Makronov orvelovski trenutak: Sloboda na žrtvenom oltaru bratstva i jednakosti

Francuski predsednik Emanuel Makron je ove nedelje nastupio u "ful" orvelovskom stilu. Iako je dugo bio miljenik zapadnih medija, Makron se pokazao kao jedan od lidera u svetu koji se najviše protive slobodi govora.

Ove nedelje je izjavio da je "takozvana američka 'sloboda govora' danas – koju su neki promovisali – suprotnost slobodi govora". Kada Emanuel Makron drži predavanja o slobodi govora, to je kao kada ljudožder propoveda o veganizmu, ocenjuje američki profesor prava i bestseler autor Džonatan Tarli.

Francuska vrtoglavo srlja ka cenzuri i kriminalizaciji govora. Njeni zakoni kriminalizuju govor na osnovu nejasnih kriterijuma koji se odnose na "podsticanje" ili "zastrašivanje" drugih na osnovu rase ili veroispovesti.

Na primer, modni kreator Džon Galijano proglašen je krivim pred francuskim sudom zbog antisemitskih komentara izrečenih u jednom pariskom baru.

Naš izbor

Orvelovska distopija zvana Evropska unija: Evropa je bolesnik našeg vremena

U drugom slučaju, otac francuske konzervativne predsedničke kandidatkinje Marin le Pen kažnjen je novčanom kaznom jer je pripadnike romske manjine nazvao "smrdljivim". Jedan francuski tinejdžer optužen je zbog kritikovanja islama kao "religije mržnje".

Mnogi su bili zgranuti kada je Makron slavio život Brižit Bardo kao život koji je "oličenje slobode". Francuska vlada je više puta krivično gonila Bardo zbog njenih stavova.

Makronovo veličanje "života u slobodi" Brižit Bardo podseća na reakciju francuskih zvaničnika na masakr uredništva satiričnog časopisa "Šarli Ebdo", navodi Tarli. Nakon što je godinama progonila žrtve krivičnim istragama, francuska vlada je organizovala marš za slobodu govora. Kao što se i očekivalo, taj događaj – ubistvo koje su počinili islamski ekstremisti – potom je iskoristila za dodatno suzbijanje slobode govora.

Makron je takođe podržao pojedince poput svog saveznika Tjerija Bretona – koji se takođe protivi slobodi govora – u nastojanju da se globalno proširi domet ozloglašenog Zakona o digitalnim uslugama (DSA) radi ograničavanja govora, uključujući i govor Amerikanaca i američkih kompanija.

U svom najnovijem zalaganju za cenzuru, Makron poseže za starom floskulom da, ako svi mogu slobodno da govore, onda niko ne može slobodno da govori. "Nema slobode ako ne postoji granica moje slobode, koja počinje tamo gde počinje sloboda drugih i poštovanje zajedničkog okvira. To znam kada šetam ulicom: moja sloboda ne može značiti da vas udarim, uvredim ili uništavam javni prostor koji svi delimo", rekao je.

Ta izjava je izuzetno rečita. Ona pokazuje kako se u Francuskoj čak i govor koji se smatra "uvredljivim" tretira kao krivično delo.

Od tada, Francuska prednjači u ograničavanju slobode govora na Zapadu, uz zakone koji sve više sužavaju taj prostor. Francuska redovno pokreće postupke protiv ljudi zbog političkog i verskog govora, uključujući komičare i one koji kritikuju policiju.

Problem je što Makronov instinktivni otpor prema slobodi govora dele mnogi u Evropskoj uniji i SAD.

Naš izbor

RSF otkrio vrednost evropskih sankcija: EU zabranila RT, ali nas veštačka inteligencija čita naglas

Zakon o digitalnim uslugama zabranjuje govor koji se smatra "dezinformacijom" ili "podsticanjem". Kada je zakon usvojen – uprkos osudama mnogih koji se zalažu za slobodu govora – izvršna potpredsednica Evropske komisije Margrete Vestager proslavila je taj trenutak izjavom da to "više nije samo parola – da ono što je nezakonito u stvarnom svetu treba tretirati kao nezakonito i na internetu. Sada je to stvarnost. Demokratija se vratila."

Uprkos nepopularnosti u Francuskoj, Makron ostaje miljenik establišmenta i medija u Sjedinjenim Državama gde često propagira svoje stavove o slobodi govora. Tako je u jednom obraćanju Kongresu pozvao na zajedničku borbu protiv "lažnih vesti" i izjavio: "Demokratija podrazumeva istinske izbore i racionalne odluke. Izvrtanje informacija predstavlja pokušaj da se nagrize sam duh naših demokratija".

Kongresmeni su, navodi Tarli, aplaudirali blaženo nesvesni da on zapravo govori o cenzuri. 

Nebojša Malić u "Relativizaciji": Glavni cenzori društvenih mreža nalaze se u EU i njenim službama

Tvrdnja da "više govora" zapravo znači "manje govora" predstavlja oksimoronsku tezu pokreta koji se protivi slobodi govora. U istoriji nije postojao nijedan sistem cenzure koji je uspeo da uguši neku ideju ili pokret. Umesto toga, takvi sistemi su samo davali veću moć političarima poput Makrona da ućutkaju kritičare i zastraše protivnike.

Na kraju, jedino pravo rešenje za loš govor jeste bolji govor. Javnost je sposobna da sama odredi svoje vrednosti i odmeri suprotstavljena mišljenja, bez strogog nadzora vlade.

Sloboda govora deluje kao sopstveno sredstvo za "dezinfekciju". U krajnjoj liniji, omogućavanje ljudima ne samo slobodnog istraživanja već i slobodnog izražavanja usmerava čovečanstvo ka istini. Mržnja i predrasude su vrednosti koje su same po sebi pogrešne i koje se obično urušavaju kada se suoče sa otvorenom i temeljnom debatom, navodi Tarli.

To ne znači da će se time eliminisati rasizam, seksizam ili drugi oblici mržnje. Ni cenzura ni sloboda govora ne mogu od svih ljudi učiniti bolje osobe. Međutim, ono što Makron plasira jeste ona ista, izlizana i nepoštena tvrdnja da je sloboda govora štetna i da vlada mora da kontroliše šta ljudi vide i govore u javnom diskursu.

Francuska je nacija gde još odjekuje "sloboda, jednakost, bratstvo". Međutim, u današnjoj Francuskoj, "sloboda" ostaje vrednost u opadanju. Individualna prava veroispovesti i govora se rutinski žrtvuju u ime "jednakosti" i "bratstva", zaključuje Tarli u objavi na svom blogu.