaštite Uniju od lidera koji bi mogli da blokiraju donošenje odluka – ponašanja koje mnogi povezuju upravo sa bivšim mađarskim premijerom.
"Nema više Viktora Orbana. Moramo imati brže mehanizme, a ne samo član 7 (sankciju koja omogućava suspenziju glasačkih prava države članice), ukoliko nove članice budu kršile vladavinu prava, demokratiju ili naše vrednosti", izjavila je Kos.
Prema planovima koje je Kos objavila, "svaka nova članica EU bila bi podvrgnuta periodu probnog članstva od 15 godina" i da dokaže lojalnost.
Tokom tog perioda treba da se pomiri s tim da je lišena glasačkih prava ili sredstava EU ukoliko prekrši osnovne demokratske vrednosti ili princip lojalnosti prema EU, odnosno princip iskrene saradnje. Ove planove bi morale da odobre države članice EU.
Prema novim predlozima, prag za suspenziju glasačkih prava – ili uvođenje neke druge kazne – zbog kršenja demokratskih standarda bio bi niži.
Međutim, zvaničnici su priznali da bi ova vremenski ograničena zaštita na kraju istekla.
"Ako bi ova (zaštita) bila neograničena, imali bismo situaciju u kojoj postoje članice prvog i drugog reda", rekla je Kos.
Postojećih 27 država članica EU mora jednoglasno da odobri prijem novih članica, dok je skepticizam naročito izražen među biračima u Francuskoj i Češkoj.
Ipak, Kos je rekla da veruje da je proširenje politički moguće.
"Države članice takođe razumeju šta je u pitanju", rekla je Kos, ukazujući na "borbu za uticaj u istočnoj Evropi i na Balkanu".
Rusiju i Kinu je nazvala "spoljnim destabilizujućim silama koje žele da pridobiju naše kandidate".
"Ako nismo u stanju da integrišemo naše susedstvo, neko drugi će doći i pretvoriti ga u oružje protiv nas", strahuje Kos.
O Srbiji
Kos je izjavila da će Srbija morati da uradi više u procesu pristupanja Evropskoj uniji i da će videti kako će se buduća vlada ponašati u tom pogledu.
Kos je rekla da Srbija nije u grupi najnaprednijih zemalja koje će dobiti posebne mape puta u procesu pristupanja EU.
"Srbija će morati da isporuči više. Videćemo ozbiljnost njihove vlade posle izbora, ako ne budu samo pričali da žele da budu članica nego da konkretno rade na tome, posebno u pogledu strateškog usaglašavanja i usklađivanja sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom", rekla je Kos, a što podrazumeva uvođenje sankcija Rusiji.
Po pitanju Bosne i Hercegovine kaže da se nada da će posle izbora nastaviti put ka EU.
"Mapa puta ima smisla samo ako se auto kreće, nema smisla kada stoji u mestu. Treba da uradimo sve kako bi auto počeo da se kreće", rekla je Kos, a kao glavno gorivo za motor označila je reforme.
Kako je najavljeno, 28. oktobra biće predstavljene mape puta za četiri zemlje koje su najviše napredovale u evrointegracijama – Crnu Goru, Albaniju, Moldaviju i Ukrajinu, a koje će sadržati naredne korake, okvirne rokove i konkretne ciljeve u procesu pristupanja.
Šta će Ukrajina među budućim članicama?
Kos je pred Odborom za spoljne poslove Evropskog parlamenta (AFET) predstavila Komunikaciju o pripremi za širu Uniju, a kako je rekla, Evropska komisija u dokumentu se nije bavila konkretnim zemljama i bilateralnim sporovima, već uopšteno pristupanjem.
"Svesni smo različitih područja i aspekata", rekla je Kos odgovarajući na pitanja članova Odbora.
Članove AFET-a najviše je zanimalo predloženo glasanje kvalifikovanom većinom i ograničavanje prava veta u određenim oblastima, poput donošenja sankcija, ali i kako će pristupanje Ukrajine uticati na Uniju, budući da je ta zemlja još uvek u sukobu.
Mihael Galer iz Evropske narodne stranke (EPP) ocenio je da je dokument ambiciozan i dodao da se posebno slaže oko glasanja kvalifikovanom većinom kako ne bi došlo do blokada, ali se zapitao da li zemlje članice žele to da prihvate.
Čaba Dometor iz grupe Patriote za Evropu rekao je da smatra da su potrebni jasni propisi i koje su posledice pristupanja zemlje u ratu Evropskoj uniji.
Dan Barna iz grupe Obnovimo Evropu ocenio je da dokument šalje poruku zemljama kandidatima, dok je Tomas Vajc iz grupe Zeleni upitao kako EK namerava da proverava sprovođenje uslova uz ocenu da akcenat ne bi trebalo da bude na spoljnoj politici.
Stanislav Stojanov iz grupe Evropa suverenih nacija rekao je da je odstupanje od donošenja jednoglasnih odluka moćan element kojeg EK sada hoće da se reši i rekao da je najbitnije da se ispune preduslovi.
Željana Zovko iz EPP rekla je da bi pažljivo trebalo da se pripazi na Zapadni Balkan, a posebno na Bosnu iz Hercegovinu, kao i da je zabrinjavajuće što je ta zemlja izostavljena iz planova EK i da je neophodno da se otvore pregovori sa njom.
Matjaž Nemec iz grupe Progresivnog saveza socijalista i demokrata upitao je Kos kako gleda na ulogu EK na sprečavanje bilateralnih odnosa kao prepreka, dok je Tonino Picula iz iste grupe rekao da je bitno da nove zemlje članice uđu u Uniju usklađene sa spoljnom politikom i vladavinom prava.
Nezavisni član EP Gregor Braun upitao je Kos ko je doneo odluku za Ukrajinu da bude predvodnik među zemljama kandidatima i rekao da je veoma opasno da se zemlja koja je u ratu uvede u EU.
Live
