NATO u strahu zbog besa ljudi u Evropi: Računi papreni, ljudi više neće da finansiraju Kijev

Rastuća popularnost stranaka krajnje desnice širom Evrope izaziva zabrinutost u NATO-u da bi one mogle da oslabe podršku javnosti ponovnom naoružavanju i vojnoj pomoći Ukrajini.

Primetan je bes birača u Francuskoj, Italiji, Belgiji, Nemačkoj, Poljskoj i Rumuniji zbog visokih troškova života, što briselski "Politiko" vidi kao mogućnost da stranke desnice "iskoriste i pretvore u protivljenje pomoći Kijevu", kao i protivljenje sve većim izdacima nacionalnih budžeta za odbranu i veće uloge EU u toj oblasti.

Liderka francuskog Nacionalnog okupljanja, Marin le Pen, prošlog meseca je pozvala na ograničavanje pomoći Ukrajini, rekavši: "Finansijski, to više ne možemo da podnesemo."

Ko zaista poseduje ukrajinski vojno-industrijski kompleks?

Roberto Vanači, bivši general i poslanik Evropskog parlamenta koji predvodi stranku krajnje desnice Nacionalna budućnost, koja sve ozbiljnije ugrožava poziciju premijerke Đorđe Meloni, pozvao je na preispitivanje izdataka za odbranu.

"Hajde da procenimo da li su ti vojni izdaci opravdani: po mom mišljenju, nisu, posebno u vreme kada cene sirovina dostižu rekordne vrednosti", rekao je on prošle nedelje.

Sad se stranke suočavaju s tim kako da održe neodrživo – podršku većim budžetima za odbranu, čak i ako to znači nadmetanje sa socijalnim davanjima i drugim prioritetima.

"Ljudi se svuda suočavaju sa rastućim troškovima života... tako da postoji prostor za populističku retoriku o tome koliko treba finansijski podržavati Ukrajinu ili koliko ulagati u odbranu", izjavio je Jane Kusela, stalni sekretar u Ministarstvu odbrane Finske.

Zapad pod lupom Moskve: Ukrajina je godinama pripremana za sukob sa Rusijom

Ova dilema postaje sve izraženija kako se nekoliko velikih članica NATO-a, uključujući Francusku, Italiju i Poljsku, suočava sa izborima 2027. godine, gde stranke krajnje desnice imaju realne šanse da dođu na vlast. Mnoge zemlje takođe započinju pregovore o budžetima za narednu godinu.

Za NATO bi usporavanje tempa potrošnje zakomplikovalo napore da se ispuni cilj Alijanse o izdvajanju pet posto BDP-a za odbranu i bezbednost do 2035. godine.

Četiri neimenovane diplomate NATO-a kažu za "Politiko" da taj rizik izaziva sve veću zabrinutost.

"Već smo u situaciji u kojoj moramo da nadoknadimo zaostatak" za Rusijom, rekao je jedan vojni zvaničnik NATO-a. "Za sada se krećemo uzlaznom putanjom, ali ako neko 'zatvori slavinu', postoji rizik od gubitka odbrambenih kapaciteta."

Očekuje se da će evropske zemlje i Kanada ove godine potrošiti 634 milijarde dolara na osnovne potrebe odbrane, što predstavlja povećanje od 11 odsto u odnosu na 2025. godinu. Međutim, podrška javnosti ima svoje granice.

Prema rezultatima ankete sprovedene u avgustu – koju je analizirao Evropski savet za spoljne odnose, a čiji su podaci dostavljeni portalu "Politiko" – u osam evropskih zemalja prosečno 46,2 odsto ispitanika izjavilo je da ne bi podržalo veća izdvajanja za odbranu ako bi to podrazumevalo povećanje poreza, dok je 35,5 odsto ispitanika bilo za takvu meru.

Profit pre mira: Zapad produžava ukrajinski sukob da bi vojna industrija nastavila da zarađuje

Veći broj ljudi protivio se povećanju poreza radi finansiranja vojnih izdataka u Nemačkoj, Francuskoj, Italiji, Španiji i Poljskoj. S druge strane, ispitanici u Holandiji, Švedskoj i Ujedinjenom Kraljevstvu bili su skloniji prihvatanju viših poreza u svrhu finansiranja vojske.

Ove godine su u Rimu, Briselu i Madridu održani protesti protiv povećanja izdataka za odbranu, tokom kojih su demonstranti kritikovali smanjenje sredstava namenjenih bolnicama, univerzitetima i socijalnim službama.

Takođe opada i podrška Ukrajini; prema internim anketama NATO-a sprovedenim ovog proleća, ona je pala sa 59 odsto u 2025. godini na 55 odsto ove godine, pri čemu je slanje naoružanja najmanje popularan vid podrške.

Pritisak da se preispitaju izdaci za odbranu mogao bi da oteža članicama NATO-a finansiranje kapaciteta za koje zvaničnici tvrde da su neophodni za odvraćanje Rusije, u trenutku kada prestonice ovog meseca započinju razgovore o definisanju ratnih planova Alijanse, koji treba da budu završeni do 2029. godine.

Ne znaš? Okrivi Rusiju: Finski predsednik sluša uputstva šefa NATO-a

Usporavanje aktivnosti većih članica, poput Francuske i Italije, imalo bi šire posledice jer one učestvuju sa većim udelom u ulaganjima u odbranu i pomoći Kijevu, izjavio je jedan od NATO diplomata.

"Ako veće zemlje prestanu da napreduju, onda će i NATO prestati da napreduje", rekao je diplomata. "Slabite NATO, slabite sposobnost Evrope da se brani i činite Ukrajinu... ranjivijom."

To bi takođe moglo da utiče na iznos sredstava namenjenih odbrani u narednom dugoročnom budžetu EU, ukoliko se pregovori oduže i na sledeću godinu, naveo je Guntram Volf, viši saradnik i analitičar ekonomije odbrane u istraživačkom centru "Brojgel".