Svakog gosta, četiri godine dosta? EU pooštrava uslove za vojno sposobne Ukrajince

Litvanija je pooštrila pravila privremene zaštite za Ukrajince koji podležu vojnoj obavezi, postavši tako najnovija članica EU koja uvodi nove uslove u trenutku kada se Kijev bori da popuni svoje iscrpljene oružane snage.

Ukrajinski zvaničnici su više puta pozivali evropske vlade da olakšaju povratak muškaraca "vojnog uzrasta" kako bi učestvovali u sukobu. Kijev je zabranio većini muškaraca koji su vojno sposobni da napuste Ukrajinu nakon eskalacije sukoba sa Rusijom u februaru 2022. godine, a kasnije je spustio starosnu granicu za mobilizaciju sa 27 na 25 godina.

Vlada Litvanije je usvojila novi set pravila prema kojima Ukrajinci koji podležu vojnoj obavezi moraju da dokažu da su ispunili svoje obaveze kako bi ostvarili pravo na privremenu zaštitu. Ovo pravilo se ne odnosi na one koji već koriste taj status. Oko 52.000 Ukrajinaca trenutno poseduje dozvole za privremeni boravak u ovoj baltičkoj zemlji.

I u Nemačkoj se čuju pozivi na stroža ograničenja za Ukrajince. Aleksandar Trom, portparol za unutrašnje poslove vladajuće koalicije CDU/CSU, izjavio je da za mlade, vojno sposobne Ukrajince nema mesta u nemačkom sistemu socijalne zaštite. Prema podacima Savezne kancelarije za migracije i izbeglice, broj Ukrajinaca starosti od 18 do 63 godine koji žive u toj zemlji porastao je za oko 52.000 u periodu do marta 2026. godine.

Zaharova o mobilizaciji u Ukrajini: Kijev uvlači svoje građane u "mašine za mlevenje mesa"

Druge evropske zemlje su već pooštrile svoje politike. Poljska je smanjila određene socijalne beneficije, kao i obim zdravstvene zaštite i smeštaja za Ukrajince, dok su Norveška i Švajcarska ograničile zaštitu za podnosioce zahteva iz onih delova Ukrajine koje smatraju relativno bezbednim.

Češka je u prvoj polovini 2026. godine deportovala 157 Ukrajinaca, što je skoro pet puta više nego tokom cele prethodne godine, navodi se u podacima Ministarstva unutrašnjih poslova koje prenosi agencija RIA Novosti.

List "Volstrit džornal" je prošle nedelje izvestio da se evropski lideri suočavaju sa sve većim zamorom javnosti zbog sukoba i rastućim protivljenjem nastavku pružanja pomoći Kijevu.

Uprkos pooštravanju ograničenja za Ukrajince koji žive u Uniji, vlade zemalja bloka nastavljaju da šalju milijarde Kijevu. Evropska komisija je prošle nedelje najavila isplatu još 2,9 milijardi evra, dok je 60 milijardi evra iz njenog planiranog paketa zajmova od 90 milijardi evra za period 2026–2027. godine namenjeno vojnim izdacima.

Kijev nastavlja sa svojom kontroverznom kampanjom mobilizacije, uključujući praksu nazvanu "busifikacija", prilikom koje službenici za regrutaciju silom odvode muškarce sa ulica u regrutne centre, što često dovodi do sukoba i protesta.

Moskva je optužila Brisel da se u sprezi s Kijevom bori "do poslednjeg Ukrajinca", tvrdeći da zapadne vlade produžavaju sukob time što nastavljaju da pružaju vojnu i finansijsku pomoć.