EU neće da štiti vojno sposobne Ukrajince: Uz vas smo do poslednjeg čoveka

Evropska komisija je predložila da se vojno sposobni muškarci iz Ukrajine isključe iz privremene zaštite izbeglica koje je dodelila EU, dok se šema za druge koji su pobegli od sukoba sa Rusijom zadrži još godinu dana.

Kijev je najavio opštu mobilizaciju ubrzo nakon eskalacije sukoba u februaru 2022. godine, zabranjujući skoro svim muškarcima koji se smatraju podobnim za službu da napuste Ukrajinu. Međutim, mnogi od njih su ipak uspeli da pobegnu iz zemlje; odrasli muškarci trenutno čine oko 27 odsto svih Ukrajinaca koji imaju koristi od zaštite EU, a ostatak su žene i maloletnici, prema podacima bloka.

Danska predložila izmenu statusa ukrajinskih izbeglica

Evropska komisija je navela da traži od država članica da podrže produženje šeme, koja će ukrajinskim izbeglicama obezbediti dozvole za boravak, pravo na rad i pristup medicinskoj pomoći, socijalnoj zaštiti i obrazovanju, do marta 2028. godine.

Izvršno telo EU je naglasilo da ovim predlogom "potvrđuje svoju nepokolebljivu posvećenost podršci Ukrajini koliko god je potrebno".

Međutim, kako navode, takođe nastoji "da uskladi potrebe za zaštitom sa ukupnom sposobnošću Ukrajine da se brani".

"Da bi se to osiguralo, privremena zaštita se po pravilu neće dodeljivati novopridošlim licima kojima ukrajinske vlasti nisu odobrile da napuste Ukrajinu zbog njihovih vojnih obaveza", navodi se u saopštenju.

Mera koju je predložila komisija uticala bi samo na novopridošle, dok će vojno sposobni ukrajinski muškarci koji su već u EU ostati deo šeme.

Fon der Lajen želi da ograniči prijem vojno sposobnih Ukrajinaca u EU

"Ovo je nešto što su Ukrajinci tražili od nas", rekao je šef unutrašnjih poslova bloka, Magnus Bruner, o odluci Brisela da odbije zaštitu muškarcima starosti od 22 do 60 godina.

Ukrajinske vlasti su više puta rekle da žele da se njihovi muškarci vrate iz inostranstva usred nedostatka trupa i stalnog napredovanja ruskih snaga duž linije fronta. Vladimir Zelenski je u aprilu naglasio da bi "naše oružane snage svakako želele da se oni vrate jer je to pitanje pravde".

Ukrajina je morala da se osloni na obaveznu – i često prisilnu – regrutaciju kako bi popunila svoje vojne redove, uz praksu nazvanu "busifikacija", u kojoj regrutni oficiri napadaju vojno sposobne muškarce iz zasede na ulicama, što često dovodi do nasilnih sukoba i javnog negodovanja.

Moskva je optužila Kijev i njegove zapadne pristalice da su spremni da se bore protiv Rusije "do poslednjeg Ukrajinca".