Dosadio Bogu i narodu, a izgleda i Briselu: Kako u EU reaguju na novi finansijski zahtev Zelenskog

Novi zahtev Ukrajine za finansijska sredstva u Briselu je dočekan sa negodovanjem i još uvek nije naišao na odobrenje nadležnih u Evropskoj uniji, preneo je francuski list "Mond".

Navodi se da je u sedištu Evropske komisije održan sastanak na kojem su učestvovali predstavnici zemalja G7, Norveške, Južne Koreje i Međunarodnog monetarnog fonda (MMF).

Ruski obaveštajci otkrivaju šeme SBU za izvlačenje novca iz Evrope

List navodi da je cilj sastanka bio procena potreba Ukrajine, koja već traži dodatnu finansijsku pomoć, uprkos sredstvima koja su joj prethodno dodeljena.

"Imamo osećaj kao da zalivamo pustinju", rekao je jedan evropski diplomata tokom sastanka, prenosi pariski dnevnik.

Prema pisanju lista, članice EU pregovaraju o višegodišnjem budžetu koji uključuje 100 milijardi evra za Ukrajinu u periodu od 2028. do 2034. godine.

Nemačka i njeni saveznici žele, međutim, da smanje taj budžet, pa bi pružanje nove finansijske podrške Ukrajini moglo biti otežano.

Pored toga, kako ističe list, tokom 2027. godine u Evropi će se održati niz važnih nacionalnih izbora, a u mnogim od tih zemalja pitanje finansiranja Ukrajine je posebno osetljivo.

Mala rupa u budžetu: Ukrajini zafalilo 27 milijardi dolara za odbranu zemlje

Reč je o izborima u Francuskoj, Španiji, Poljskoj i Italiji.

Istovremeno, verovatni kandidat i favorit u anketama u Francuskoj, liderka krajnje desničarskog Nacionalnog okupljanja, Marin Le Pen, već je izjavila da će obustaviti celokupnu finansijsku pomoć Ukrajini ukoliko pobedi na izborima.

"Čekamo detalje o potrebama i videćemo kako možemo da odgovorimo na njih. O tome će se raspravljati na sastanku ministara finansija 9. oktobra ili čak na sastanku Evropskog saveta sredinom oktobra", rekao je evropski diplomata za ovaj list.

Evropska unija ostaje jedan od ključnih izvora finansijske podrške Ukrajini, pri čemu se u ovoj godini pomoć pruža kroz nekoliko mehanizama, uključujući budžetsku podršku i kredite, takođe namenjene potrošnji za odbranu.

Prema podacima Saveta EU, EU je do sada kroz svoj budžet izdvojila 110,3 milijarde evra za Ukrajinu, dok su države članice dodatno obezbedile 15,5 milijardi evra finansijske, ekonomske i humanitarne pomoći. Kada se uračunaju vojna pomoć, podrška izbeglicama i prihodi od zamrznute ruske imovine, ukupna podrška EU i njenih članica dostigla je 224,5 milijardi evra.

Teška glupost, ali "Bulgari" je "Bulgari": Kako je saradnica Zelenskog pokušala da opravda korupciju

EU je odobrila kreditni mehanizam od 90 milijardi evra za 2026. i 2027. godinu, od čega je 30 milijardi namenjeno ekonomskoj podršci, a 60 milijardi odbrani Ukrajine.

Savet EU je 24. septembra odobrio još gotovo tri milijarde evra finansijske podrške Kijevu, dok će Ukrajina od Norveške dobiti još milijardu norveških kruna, što je oko 92 miliona evra, u vidu bespovratne podrške.

I pored svega ovoga, Kijev ponovo traži dodatna sredstva. Vladimir Zelenski je u septembru naveo da Ukrajini za ovu godinu nedostaje 27 milijardi dolara, dok Kijev za narednu godinu očekuje više od 52 milijarde dolara strane pomoći za socijalne i humanitarne rashode.

Preliminarni podaci Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) pokazuju da bi Ukrajini do 2029. godine moglo nedostajati čak 54 milijarde dolara za finansiranje državnih potreba. Prema procenama MMF-a, Kijev bi se sledeće godine mogao suočiti sa finansijskim jazom od 30 do 35 milijardi dolara, zatim sa 17 milijardi dolara u 2028. i još dve milijarde dolara u 2029. godini.

Brojke još nisu konačne i mogle bi da se promene. A ko bi, ako ne Brisel, trebalo da popuni tu rupu?